Koliko god sam patrijarh Pavle bio "božiji čovek", samo oni koji ne skidaju ružičaste naočare mogu da misle i/ili veruju kako je period njegovog patrijarhovanja bio obeležen njegovim ličnim kvalitetima. Bio sam svedok tog vremena, nažalost, i meni se čini da je ono bilo obeleženo ličnostima vezanim za SPC koje su nešto sasvim suprotno. Ukoliko, naravno, sam Pavle nije te i takve potajno i sam odobravao i ohrabrivao. Kao neko ko veruje da na ovom svetu (a drugi nemamo) ipak ima i dobrih ljudi, ja ne želim u to da verujem. Međutim, isto tako ne mogu da dozvolim da budem zaveden, misleći da ako je crkvi (bilo kojoj) na čelu "dobar čovek", to mora da znači kako su neophodno sve aktivnosti te crkve takođe dobre. Bojim se da u SPC-u to nikako nije bio slučaj, a još više se bojim da će ubuduće biti još gore. Da ni sada ne valja vidi se i po tome što ministri, umesto u Skupštinu i na izbore, po savet i blagoslov idu u Patrijaršiju. A u njoj ni tada, a ni ubuduće neće biti Pavla da dâ "dobar" savet i blagoslov.

Bojim se da Srbija više nije sekularna država, što znači da se bez posledica odrekla sopstvenog Ustava. Neka je sa srećom. Trebaće je, jer pameti ponestaje.