Zemljotres od 8,8 stepeni Rihterove skale koji je pre dva dana pogodio Čile i usmrtio oko 700 ljudi, pomerio je Zemljinu osu i tako skratio trajanje dana, saopštila je 1. marta američka svemirska agencija NASA. "Ovakve prirodne katastrofe mogu da izazovu pomeranje stotina kilometara stena za nekoliko metara, što menja raspodelu težine na planeti, a to utiče na rotaciju Zemlje", izjavio je geofizičar agencije NASA Ričard Gros, a prenela agencija Blumberg. "Procene pokazuju da se dužina dana verovatno skratila za 1,26 mikrosekundi (milioniti deo sekunde)", naveo je Gros i dodao da se osa oko koje je raspoređena Zemljina masa verovatno pomerila za oko osam centimetara.

Tokom sledećih godina zemljotresi se mogu očekivati i u našem regionu – na Jadranskoj obali i Kosovu. Prema rečima direktorke Seizmološkog zavoda Srbije Slavice Radovanović, do potresa bi moglo doći naročito na potezu do Peći, i u severnim delovima Metohije. "To su zone u kojima, takođe, dugo nije bilo zemljotresa, a istorijski su poznati razorni zemljotresi", objasnila je i dodala da "treba imati u vidu da neki značajni delovi planete, kao što je Aljaska, dugo nisu imali jake zemljotrese", zbog čega ćemo u narednih nekoliko godina verovatno imati priliku da budemo svedoci izražene seizmičke aktivnosti, naročito u zoni Pacifika. Snažnijih zemljotresa već decenijama nije bilo u Rumuniji (poslednji zemljotres sa veoma visokim magnitudama dogodio se davne 1977. godine) i Bugarskoj, koja još duže sakuplja seizmičku energiju.

Rano ujutro 2. marta snažan zemljotres od 6,1 stepeni po Rihteru pogodio je severni deo Filipina, ali do zaključenja ovog broja "Vremena" (utorak uveče) nije bilo izveštaja o pričinjenoj materijalnoj šteti i eventualnim ljudskim žrtvama. Nisu poznate ni posledice zemljotresa od 5,5 Rihterovih stepeni koji je 1. marta pogodio oblast blizu kirgistanske prestonice Biškeka.

Osim pomenutih katastrofa, od početka godine desilo se bar 20 većih ili srednjih zemljotresa. Tokom januara zemlja se tresla u Sloveniji, oblast Postojna (3,7 stepeni po Rihterovoj skali), dva puta u Crnogorskom rejonu Bjelopavlićke ravnice (3,7 i 4 stepena), pogođeni su i južna obala Argentine (6,3) i sever Japana (5,5), Kajmanska ostrva (5,8), granica Gvatemale i Meksika (6,5), zapadna obala Grčke (4,2), treslo se u Boliviji, na jugoistoku Sumatre (5,6), dva puta na Haitiju (prvi put sa razornih 7 stepeni koji je odneo preko 200.000 ljudskih života i drugi od 4,7), u južnom Pacifiku kod arhipelaga Vanuatu (6) i opet u Kina, u jugozapadnoj provinciji Sečuan (5,2).

Sudeći po raspoloživim podacima, Zemlja je u februaru bila mirnija. Zemljotres od 4,7 Rihterovih stepeni desio se u Turskoj, sledeći je bio duž obala Papue Nove Gvineje (6,2 stepena), pa u Prijepolju (4 stepena) i u Novoj Varoši (5,9 stepeni). Pogođena je i Meksička obala Pacifika, granica Crne Gore i Albanije, jug Tihog okeana kod ostrva Tonga (6,3 stepena) i više ostrva istočne Indonezije (6,8 stepeni po Rihterovoj skali).