Neće biti tako ko što veli Teofil Pančić. Narod je od dva zla izabrao ono manje. Kao što je to učinio i Nenad Čanak utrnutom rukom 2000. godine podižući je za Koštunicu ili onomad priklonivši se koaliciji sa SPS-om. Nije ovo dobro, a ni bolje biti neće. Teofil je zaboravio činjenicu da se frakcija SRS-a u vidu SNS-a odvojila od "matice" i na taj način podelila i pomalo rasula njihovo standardno biračko telo. I još nešto. Ko je do sada vladao u Odžacima? Da nisu oni što su izgubili? E, to može biti ozbiljna opomena vlastodršcima na republičkom nivou. Izigrali su poverenje svojih birača. Igrajući na dve karte, sedeći na dve stolice sve da se ne zamere nacionalno-desničarsko-patriotskim snagama kojih ima sve više u ovoj zemlji Srbiji. Oni pravi, u koje spada moja malenkost, idu u apstinenciju.

Izdao nas Boris, izdao nas Čeda, nemamo za koga da glasamo. Ostali samo Korać i Čanak, prvi uz Čedu, drugi uz Borisa… Ostali su odavno izgubili naše poverenje: Dačić (nikada ga nije ni imao), Koštunica, Drašković, Ilić, a o ovim novim evropejcima (SNS) i ne razmišljam(o). Oni, koji su Skupštinu proglašavali za "Sigurnu kuću" Ratka Mladića i menjali naziv Bulevara Zorana Đinđića sada su za Evropu, osuđuju zločine u Srebrenici – pa to je, ne zna se šta je više, smešno ili žalosno. Da se zna, nisam jedini. Mnogo nas je koji odosmo u pasivne posmatrače političke scene Srbije jer svi izdadoše naše nade i ideale. Neko zbog novca, drugi da se dodvore onima sa druge strane građanske Srbije, jer, zaboga, mi smo im sigurni – treba njih pridobiti. Osvetiće im se to. Videćete.