Londonski "Ekonomist" procenjuje da je, odlukom o neučestvovanju na skupu koji su 20. marta organizovale Slovenija i Hrvatska predsednik Srbije Boris Tadić "dobio bitku, ali nije uspeo da dobije rat. Zbog tog poniženja, slovenačka vlada bi mogla da odluči da se osveti tako što bi usporila evrointegracije Srbije". "Poniženje" Slovenije se objašnjava time što, kad su čuli da Tadić ne dolazi, od Brda kod Kranja odustaju i, pozvani i najavljeni, evropski predsednik Van Rompej i Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije, predsedavajuće u EU.

Po istoj analizi, "više značajnih glasova u EU žele da vide pauzu u priključenju EU, pošto u Uniju uđu Island i Hrvatska, moguće 2012. Njih neće mnogo potresti ako Tadić bude insistirao da Kosovo za Srbiju bude ispred Evrope. Ako tako bude, Srbija, koja je odavno izgubila Kosovo, mogla bi da izgubi i Evropu".

Proteklih nedelja, zahvaljujući ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću, potom i predsedniku Borisu Tadiću, saznali smo da će se Srbija odlučiti za Kosovo, ako – ovo je ono "ako" iz poslovice o devojci i sreći – bude prisiljena na izbor između Evrope i Kosova.

GUŽVA U BEOGRADU: Konferencija zapadnobalkanskih lidera na Brdu kod Kranja je, kao što se i bez naročite pameti moglo prognozirati – propala. Ili je, po oceni Hrvatske radiotelevizije, bila izuzetno uspešna; ocene slovenačkih medija su manje-više podeljene. Govoreći rečnikom medija u regionu, kratkotrajni skup s kog su i učesnici nastojali da što pre odu – ako zanemarimo one koji su u poslednji čas odustali od dolaska – predstavlja "diplomatski fijasko organizatora" ili, ništa blaže, "debakl".

Na sreću, Srbija je od početka, na trilateralnom skupu u Ptuju, jasno stavila do znanja pod kojim uslovima prihvata učešće – da predstavnici Kosova nastupe kao Kosovo-Unmik – tako da će biti potrebna izvesna retorička veština za eventualnu optužbu da je Beograd sabotirao skup, kako god zbog toga bio "kažnjen". Za početak, time što nije dobio uramljeni kompakt disk s prevodom evropskih propisa u zakonodavstvu, koji je učesnicima podelila premijerka Hrvatske Jadranka Kosor, uz naknadnu primedbu da će ga Beograd, ako želi, dobiti kad ga zatraži. Ne znamo da li bivši premijer Ivo Sanader, koji je taj prevod obećao kao poklon, ima kopiju, ali je sigurno da ga sad neće piratizovati.

U Beogradu je do prošlog petka uveče prosto vrilo od Evropljana, punih entuzijazma što se tiče napretka Srbije – reklo bi se da su ramena otpadala od prijateljskog tapšanja.

To nije uspeo da pokvari ni britanski ambasador u Beogradu, objašnjavajući da Srbija neće moći da odgovori ni na jednostavna evropska pitanja, na primer – kolika je teritorija države i koliko ima stanovnika.

Ni komesar za Balkan Jelko Kacin nije nadmašio samog sebe izjavom da, kad Evropljani zasedaju bez predstavnika Srbije vijori se zastava nezavisnog Kosova, a inače kači firma Kosovo-Unmik.

Na ovo poslednje reagovala je Španija kao trenutno predsedavajuća EU: na svim zvaničnim skupovima Unije Priština je, zato što ne postoji evropski konsenzus o statusu Kosova, predstavljena kao teritorija pod kontrolom međunarodne zajednice.

Ambicija Slovenije da organizuje zapadnobalkanski samit u Brdu kod Kranja, od početka se sudarila s odbijanjem Prištine da učestvuje bilo kako drukčije nego kao nezavisna država. Taj stav, međutim, nije izazvao nikakav otpor Evropljana i "Evropljana".

BALKANSKI ŠATL: Slovenci su se onda našli u pomalo nebranom grožđu. Ne samo zbog balkanske tvrdoglavosti "južnjaka", nego i zbog određenog stava Brisela – ako konferencija uspe, biće evropski uspeh, a ako propadne biće slovenački neuspeh. Zato je premijer Borut Pahor poslednjih dana neplanirano i gotovo tajno putovao na relaciji Ljubljana-Priština-Beograd-Brisel, ne obazirući se na primedbe (slovenačke) opozicije da je bilo pametnije prvo pitati goste da li bi došli, a ne prvo najaviti skup, a potom juriti učesnike.

Na "šatl-diplomatiju" Boruta Pahora predsednik Srbije Boris Tadić samo je potvrdio da učešće Srbije na konferenciji u Brdu kod Kranja "zavisi isključivo od toga da li će predstavnici kosovskih Albanaca tamo biti predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244. Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optužuje, jer smo mi svoj principijelni stav oko učešća jasno i glasno izneli odmah na početku i znala su se pravila pod kojima Srbija može da uzme učešće. Zato je potpuno izlišno, čak mogu da kažem i neprilično, što neki međunarodni poslenici, bilo da su u pitanju izvestioci Evropskog parlamenta, ili neki drugi, pokušavaju da drže lekcije Srbiji šta treba u tom smislu da čini".

I, takođe poznato, da "Srbija ne prihvata, niti priznaje nezavisnost Kosova, i neće to uraditi, tako da nije potrebno da se iko trudi da je nagovara ili ucenjuje da tako nešto učini, jer je to nemoguća misija".

Upozorenja da bi Beograd u traženju kompromisa trebalo da vodi računa o stanju na terenu Tadić je konstatovao da "na terenu" ima bar dva "stanja": Albanci koji ne žele život u Srbiji, i Srbi koji ne žele život u nezavisnom Kosovu.

KO JE KRIV: Među slovenačkim reakcijama na (ne)uspeli skup istakao se šef diplomatije Samuel Žbogar, koji je u Briselu izjavio da je Srbija u poslednje vreme preosetljiva zbog očekivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu o Kosovu. Po njemu, to je i verovatni razlog zbog kog Boris Tadić nije došao na konferenciju, jer ni jedno predloženo rešenje nije bilo prihvatljivo za Srbiju, zbog bojazni srpske strane da bi to prejudiciralo status Kosova.

Bizaran detalj: nezvanično se priča da je Španija "pritiskala" predsednika Borisa Tadića da ne učestvuje.

Što se tiče predstojećeg prolećnog regionalnog skupa u Sarajevu, Žbogar se pita da li će formula "bez imena i titule" raditi u Sarajevu ako nije radila na Brdu: "to je stvar španskog predsedništva i Eštonove". Žbogar je "odlučno odbacio" mogućnost da bi Slovenija iz osvete mogla da ometa Srbiju na njenom putu ka EU.

Sad već pomalo neizbežni Jelko Kacin, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, smatra da je "pravi gubitnik" skupa na Brdu kod Kranja – špansko predsedništvo Evropskom unijom. "Umesto da Moratinos sada bude tu, da stvori pravu atmosferu kako bi se lakše odradila konferencija u Sarajevu, on je pokazao da nije na nivou zadatka, kao i da će Španija imati problema sa tim". Nedolazak predsednika Saveta EU Hermana van Rompeja tumači kao nesporan jer "Rompej dolazi kada se sve države slože". Ukratko, "nedolaskom predstavnika Španije, kao predsedavajuće EU, napravila se sprega koja nije od koristi ni Španiji, ni Srbiji, ni celom regionu".

ŠTA ĆEMO SAD: Migel Anhel Moratinos je, međutim, uveren da susret koji špansko predsedništvo EU priprema za kraj maja ili za juni u Sarajevu (datum još nije utvrđen), treba da okupi sve činioce i strane – "uz uvažavanje međunarodnog prava i svih osetljivih pitanja". Po njemu, pripreme teku s idejom da "sve strane na njemu uzmu učešća u duhu dobre međusobne saradnje" a lično smatra "da će nam poći za rukom da okupimo sve strane, uz uvažavanje svih tugaljivih pitanja i rukovodeći se međunarodnim pravom". Cilj predsedništva EU je da svi budu u prilici da iznesu svoja mišljenja i viđenja, s tim da i dalje ostvaruju perspektivu uključivanja u Evropsku uniju.

Komentarišući "slovenački" skup na Brdu kod Kranja, španski ministar spoljnih poslova je izjavio da "nisu sve zapadnobalkanske zemlje bile u mogućnosti da na njemu uzmu učešća, isto kao ni predsedavajući Evropskog saveta Herman van Rompej", kao i da to "ne znači da plodovi sastanka nisu bile i neke dobre razmene mišljenja, dobri predlozi i inicijative". Završna deklaracija skupa, ocenjuje Moratinos, "jasno kazuje da svi učesnici, kao i mi, daju podršku susretu na visokom nivou koji će špansko predsedništvo sazvati za kraj maja ili početak juna".

Njegov beogradski kolega, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je, istim povodom – ocenjujući skup na Brdu kod Kranja – izjavio da pretvaranje Kosova u državu i članstvo svih država zapadnog Balkana u NATO nisu dugoročno održiva rešenja za region. Studentima Megatrend univerziteta rekao je i da "postoji jedan broj analitičara u svetu koji na Srbiju gledaju kroz naočare napravljene devedesetih godina", što je "ozbiljan problem" jer neki od njih smatraju da u regionu postoje tri problema: Kosovo, BiH i bezbednosni izazovi. U skladu s tim, oni predlažu da se problemi reše "podržavljenjem Kosova", centralizacijom BiH i bezbednosnim konsolidovanjem regiona kroz članstvo u NATO-u. "Ne možemo prihvatiti podržavljenje Kosova i ne možemo prihvatiti centralizaciju BiH mimo volje njenih građana. Ova zemlja (Srbija) je takođe demokratskim putem donela odluku da bude vojno neutralna."

Uprkos pritiscima, o čemu je povodom skupa na Brdu kod Kranja jasno govorio i Boris Tadić, ministar spoljnih poslova Srbije smatra da Beograd ne menja svoje prioritete: očuvanje teritorijalnog suvereniteta na Kosovu, članstvo u Evropskoj uniji, regionalna saradnja i, od skora, ekonomska diplomatija.

Vuk Jeremić ističe da je u protekle dve godine Kosovo priznalo daleko manje država nego što se očekivalo i da je pitanje nezavisnosti Kosova prebačeno na teren međunarodnog prava. "Dok smo se borili za Kosovo, ostvarili smo i najveći uspeh u procesu približavanja EU", smatra Jeremić. Što se regiona tiče, ostao je stabilan uprkos proglašenju nezavisnosti Kosova i nesuglasicama koje Srbija u vezi s tim ima s drugim državama.

Pa, dobro.