Nedelja

Meteorit

Vanzemaljac iz ambara sena

Jedan od najpoznatijih došljaka iz svemira, meteorit Marčinson, sadrži mnogo više vrsta organskih jedinjenja od kojih može da nastane život nego što ih ima na Zemlji. Nemački naučnici sa Instituta za hemiju životne sredine iz Nojberga, kod Minhena, prošle nedelje su objavili da ovaj kamen iz svemira sadrži više miliona različitih supstanci vanzemaljskog porekla, među kojima se nalazi čitava pregršt organskih jedinjenja velike raznovrsnosti.

U studiji objavljenoj u američkom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, kojom je rukovodio doktor Filip Šmit-Koplin, nekoliko miligrama materijala sastruganog sa meteorita podvrgnuto je analitičkim testovima visoke rezolucije, na kojima je otkriveno oko 14.000 raznih supstanci. Među njima je nađeno i 70 amino-kiselina, jedinjenja koja su, inače, preduslov za izgradnju života. Ovo istraživanje nije pokazalo da ima i samog života na meteoritu, ali je otkrilo da se mnogo više organskih supstanci potrebnih za njegov nastanak nalazi u otvorenom svemiru, a sasvim je moguće da su neke od njih odatle stigle i na Zemlju.

Kamen Marčinson je na našu planetu pao u dva minuta do jedanaest sati 28. septembra 1969. godine, nedaleko od gradića Marčinson u Australiji, po kome je i dobio ime. Meštani su u tom trenutku videli bleštavu kuglu kako pada sa neba i potom se deli na tri fragmenta koji su udarili u tlo, ostavljajući za sobom trag dima. Manji komadi meteorita, ne teži od sedam kilograma, kasnije su pronalaženi na površini od trinaest kvadratnih kilometara, dok je jedan od njih, težak oko 600 gr, otkriven u obližnjem ambaru – svemirski kamen je udario u krov ambara, polomio ga i upao u seno.

Ukupna masa svih nađenih fragmenata iznosi oko 100 kilograma, koji su u naredne četiri decenije intenzivno proučavani. Zbog prisustva organskih molekula, Marčinson je jedan od meteorita koji su najviše proučavani. No, tek sada, nakon četrdeset godina, potvrđeno je da definitivno sadrži i molekule života.

Ovaj meteorit je stariji od 4,65 milijardi godina i nastao je pre formiranja Sunčevog sistema. Organske supstance koje su na njemu otkrivene verovatno potiču iz primordijalne supe od koje je solarni sistem kasnije nastao, što ukazuje da je raznovrsnost organskih jedinjenja tada bila veća nego na Zemlji danas. To bi moglo da pomogne i odgonetanju jedne od najstarijih zagonetki – kako je iz takve supe kasnije nastao život.

Iz istog broja

Broj nedelje

40

Lik i delo

Jožef Kasa

Dragoslav Grujić

Obrazovanje

Obučeni za direktore

J. Jorgačević

Deca obolela od raka

Pramen nade

J. Lazić

Politika, budžet i stanovi

Malo skromnosti

M. Vidić

Novogovor

Blejanje

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu