Vikipedija kaže da njeno ime "simbolički ukazuje na krv prolivenu u borbi radničke klase protiv kapitalizma i verovanje da su svi ljudi jednaki". Osnovao ju je 1918. narodni komesar Leon (Lav) Davidovič Trocki.

A sad: votka. Ili "vodica", po najčešćem tumačenju porekla te reči.

Ruska imperatorka Jelisaveta je 8. juna 1751. objavila ukaz o vlasništvu nad destilerijama alkohola. Tu se, prvi put u pisanom obliku, pojavila votka, zarad jednostavnog obračunavanja poreza na alkoholna pića, tj. gotovo dve petine carskog budžeta. Podsticanje potrošnje votke dovelo je do toga da 1911. godine 90 odsto svega što Rusi piju – a piju mnogo – bude votka. Opet u vezi s prihodima, car Aleksandar III rešio je da 1894. pitanje "šta je votka" postavi ocu periodnog sistema elemenata, Dmitriju Ivanoviču Mendeljejevu ("Votka: 38 odsto alkohola, i voda").

Suvišno je pitanje kakve veze votka ima s Crvenom armijom.

Flaširana (i) u obliku topovske granate s etiketom Red Army, ona je danas samo deo marketinga započetog i pre Miše Sergejeviča Gorbačova, da se od netržišne a sentimentalne prošlosti – pravi brend. To jest, pare.