Srbija, bajdvej, kako kaže pisac, uopšte i nema elite. Bilo koje struke, pa i one prave, u opštem smislu te reči. Sve su to provincijski đačići uhvaćeni u dečjim brljotinama koje su ostavile duboke tragove na njihovom mentalitetu. Sve su to ljudi uprljani "fekalijama" uličarskih klanova ili ideologija koje haraju ovim prostorima. Sve su to hulje, koje "zvire" ispod skuta aktuelnih moćnika i "jahača apokalipse", navijajući uvek za one koji pobeđuju. Intelektualna elita i elita Srbije uopšte predstavlja jednu beskorisnu i amorfnu masu, predstavlja sterilnu grupu ljudi koja svu filozofiju življenja i preživljavanja vidi u "žabokrečini" i oportunizmu, koji je u toj žabokrečini najpoželjniji. Tragika Srbije nije njen polupismeni "puk", kako bi rekli "braća" Hrvati, već njena intelektualna, anacionalna, bleda i beskorisna elita. Oni pripadaju svakome i nikome. Onome ko da više. Zbog toga su sportisti, ili "gnjurci i loptodrndi", uvek ličnosti godine.