Osam stotina hiljada Rumuna pridružilo se protestima održanim 5. oktobra zbog najavljenih smanjenja plata, kao vid podrške parlamentu u obaranju krizom pogođene manjinske vlade. Gotovo sve bolnice u zemlji primale su samo hitne slučajeve, učitelji u školama nisu predavali, dok su radnici i državni službenici ostali kod kuće u znak podrške demonstrantima koji se bude protiv restriktivnih mera vlade. Javni prevoz nije bio u štrajku, ali su mašinovođe najavile da će sami organizovati štrajk ukoliko vlada ne obustavi planirana otpuštanja. Smanjivanje broja zaposlenih u administraciji je, inače, deo dogovora sa MMF-om u zamenu za 20 milijardi evra zajma. Rumuniji je ovaj novac neophodan da bi pokrila ogroman budžetski deficit i isplatila plate zaposlenih u javnom sektoru.

Vlada ove zemlje planira da u dogledno vreme smanji glomazan državni aparat kako bi napravila proporciju u budžetu.

Dok se premijer Emil Bok iz stranke Liberalna demokratija (PLD) zalaže za pregovore sa sindikatima o reformama, njegov saveznik predsednik Trajan Basesku smatra da je smanjenje plata od suštinskog značaja za Rumuniju da bi izbegla veću ekonomsku krizu. Bokovi liberali i socijaldemokrate vladaju od parlamentarnih izbora održanih u decembru 2008. godine, ali nisu uspeli da prevaziđu dugogodišnje razlike i probleme kada su u pitanju reforma obrazovnog sistema i plate zaposlenih u javnom sektoru. "Ne kažem da je dobro to što su svi nesrećni zbog toga, ali štajk je neka vrsta signala", kaže predsednik. "Ako neko plače zbog toga, a drugi se smeju, onda moramo da se zapitamo da li je to u redu."

Masovni štrajk je organizovan nekoliko dana nakon što se vladajuća koalicija raspala zbog tvrdnji nekih članova Socijaldemokratske stranke da PLD, njihovi koalicioni partneri, imaju nameru da lažiraju predsedničke izbore. Socijaldemokrate su povukle svoje ministre iz kabineta, ostavljajući PLD u manjinskoj vladi, najavljujući da će podržati predlog opozicije o izglasavanju nepoverenja vladi u parlamentu. "Vlada nije više legitimna, podržaćemo predlog za izglasavanje nepoverenja vladi", rekao je njihov lider Mircea Geoana, očekivani protivkandidat Trajana Baseskua na predsedničkim izborima. On je optužio Baseskua da upravlja krizom tako da napravi haos uoči predsedničkih izbora, na šta mu je ovaj odgovorio nazivajući ga "neodgovornim" i "licemerom".