Mislim da je zakon o kinematografiji potpuno nepotreban. Pitam se da li u Americi ili Velikoj Britaniji postoji zakon o filmu? Malo su se pobrkali lončići, ako mene pitate. Ministarstvo kulture (ne filma!) treba da se bavi umetnošću i kulturnom baštinom Srbije. A film je prilično komercijalan proizvod, uglavnom za širu publiku (da ne kažem mase) i mnogo je lakše naći sponzore za film nego za, recimo, balet ili koncert.

Znači, producenti, put pod noge, pa jurite sponzore. Nije na državi da finansira raznorazne projekte domaćih filmadžija. Ako nema para za Beogradsku filharmoniju, zašto bi bilo za privatne poduhvate domaćih producenata? Tu dolazimo do toga da su nam ministri kulture uglavnom ili glumci ili režiseri i da su oni u konstantnom sukobu interesa. I usvojiće se zakon o filmu, a ministarstvo kulture treba da promeni ime u ministarstvo filma.

A Narodni muzej će i dalje biti zatvoren, za Filharmoniju neće biti para, a Narodno pozorište će i dalje da bude najveći gubitaš u resoru. Ali zato će se snimati filmovi i to će nas spasiti! A to što se u našim filmovima propagiraju površnost, prostakluk, primitivizam i negativizam, to Ministarstvu kulture ne smeta. Važno je da se para okreće.