Ja živim u ulici Marka Oreškovića. On je narodni heroj, predvodnik ustanka u Lici. Heroj je heroj i bez obzira na to kako je politički obojen, zaslužuje da se ulica nazove po njemu, ako se borio za dobru stvar. Kroz nazive svojih ulica, grad priča svoju priču i priču svoje zemlje i istorije. Ljudi koji su ga stvarali, sa svojim vrednostima i veličinama, čine srž njegovog duha i njegovog bića. I kada se vrednosti ljudi i događaja afirmišu, kada dobiju svoj istinski izraz u pobedi nad zlom, nepravdom i glupošću, mi želimo da oni postanu deo naše svakodnevice, da nam uvek budu u ušima i ustima kroz nazive ulica. Ne bih želeo da moj grad bude licemeran. Voleo bih da ima jedno lice, iskreno lice pravog velegrada. Što bi rekao pesnik: "Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko, ovaj grad je mogao bolje!" Zato Tolbuhin i ostali zaslužuju svoje ulice. I zato želim da doživim dan kada će jedna ulica u Beogradu nositi naziv – ulica Petog oktobra.