Tek što je "obamanija" i u Americi i u svetu počela da se razvodnjava, a kritike na račun globalne američke političke superzvezde postale glasnije i otrovnije, tek što se domaći i svetski auditorijum zasitio "istorijskih govorancija" i šarolikih pompeznih "šupljih" obećanja mladog, lepog i šarmantnog crnog predsednika, a u redove američkih demokrata posle gubitka jednog mesta u Senatu uvukla sumnja i vidno opao entuzijazam za "promene", Barak Obama je drugi put za samo nešto više od godinu dana promenio istoriju: u nedelju je američki Predstavnički dom tesnom većinom usvojio reformu zdravstvenog sistema. "Za" je glasalo 219 poslanika, ni jedan jedini republikanac, protiv 212, među kojima 34 demokrate. Prethodno je Senat već izglasao reformu zdravstva.

Dok je Amerika bila decenijama pripremana za prvog crnca koji gazduje Belom kućom, dobrim delom i zahvaljujući visokobudžetnim holivudskim i televizijskim produkcijama, u kojima su afroamerički glumci prvo decenijama bili šefovi policijskih stanica, da bi lagano napredovali do predsednika Sjedinjenih Američkih Država, za reformu zdravstva po socijalnom evropskom modelu mnogi Amerikanci i pored Obaminih predizbornih obećanja izgleda nisu bili spremni. I to, iako se sveobuhvatna reforma zdravstva provlačila kao lajtmotiv svih demokratskih predsednika od Ruzvelta, preko Kenedija i Džonsona, do Klintona. Niko nije uspeo da je progura, nikome obavezno zdravstveno osiguranje nije bilo vredno političkih kompromisa na drugim frontovima, uvek je na kraju većinski odbacivano kao "neameričko" i "socijalističko", kao nešto što guši glorifikovani "američki individualizam" i pušta državu da se meša u privatne stvari pojedinca. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina Amerikanaca i sada protiv Obaminog nacrta reforme zdravstvenog sistema, pored ostalog zbog bojazni da ugrožava ekonomske osnove SAD, mada istraživanja ne pokazuje koliko je onih koji su protiv, zato što reforma nije još radikalnija, to jest "socijalističkija".

BLASFEMIJA: Iako je još pre glasanja o reformi zdravstva u Predstavničkom domu bilo jasno da je Obama ovu bitku dobio, žučna rasprava je trajala čitavih deset sati. Jer, nešto što se za Evropljane podrazumeva samo po sebi, za Amerikance je očigledno prava erupcija u vrednosnom sistemu, za mnoge čista blasfemija, svetogrđe, skrnavljenje onoga na šta su Amerikanci ponosni, a što staje u dve svetski poznate fraze: "The american way" i "The american dream". Američki način nije da deo svog u ubilačkoj konkurenciji krvavo zarađenog novca daješ da bi drugima, koji nisu uspeli, bilo bolje; američki san je da dođeš do bogatstva, a ne da ga deliš sa "nesposobnima", pa makar samo jedan mali deo. Na socijalnu tržišnu privredu u Americi se uvek gledalo podrugljivo kao na slabost evropskih privreda. Obamina pobeda u Kongresu je – u svom biću – za konzervativnu Ameriku, nešto kao pobeda japanske automobilske industrije nad Dženeral motorsom i Fordom: rušenje američkih ikona. Ispred kuće je američka zastava, nacionalna himna se peva dok je desna ruka na srcu, ali se na posao ide u hibridnoj tojoti, a ne u ševroletu od 4000 kubika. A sada još treba i da plaćaš, da bi "lenjivci" i drugi nesrećnici bili zdravstveno osigurani. Japanci su barem bitku dobili na američki način, u tržišnoj utakmici.

Tako je i žučna rasprava na Kapitol hilu pred sam čin glasanja pokazala – za sada – nepremostive razlike u shvatanju filozofije društva poslanika, što kudikamo nadilazi značaj reformskog zdravstvenog paketa. Kako neki mediji pišu, dilema u Kongresu je bila: više države ili manje države, Ruzvelt ili Regan? Tu se radilo o promeni kursa američkog društva, kakva se dešava samo svakih nekoliko decenija.

Obama posle godinu dana ubeđivanja, polemisanja i svađa ne samo sa republikancima nego i unutar demokrata, do poslednjeg trenutka nije bio siguran da će imati potrebnu većinu. Na kraju je ipak uspeo da pridobije nekoliko članova konzervativne frakcije demokrata. Neki od njih, dobri hrišćani koji su protiv abortusa, u zdravstvenoj reformi videli su opasnost da se preko svega, još i novcem poreskih obveznika plaća "ubijanje beba". Jednog od njih, Barta Stupaka, parlamentarca iz Mičigena, partijski drugovi su danima ubeđivali da popusti. Argumentacija je glasila otprilike ovako: jedan 81-godišnji demokrata, takođe iz Mičigena, rekao je da i on želi da štiti život, te da je konsultovao svog sveštenika, jer ne želi da ugrozi svoje spasenje na onom svetu. Ali da mora da glasa za reformu zdravstva, zato što ona spasava živote. Na kraju je Obama predsedničkim ukazom propisao da abortusi neće biti pokriveni zdravstvenim osiguranjem.

SRP I ČEKIĆ: Osim moralnih i filozofskih pitanja, problem za kongresmene je bilo to, što bi prema većini računica podrška zdravstvenoj reformi mogla da ih košta glasova u njihovim izbornim krugovima. Jaka kampanja republikanaca sejala je strah među Amerikancima da će reforma, koja bi u narednih deset godina poreske obveznike trebalo da košta oko 940 milijardi dolara, biti smrtonosni udarac za ionako rekordno deficitaran državni budžet. Proračuni Congressional Budget Office (CBO), da bi u krajnjem efektu reforma značila uštedu – smanjivanjem troškova i povećanjem poreza za dobrostojeće – mnogima nije zvučala dovoljno ubedljivo. Činjenica je da dok pojedine društvene grupe imaju korist od reforme zdravstva, ona za druge predstavlja dodatno finansijsko opterećenje.

Republikanci su upozoravali na opasnost od megalomanskog prezaduživanja države. Govorili su da narod ne želi nove pakete teške milijarde dolara koje sebi ne mogu da priušte, prebacivali su demokratama da ne poštuju volju naroda i da zbog toga treba da se "stide". Napadali su Obamu i da kroz slogan "veća pravda za sve" uvodi na mala vrata srp i čekić u Ameriku. U čitavoj svađi oko koštanja zdravstvenih reformi niko nije ni spomenuo milijarde koje se troše za američko vojno prisustvo u Iraku i Avganistanu.

MARŠ U ISTORIJU: Na kraju je Obama ipak pobedio i ostvario sigurno najvažniji unutrašnjopolitički cilj svog mandata. Pokazao je da iza lepih želja stoje i dela koja zaista pomeraju stvari, te da je spreman da se bori za ono "što je ispravno", pa ma koliko koštalo i bilo rizično. Kako reče u avgustu preminuli legendarni senator Ted Kenedi: "Zdravstvena zaštita je pravo, a ne privilegija." Posle "istorijskog" glasanja Obama je izašao vidno umoran pred kamere i bez trunčice trijumfalizma rekao: "Ovako izgleda promena." Poruka je bila više nego jasna: da je on čovek koji stoji iza svojih reči – slogan njegove izborne kampanje bio je "Promena". Da nije uspeo da progura reformu zdravstva, kredibilitet i autoritet predsednika bili bi zabrinjavajuće ugroženi, liberalno jezgro demokrata posve demoralisano, a Obama bi kao talentovani govornik i šoumen vukao sa sobom imidž pop ikone, a ne državnika koji dobija bitke koje su mu važne.

Ovako Obama za mnoge Amerikance ostaje politički mesija koji bi u istoriji mogao da stoji rame uz rame sa Džonom Ficdžeraldom Kenedijem i Martinom Luterom Kingom. Džon Luis, nekadašnji Kingov saborac, koji je pre 45 godina marširao kroz Alabamu i demonstrirao za ravnopravnost Afroamerikanaca, koji je doživeo bes rasista, policijske pendreke i torturu, grcajući od uzbuđenja rekao je: "Danas ponovo marširamo. Marširamo u istoriju."

PODELA: Dok je jedno predizborno obećanje ispunio, Obama je drugo pogazio, piše američka štampa. A to je da će smanjiti jaz među partijama. Naprotiv, Amerika odavno nije bila ovako duboko i suštinski podeljena na demokrate i republikance. Kako piše New York Times, već decenijama se nije dogodilo da ni jedan jedini republikanac ne podrži neku reformu demokratskog predsednika. Republikanci se još uvek ne predaju. Najmanje dvanaest saveznih država najavljuje tužbe, na osnovu navodne povrede njihovog ustavom zagarantovanog suvereniteta, jer se pribojavaju da će one dobrim delom morati da snose troškove reforme zdravstva.

Veliko je pitanje da li će demokrate na izborima za Kongres na jesen biti nagrađeni ili kažnjeni, zato što su na mišiće izgurali zakon o reformi zdravstva. Zbog ove borbe, koja je trajala duže nego što je Obama to predvideo, kaska reforma finansijskog sektora. A posle poraza, republikanci će, što već i najavljuju, pružati još veći otpor i sledi sigurno nova maratonska i žučna rasprava.

Obama je zbog zdravstva sve druge planove odložio i bacio u drugi plan, pogotovo sve izvan Amerike: i Avganistan, i klimatske promene, i Bliski istok, i sankcije protiv Irana, a tek mu Evropa ni na pamet ne pada. Amerika je trenutno potpuno okrenuta sama sebi. Kako piše nemački Spiegel: Amerikancima ništa ne treba da pokvari njihov veliki dan. Ali ostatak sveta i ne može baš da se raduje.