Jedan deo studenata prihvatio je ponudu Vlade Srbije, tačnije Vlada Srbije je prihvatila sve zahteve sem jednog koji drugi deo smatra ključnim i oni će nastaviti sa protestima.

Zahtevi su od samog početka glasili: da se svima koji ostvaruju uslove za zbirni upis u narednu školsku godinu plati školarina, da se onima koji imaju više od 48 bodova, a nisu ušli u budžetsko proširenje, takođe plati školarina, da se fakultetima odobri proširenje budžetskih kvota za master studije, da se iste propišu za doktorske studije i konačno da fakulteti grejanje ne plaćaju kao pravna već kao fizička lica.

Ministarstvo prosvete je u početku izašlo sa predlogom da onima koji imaju od 48 do 59 bodova, a nisu na budžetu, država plati 20 odsto školarine, a po 40 odsto se "na ravne časti" podeli između fakulteta i akademaca. Takav predlog je od strane studenata ocenjen kao neprihvatljiv i protesti su ponovo počeli 23. novembra, s tim što su sada bili masovniji i svakodnevni.

Studentima Beogradskog univerziteta (BU) pridružili su se studenti Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji su nekoliko nedelja ranije započeli štrajk jer je veliki broj njih spao na samofinansiranje zbog izmenjenih pravila o kojima nisu bili obavešteni. Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti su u prvoj polovini novembra kao jedan od vidova protesta blokirali i zgradu Rektorata na Kosančićevom vencu.

U okviru zajedničkog protesta, ispred Vlade je organizovan performans "Bolonijada 2009", pa su studentske ekipe igrale mali fudbal, pikado, ragbi.

Predstavnici studenata uskoro su se sreli sa predstavnicima Ministarstva prosvete. Kako je tada izjavio Jovan Ličina, jedan od članova studentske delegacije, oni su insistirali na tome da Ministarstvo prihvati sve zahteve, a predstavnici Ministarstva nisu bili spremni da pregovaraju o celom "paketu" tako da kompromis nije pronađen.

U međuvremenu, Beograd je bio paralisan, u sredu, 25. novembra, toliko da su i taksisti pričali da ne pamte takav kolaps.

U protestnoj šetnji studenti su se okupili ispred zagrade Vlade Srbije. Zatim su blokirali raskrsnicu Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša, a onda je usledio prelazak na beogradske mostove. Prvo Brankov i njegova blokada u popodnevnim satima, a potom Stari savski most.

To je bio trenutak kada je vest o studentskim protestima dospela na naslovne strane i "došla" među prve informacije u dnevnicima, a studenti verovatno izgubili simpatije mnogih Beograđana. Organizatori protesta su se izvinili građanima zbog takve "protestne žurke", kako su je nazvali sami studenti, ali su napomenuli da "nažalost, nema drugog načina za borbu".

Krajem radne nedelje usledio je sastanak studenata i predstavnika Vlade i delovalo je da je sve u redu. Naime, Vlada je odlučila da izađe u susret svim zahtevima studenata, osim onom o zbirnom upisu godine. Takođe, obavezala se da će prilikom izrade budžeta za sledeću godinu uvažiti zahteve za većim izdvajanjem sredstava za obrazovanje. I konačno, na predlog Ministarstva prosvete, biće formirano radno telo sastavljeno od predstavnika univerziteta, studenata, Ministarstva i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, čiji će zadatak biti da prati proces reforme obrazovanja i predlaže mere za unapređenje istog. Međutim, zahtev za zbirni upis godine nije ispunjen i to je bila tačka spoticanja među studentima. Prema rečima Vladimira Smuđe, jednog od organizatora protesta, Vlada je, dok je još trajala protestna šetnja, na razgovore pozvala, umesto šestočlani tim, samo Jovana Ličinu, predstavnika Studentskog parlamenta BU-a.

Zbirni upis koji je sporna tačka, podrazumeva sabiranje bodova iz celokupnog školovanja, što je do sada bila praksa, ne samo iz prethodne godine. Kako objašnjavaju studenti, dolazi se u situaciju da neko ko ima pet ispita ne može da studira na budžetu, dok njegov kolega sa tridesetak bodova manje može. Rektor BU-a Branko Kovačević izjavio je da su "moguće paradoksalne situacije koje studenti spominju, ali zakon i ne može da obuhvati sve. Reforme jesu spore i bolne, ali mislim da smo na dobrom putu."

Epilog je sledeći: studenti Fakulteta organizacionih nauka, Fakulteta političkih nauka, Geografije i Bezbednosti vraćaju se sa ulice u svoje učionice i amfiteatre, većinom zadovoljni jer su na budžetu. Ostali nastavljaju sa protestima, s tim što su obećali da neće biti blokade saobraćaja. Ovoga puta oni će izražavati svoj protest performansima ispred pojedinih stranih ambasada (pominju se Kuba i Australija).