Pre ili kasnije češka javnost moraće da prizna da je prema važećim moralnim i pravnim kriterijumima Evropske unije Benešov dekret, kojim su etnički Nemci posle Drugog svetskog rata sankcionisani deportacijom iz bivše Čehoslovačke, zlodelo komunističkog režima. Pitanje koje se provlači jeste kako je moguće da 65 godina posle češki predsednik i dalje sebi dozvoljava da igra na kartu animoziteta prema Nemcima?

Kako je moguće da predsednik Vaclav Klaus zloupotrebljava emocije češkog naroda i nameće mu osećaj ugroženosti koji očigledno tišti veliki deo javnosti? On podseća da je Benešov dekret problem koji neće nestati čak i ako češki poslanici izglasaju da se on ne ukine. To ukazuje na kreiranje noćne more zarad populističkog interesa određenih političara – debata oko deportovanih etničkih Nemaca način je da se parališe javnost.

Nije jasno da li je trenutna briga predsednika Klausa zbog Benešovog dekreta motivisana imovinskom situacijom proteranih Nemaca koja bi mogla da optereti budžet Češke, ali je sigurno da je predsednik protiv evropske Povelje o osnovnim pravima budući da se njome štite socijalna prava treće generacije. Bilo bi dobro kada bismo znali motivaciju onih koji se zalažu za primenu Povelje i onih koji joj se protive. Možda će nešto kasnije i jedni i drugi tvrditi da se do sada nisu poštovala osnovna ljudska prava u Češkoj?

Zelena partije Češke najavila je da će podneti amandman na Ustav po kome će premijer ove zemlje moći da potpiše Lisabonski sporazum umesto predsednika, odnosno u njegovo ime. Ako amandman prođe, predsednik jednostavno može da odluči da zamoli premijera da stavi potpis na međunarodni dokument umesto njega. Predsednik Vaclav Klaus protivio se potpisivanju Lisabonskog ugovora od samog početka, a sada ispostavlja dodatni zahtev da se Češka izuzme iz evropske Povelje o ljudskim pravima. Zelena stranka odmah se protivila predsednikovim argumentima, tvrdeći da predsednik nije ovlašćen da ispostavlja bilo kakve dodatne zahteve u ovoj fazi ratifikacije sporazuma. Zeleni veruju da predloženi ustavni amandman može da razreši situaciju oko potpisivanja Lisabonskog sporazuma, ali da će to svakako odužiti proces. Oni ne žele razrešenje situacije u kojoj je predsednik protiv potpisivanja ugovora, dok je većina poslanika izglasala taj isti dokument. Kako rekoše, oni žele da "zaustave štetu koju predsednik Klaus nanosi Češkoj Republici u Evropi". U njihovoj amandmanskoj "ponudi" navodi se krajnji rok za predsednika da potpiše dokument, a u suprotnom ingerencije prelaze na premijera.

Predstavnici zemalja članica EU sastaće se u četvrtak 29. oktobra sa predsednikom Klausom na njegov zahtev, dok će u međuvremenu Ustavni sud Češke razmotriti da li je Lisabonski sporazum u suprotnosti sa Ustavom sa aspekta zahteva predsednika.