Međunarodni sud pravde izdao je 27. novembra saopštenje u kome se veoma oštrim rečima protestuje zbog izvrtanja u medijima reči njegovog predsednika Ovade, kojima se implicira da savetodavno mišljenje ovog suda o legalnosti unilateralne deklaracije Privremenih kosovskih institucija samouprave o nezavisnosti (Accordance with International Law of the Unilateral Declaration of Independence by the Provisional Institutions of Self-Government of Kosovo) neće biti jasno "da" li "ne".

Kaže se da su takve nečuvene tvrdnje (outrageous allegations) bez osnove i da mogu da potkopaju kredibilnost najvažnijeg sudskog organa UN-a. Naglašava se da je od najveće važnosti da se sudu dozvoli da obavlja svoju dužnost s maksimalnom nepristrasnošću i diskrecijom.

Da ta opomena možda i nije upućena samo medijima pokazuju i dosadašnja saslušanja pred sudom, koja odslikavaju raniju političku konfrontaciju i igru moći u vezi s tim pitanjem, dalekosežnim po implikacijama:

Legalnost unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova podržale su: Albanija (nemački ekspert koji je predstavljao Albaniju tvrdio je da ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju kao takvu); Bugarska, po oceni naše delegacije čak jače od Albanije; Hrvatska; Nemačka, tvrdnjom da je princip efektivnosti jedini primenjiv na slučaj Kosova i da je pravo naroda Kosova da se otcepi od Srbije proizašlo iz decenije sistematskog kršenja ljudskih prava; Austrija, stavom da ne postoji pravilo koje zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, i secesiju; Saudijska Arabija, Burundi…

Stav Srbije da je kosovska nezavisnost u suprotnosti sa međunarodnim pravom podržale su: Argentina, koja smatra da secesija Kosova preti da uruši međunarodni poredak; Azerbejdžan, stavom da se entiteti koji kršeći unutrašnje zakone države proglase secesiju ne mogu smatrati državama; Belorusija; Bolivija, konstatacijom da Kosovo nije bilo kolonija niti je bilo pod stranom okupacijom; Španija, uz podsećanje da usvajajući Rezoluciju 1244 Savet bezbednosti nije glasao u korist nezavisnosti Kosova, niti da tadašnja SR Jugoslavija izgubi suverenitet nad pokrajinom, već da se opredelio za mudru ravnotežu između interesa obe strane i dva osnovna principa – teritorijalni integritet i suverenitet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz organe samouprave i autonomije…

Zanimljivo je i ukrštanje gledišta velikih sila:

SAD su pozvale MSP da se ne bavi širim pitanjem samoopredeljenja u međunarodnom pravu, već da Kosovo posmatra kao poseban slučaj. SAD tvrde da Rezolucijom 1244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja sada ne postoji, da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila ni princip teritorijalnog integriteta zato što se njega moraju pridržavati samo države, a ne i unutrašnji entiteti.

Predstavnici Kine podsećaju da je jedan od osnovnih principa međunarodnog prava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a da je princip samoopredeljenja naroda strogo ograničen i primenljiv samo u određenim situacijama kolonijalne vladavine.

Uz naglasak da je ovaj slučaj prilika da se pokaže da međunarodno pravo važi, suprotno tvrdnjama da međunarodno pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da je moć pravo, Rusija je ocenila da Rezoluciji SB-a 1244, koja propisuje rešenje statusa Kosova pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze, nije mogla biti preinačena odlukom izaslanika generalnog sekretara UN-a Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje. Negirajući tvrdnje zemalja koje podržavaju Kosovo da međunarodno pravo ne reguliše deklaracije o nezavisnosti, predstavnik Rusije je podsetio da je Savet bezbednosti UN-a proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije – zato što je secesija zabranjena van konteksta kolonija.