Srpsko-hrvatski susreti na vrhu
Matica i virovi
Tadić i Josipović: tužbe, izvinjenja i razgraničenja
Da li je to srpskohrvatska regionalna ofanziva? Za mesec dana, predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Hrvatske Ivo Josipović razgovarali su tri puta. Oni su se 16. aprila u Pečuju sreli s mađarskim predsednikom Laslom Šoljomom, a išli su i u Bački Monoštor, kod Bezdana, na razgovor s predstavnicima hrvatske zajednice u Vojvodini.
Pre toga, krajem marta, razgovarali su u Opatiji i, nekoliko dana kasnije, u Briselu. Obojica su u međuvremenu putovali u BIH.
U Pečuju i Monoštoru su ponovili poruku iz Opatije da će se založiti za povlačenje tužbi za genocid, uz preciziranje da je to zadatak vlada – pošto su (žešće u Hrvatskoj nego u Srbiji) od opozicionih partija dolazili prigovori da predsednici krše ustavna ovlašćenja.
Josipović je pre susreta s Tadićem tokom obilaska sela Ahmići odao poštu bošnjačkim civilima koje su hrvatske vojne snage ubile 1993. godine, a potom se poklonio i hrvatskim žrtvama bošnjačkih zločina u selu Križančevo, a u parlamentu BiH izrazio je žaljenje što je i Hrvatska svojom politikom 90-ih doprinela stradanjima ljudi.
Počasni predsednik Hrvatske stranke prava Anto Đapić je tvrdio da je hrvatski predsednik time poništio Deklaraciju o Domovinskom ratu, da sebi daje ovlašćenja koja nema po hrvatskom Ustavu, da je to opasan revizionizam kojim se nanosi šteta hrvatskim uznicima, zatočenicima u Hagu, i Hrvatima u BiH. Tvrdio je i da Josipovićeve najave mogućeg povlačenja tužbe protiv Srbije predstavljaju zadiranje u ustavna ovlašćenja vlade.
Josipović je pozvao da se pokrene postupak za njegov impičment, pa ako ne prođe, onda vlada mora podneti ostavku.
Nakon toga 13. aprila, otvarajući Međunarodni sajam privrede u Mostaru Tadić je pozvao na regionalnu privrednu saradnju, a nije komentarisao teške reči Harisa Silajdžića povodom poternice za Ejupom Ganićem ("ne mogu nas etnički očistiti ovde, pa nas presreću po Londonu"). Tadić je zatim 18. aprila, u Donjoj Gradini, na godišnjici proboja logoraša u Jasenovcu, pozvao na pomirenje među narodima bivše Jugoslavije. Kompletan hrvatski državni vrh je toga dana prisustvovao komemoraciji žrtvama u Jasenovcu, gde je bez pominjanja nacionalnosti onih koji su stradali, izricana snažna osuda zločina protiv nevinih (Josipović), uz podsećanje da se zlo ne sme zaboraviti, a da nas mržnja ne sme zaraziti (Kosor) i da se jedan zločin ne može pravdati drugim (Josipović). Naglašavano je i da je nezavisna Hrvatska stvorena na temeljima antifašizma na čemu želi da gradi i evropsku budućnost (Kosor).
Na pragu EU Hrvatska je pod pritiscima da povlači simbolične poteze, kao što su pod pritiscima i drugi. Bivši kanadski ambasador u Beogradu Džejms Biset je u autorskom tekstu u bostonskom listu "Kriščen sajens monitor" napisao da bi Hrvatska pre ulaska u EU trebalo da potpuno i javno obznani svoju ulogu u Drugom svetskom ratu kao lojalnog saveznika nacista i usrdnu participaciju u genocidu protiv Srba, Jevreja i Roma. Bivši ambasador precizira da se rasuta neodređena negiranja, "preko srca" maskirana kao izvinjenja, ne računaju…
DUNAV: Što se spornog pitanja granice na Dunavu tiče, Erdutskim sporazumom (potpisanim 12. novembra 1995) privremeno je rešeno da će se nadzor granice na Dunavu obavljati sredinom plovnog puta radi izbegavanja incidenata.
Tadić optimistički izjavljuje da je dobio uveravanja da se Hrvatska u tom graničnom sporu neće ponašati kao Slovenija prema njoj zbog spora u Piranskom zalivu. Treba videti da li će tako i biti. To pitanje je povremeno dramatizovano s hrvatske strane. Osječko-baranjski župan Vladimir Šišljagić zatražio je prošle godine pokretanje pregovora o tom graničnom problemu, tvrdeći da je na pragu otimačina hrvatske teritorije koja se mora zaustaviti. Potpisivano je nekoliko peticija.
Godine 2001. formirana je Međudržavna komisija, a 2002. potpisan je Protokol o načelima za utvrđivanje granične crte i pripremu ugovora o državnoj granici između RH i SRJ. Rad komisije praktično je zamrznut 2003, bez rezultata. Sa srpske strane, sada je u toj radnoj grupi general Ponoš.
Hrvati kao argument vole da potežu katastarske knjige iz doba Marije Terezije i to da je pre dolaska Turaka to bila hrvatsko-ugarska granica, a da se Požarevačkim (1718) i Beogradskim (1739) mirom granica ustalila na Dunavu i Savi, do njenog ušća u Dunav. Po toj logici Hrvati su kada je formirana Hrvatska Banovina tražili i Srem, zaključno sa Zemunom, a tu je bila i granica NDH…
Hrvatska se zapravo poziva na zaključke Badinterove komisije, koja je odredila da republičke granice u SFRJ budu državne, to jest od razgraničenja koje je izvršila takozvana Đilasova komisija iz 1945, s korekcijom za Ilok koji je izjašnjavanjem stanovnika pripao Hrvatskoj. Preko reke, 908 hektara teritorije na desnoj obali Dunava pripada Srbiji, najviše kod Kneževih vinograda.
Od 11.500 hektara na levoj obali Dunava koji katastarski pripadaju Hrvatskoj, najveća takva sporna enklava je kod Bezdana, gde Dunav dolazi iz Mađarske. Posebno je značajna ona koja zahvata i predgrađe Apatina i praktično ga zatvara za unutrašnji rečni saobraćaj. U Apatinu se planira izgradnja velike slobodne carinska zone, robno-transportnog centra i nove luke, koja zahvata i spornu teritoriju od nekih 160 hektara.
Najviše je pisano o Šarengradskoj adi, koja je formirana 1909. prokopavanjem kanala Mohovo–Šarengrad. Granica je obeležena na starom toku Dunava čija se matica preselila na tu prečicu. Šarengradsku adu je do 2002. kontrolisala vojska SRJ, a sada srpska policija. Bila je pod upravom obližnjeg Karađorđeva, a posle Vojvodina šuma. Koriste je lokalni ribari, pa i hrvatski, na vlastitu odgovornost.
PROJEKTI: Prošle godine predstavnici Iloka i opštine Bačka Palanka postigli su dogovor kojim je ta ada nešto dostupnija za građane hrvatskog Šarengrada, koji su tu nekada lovili ribu i ostavljali stoku na ispaši. Tri godine pre toga postignut je sličan dogovor predstavnika Vukovara i opštine Bač. Izgleda da je te dogovore pospešilo i saznanje da se opštine tako mogu kandidovati za korišćenje evropskih fondova radi uređenja obale Dunava i ekološke zaštite.
Srbija je na stanovištu da granica treba da ide sredinom reke, a da se vlasnička prava na zemlji rešavaju na drugi način. Važnu reč u tom sporu trebalo bi da ima i Dunavska komisija.
Sada se ta zamršena granična pitanja o adama i ritovima razmatraju u drugom kontekstu. Po Tadićevim rečima, razgovara se o izgradnji Koridora 10, Koridora 5, o Dunavu kao Koridoru 7, o tome da je Srbija zainteresovana da se i UNESKO pridruži projektu Mađarske i Hrvatske koji se tiče evropskog regiona Mura–Dunav–Drava.
Tadić i Josipović su saglasni da se kompleksno pitanje granice reši dijalogom. Ako komisije to ne reše, postoje druge pravne mogućnosti, kao što su arbitraža i sudovi, konstatovao je Josipović. Ne bi trebalo očekivati da će to pitanje brzo biti rešeno, ali je izvesno da će obe strane pokazivati dobru volju, što i traže Evropljani.
Susreti državnika 2000–2010.
Istorijat susreta državnika dveju zemalja je izuzetno bogat, a tome su najviše doprineli Slobodan Milošević i Franjo Tuđman. Radeći na poslu razbijanja SFR Jugoslavije oni su se sreli čak 47 puta. (Podatak prema nalazu Željka Peratovića). Najpoznatiji i najznačajniji njihovi susreti bili su u Karađorđevu (25. mart 1991) i u Atini (7. avgust 1996), kada je dogovorena normalizacija odnosa.
Sporazumom o normalizaciji odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske koji je potpisan 23. avgusta 1996. godine uspostavljeni su puni diplomatski odnosi između dveju država.
2001.
29. januar – Susret predsednika Savezne Republike Jugoslavije Vojislava Koštunice i predsednika Hrvatske Stjepana Mesića tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Ovaj susret hrvatskog predsednika i predsednika SRJ u Davosu bio je "susret upoznavanja", tokom kojeg su sve teme o kojima bi trebalo razgovarati "stavljene na sto".
10. jun – Susret predsednika Koštunice i Mesića na Forumu predsednika srednjoevropskih zemalja u Verbaniji.
2002.
1. jun – Na susretu predsednika srednjoevropskih država na Brdu kod Kranja (Slovenija) predsednici SRJ i Hrvatske Vojislav Koštunica i Stjepan Mesić potpisali su zajedničku izjavu u kojoj su konstatovali napredak u odnosima dveju zemalja i izrazili želju da se taj proces i dalje unapređuje i ubrzava.
2003.
10. septembar – Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, i Svetozar Marović, predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora, uzajamno su se izvinili zbog svega što su građani Hrvatske i SCG jedni drugima uradili u prošlosti.
2004.
15. novembar – Predsednik Vlade Hrvatske Ivo Sanader posetio je Beograd.
2005.
18. februar – Predsednici S. Marović, B. Tadić i F. Vujanović prisustvovali su inauguraciji predsednika Republike Hrvatske Stjepana Mesića.
6–8. jul – Predsednik R. Hrvatske S. Mesić u trodnevnoj poseti SCG.
23. novembar – Poseta predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice Zagrebu. To je prva poseta jednog srpskog premijera Republici Hrvatskoj od uspostavljanja diplomatskih odnosa.
2006.
27. jun – Predsednik Srbije Boris Tadić zvanično je posetio Hrvatsku, a 10. jula prisustvovao je centralnoj proslavi 150 godina od rođenja Nikole Tesle, u Smiljanu.
21. jul – Predsednik Vlade Republike Hrvatske Ivo Sanader posetio je Republiku Srbiju.
2009.
20. mart – Premijer Hrvatske Ivo Sanader stigao je u jednodnevnu zvaničnu posetu Beogradu. Posle susreta sa Ivom Sanaderom Boris Tadić, predsednik Srbije, rekao je da "između dve države ima i teških pitanja koja moraju biti rešena pre ulaska zemalja u EU.
15. oktobar – Premijer Srbije Mirko Cvetković, Crne Gore Milo Đukanović i hrvatska premijerka Jadranka Kosor presecanjem svečane vrpce u mestu Gornje Mrke, kod Podgorice, obeležili početak radova na autoputu Bar–Boljare.
2010.
24. mart – Održan je neformalni sastanak predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Ive Josipovića u Opatiji. Dvojica predsednika su najavili novu etapu u odnosima dveju zemalja.
27. mart – Predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović sreli su se u Briselu tokom konferencije "Brisel forum 2010".
16. april – Predsednici Srbije, Hrvatske i Mađarske, Boris Tadić, Ivo Josipović i Laslo Šoljom, razgovarali su u Pečuju o konkretnim oblicima saradnje tri zemlje.