Kada bih hteo da budem ciničan kao što je Teofil Pančić, onda bi moje reagovanje na njegov tekst glasilo:

Ene, javilo se nešto što se zove Teofil Pančić da piše nešto o čemu nema pojma! Ono o Ravnogorskom pokretu ima predrasude formirane na osnovu filmova Veljka Bulajića da su "četnici kosmati, podbuli i zapušteni". Baš kao na sličici u desnom gornjem uglu kolumne pod nazivom "Nuspojave".

Crveni Teofile, ti bi da po ulazima beogradskih pozorišta, u skladu sa svojim "liberalnim i demokratskim" opredeljenjem, ističeš natpise: "Zabranjen ulaz Ravnogorcima, naročito onima iz Tometinog Polja!"

Ma, po tebi, dragi Teo, oni nemaju šta da traže ni u Beogradu. Trebalo bi ih, jelte u’apsiti još na kontrolnom punktu kod Bubanj potoka, pa u kontumac.

Štaviše, pravilnim razumevanjem "tolerantnih" poruka kosmopolite (koji nije pao s Marsa), Pančića – Ravnogorcima nije mesto na licu zemlje. Za njih su, moliću lepo, samo Pančićeve omorike i masovne grobnice, po mogućnosti tajne.

Inače, u Pančićevom tekstu nema ni traga od poziva na diskriminaciju po mestu življenja, godinama starosti, ideološkom opredeljenju… Štaviše, Teo naveštava da među Ravnogorcima nije bilo pismenog čoveka, pa šta će takvom "daske koje život znače". Za razliku od člankopisca, njima iz Tometinog Polja daske ne mogu da fale.

Teofilo je pun razumevanja za odluku upravnika gradskog, javnog pozorišta (u koje svako može da uđe), da se ne pridržava zakona k’o pijan plota i da se jeftinije karte prodaju samo pripadnicima jednog Pokreta. Onog koji su predvodile intelektualne veličine, oličene u bravaru, abadžiji i poluučitelju. Aman, šta će u teatru tometinski Poljaci, nepismeni Farmeri.

Zašto onda sutra, po toj logici, a po odluci nekog tamo kapoa, a uz podršku npr. nekog ko(lu)muniste, ne bi u pozorište ulaz bio zabranjen dešnjacima, biciklistima, trotinetistima, plavookima, rođenim južno od Bubanj potoka…

Ali, pošto nisam ciničan, napisaću samo:

Bravo, Teofile!