Iz stručnog ugla
foto: reuters
Da li će u januaru doći do kraja ekonomske krize u Srbiji
Referentne projekcije ukazuju da je znatno usporen pad svetske ekonomije i da bi oporavak realnog sektora u razvijenim zemljama mogao uslediti krajem ove ili početkom 2010. Stabilizacija je neujednačena i očekuje se da oporavak bude spor. Julska, opet revidirana, projekcija MMF-a pokazuje da će globalni GDP pasti za 1,4% (što je najslabiji rezultat u poslednjih šest decenija), ali će se već 2010. ostvariti rast od 2,5%. Finansijski uslovi su poboljšani više nego što je očekivano zahvaljujući obilnoj državnoj intervenciji, ali će, pored ostalog, privreda još uvek trpeti posledice usled gubitaka indukovanih stropoštvanjem cenovnog mehura na berzanskim tržištima. Prioritet ostaje obnavljanje finansijskog sektora, dok makroekonomska politika treba da ostane podrška realnom sektoru. Predviđa se da će region centralne i istočne Evrope ostvariti pad od 5% 2009, i rast od 1% u 2010.
Prema možda najvećem balkanskom ekonomisti, novom bugarskom ministru finansija, Simeonu Djankovua (2009), berze ZUR obično počinju rast šest meseci pre nego što industrija ili GDP dotaknu dno. Ako su projekcije MMF tačne, berze zemalja u tranziciji će početi sa značajnim oporavkom sredinom ove godine, što bi se na osnovu trenutnih berzanskih dešavanja (ako računamo da je, posle blagog " posrtanja" globalnih i berzi ZUT u junu oporavak počeo u julu) moglo i zaključiti (mada bi kao prelomni trenutak mogli smatrati i mart 2009, te bi onda rast mogao početi u septembru, što se trenutno čini nerealnim, posebno kada se radi o industrijskoj produkciji). Naravno, ostaje pitanje da li će globalne i berze ZUT posle jula opet imati značajne silazne tendencije i, naravno, da li je istorija dobar vodič. Ipak, da li rast praktično svih svetskih berzi od marta i ponovo od jula 2009, čini ove procene čak i pesimističnim (mada MMF i predviđa rast krajem 2009)? Ili pak, berzijanci i nisu tako pametni kada aniticipraju tržišne prilike, kako tvrdi nobelovac Paul Krugman, u svojim redovnim kolumnama u The New Jork Times-u!
U Srbiji, u prvoj polovini 2009, industrija kao da je dotakla dno, mada to nije sasvim izvesno. Naime, nakon udara krize krajem 2008. i početkom ove godine, čini se da je uspostavljena nova ravnoteža koja može biti poremećena samo usled eventualne znatnije eksterne ili unutrašnje promene. Čini se da veće promene u rezultatima industrije mogu nastupiti u poslednjem tromesečju 2009. U julu 2008. zabeleženi su dobri rezultati industrijske proizvodnje, dok je od avgusta, s izuzetkom septembra, industrija krenula ubrzavajuće da opada. Obnavljanje proizvodnje u US Steel-u će podići indekse metalske industrije a ispoljiće se i određeni efekti subvencionisanih kredita. Trenutno, i pored desezoniranog rasta industrijske proizvodnje u junu i maju 2009, ne možemo pouzdano zaključivati o eventualnim većim promenama dinamike industrije i međugodišnjih stopa rasta. Intenzivan pad industrijske proizvodnje jeste zaustavljen, ali, ipak, nema garancija da će ovo biti i jedino "dno" tokom trajanja ekonomske krize. Pitanje je kolike su rezerve preduzeća da zadrže trenutni nivo aktivnosti.
Ako, pak, slabljenje berze tokom juna i njen oporavak od polovine jula singnalizira da mart, ipak, nije bio prekretnica (već jul) onda bi oporavak realnog sektora u Srbiji mogao biti u januaru, odnosno na početak 2010. Imajući u vidu nisku bazu industrije u poslednjim mesecima 2008. teško je očekivati, a da ne dođe do naglog pogoršanja situacije, da oporavak neće biti zabeležen u januaru sledeće godine, te bi to ukazivalo da će berza konačno od polovine jula biti u manje-više kontinuiranom (verovatno laganom) porastu.
Oporavak na početku 2010. očekivan je i za izvoz, uvoz (usled rasta cena sirovina, što će blago podići prihode od PDV-a), telekomunikacije, poslove sa nekretninama, građevinarstvo, finansijski sektor, što bi uz verovatni pad realno prikupljenih poreza i trgovine, ipak omogućilo blag rast GDP-a na početku 2010. Dakle, oporavak se čini realnim i srpsko berzansko tržište ga anticipira.
OHRABRUJUĆE GLOBALNE TENDENCIJE: Posle blagog pada od sredine 2007, i ubrzanog kolapsa posle 15. septembra 2008. (bankrot Liman Bradersa), konačno 10. marta 2009. nastupa oporavak berzanskog tržišta SAD, koji se manifestovao kroz porast vrednosti vodećih berzanskih indeksa i manjom tražnjom za državnim obveznicama. Berze su rasle do 12. juna tekuće godine kada su objavljene vesti o lošem stanju ekonomije SAD, koje su ujedno još jedanput podsetile tržišne učesnike da je dug put do oporavka privrede SAD. Ipak, oporavak počinje od 10. jula, kada su brzo nadoknađeni izgubljeni indeksni poeni (rast Dow Jones iznosi 4,5%, a S&P500 18,6% u 2009). Slična kretanja zabeležena su i na tržištima akcija u Evropi, Japanu, i širom sveta.
Na vest o znatnom usporavanju pada ekonomije SAD (-1% u drugom tromesečju 2009, a bilo je očekivano -1,5%) dolar je blago ojačao. FED su korigovale procenu pada privredne aktivnosti u 2009, i sada prognoziraju nešto optimističniju varijantu: pad do -1,5% (a ne -2,7%). Ohrabrujući su podaci o blagom oporavku na tržištu nekretnina u SAD. Dakle, ukupna ekonomska aktivnost se stabilizovala na niskom nivou. Po svemu sudeći, najgore je prošlo u najtežoj recesiji u SAD u poslednjih pola veka. Kada je u pitanju evrozona, realno je da će posle drugog kvartala prestati negativne stope rasta.
CENE GLAVNIH BERZANSKIH SIROVINA: Cene čelika, bakra, aliminijuma i hrane, roba koje su 2008. činile čak dve petine srpskog robnog izvoza, oporavile su se u prvoj polovini 2009, i realno je očekivati njihov rast i u narednom periodu. Ohrabrujući je rast MMF-ovog (dolarskog) indeksa sirovina (bez energenata) koji je u junu 2009, u odnosu na prosek za mart ili rekordno minimalnu vrednost u decembru 2008. viši za 16%, odnosno 17%, mada je on još za skoro trećinu ispod maksimalne vrednosti u julu 2008. Rast se nastavio tokom jula kada je ovaj indeks povećan za skoro 2%.
Rast cena sirove nafte i akcija na berzama ukazuje da bi globalna kriza mogla početi da slabi, što se odrazilo na jačanje apetita kod investitora prema riziku u cilju ostvarivanja što veće dobiti. Cene sirovina su počele da rastu na prve znake ekonomskog oporavka, posebno na indikatore o verovatnom kraju krize krajem ove godine, povećanim narudžbinama, blagom rastu cena i broja novoizgrađenih nekretnina, unapređenom biznis sentimentu u SAD i depresijacije dolara. Projekcija MMF-a ukazuje da će cene sirovina ostati oko tekućeg nivoa (sredina 2009) i u nastavku godine, i da će samo umereno rasti u 2010, kako privredni oporavak konačno bude uzimao zamah.
Globalni volumen svetske trgovine, koja opada po najbržoj stopi od 1945, trebalo bi da bude smanjen za čak 12,2% (i poraste za 1% 2010), dok bi uvoz iz ZUR i ZUT trebalo da opadne za 9,6% (rast od 0,8% 2010), a izvoz za 6,5% (rast od 1,4% u 2010). Nešto blaži očekivani pad izvoza od uvoza kod ovih zemalja kojima pripada i Srbija (koja, takođe, u prvoj polovini 2009 beleže veći pad uvoza: -30% od izvoza: -23%, koji se usporava), svakako je, u moru loših vesti, olakšavajuća okolnost za ZUR i ZUT, koje uglavnom imaju velike eksterne neravnoteže.
STANJE NA TRŽIŠTIMA REGIONA: Tržišta Balkana i okolnih zemalja pokazala su da su posebno podložna efektima svetske ekonomske krize. Usled otežanih tržišnih okolnosti berze zemalja u regionu reagovale su u smeru drastičnog smanjenja cena akcija. Pesimizam, koji je dominantno bio prisutan kod investitora, pravdan je pretpostavkama o budućim značajnim smanjenjima prihoda i profita kompanija zahvaćenih krizom. Međutim, već tokom marta, i manje intenzivno polovinom jula 2009, znaci koje su slale vodeće svetske ekonomije i signali koji su dolazili sa vodećih svetskih berzi, udahnuli su optimizam kod uplašenih investitora, te su svi berzanski indeksi berzi centralne i istočne Evrope počeli da rastu.
Izraziti trend pada vrednosti BELEX15 otpočeo je sredinom 2008. i, praktično, je trajao sve do marta 2009. da bi bio zaustavljen 8. juna, te da bi se rast nastavio sredinom jula. Na drastičan pad presudan uticaj imala su tri faktora: odliv stranog kapitala iz zemlje i nemogućnost domaćih investitora da supstituišu taj odliv kapitala, struktura indeksnih korpi (veliki udeo finansijskog sektora) i kretanje kursa dinara.
1 Djankov je glavni ekonomista za finansijski i privatni sektor pri Svetskoj banci, i kreator je Doing Bissunes Survey-a, koji služi kao poslovni vodič ino-investitorima.
2 Zemlje u razvoju; ZUT-Zemlje u tranziciji.
3 Komparirani su trendovi u industriji i na berzama tokom kriza u ZUR. U Rusiji, berza je počela da raste osam meseci pre industrijske proizvodnje (koja je oporavila u junu 1999). U Indoneziji, industrija je dotakla dno u martu 1999, dok je berza bila na minimum u oktobru 1998, pet meseci ranije. U Koreji, industrija je bila na najnižoj ravni u novembru, a berza u julu 1998. U Tajlandu, industrija je pala (februar 1998) pet meseci pre berze. U Maleziji berza se oporavila šest meseci pre industrije (avgust 1998, februar 1999). Samo u Argentini berza je znatno ranije počela da se oporavlja, već u novembru 2001, a industrija tek u oktobru 2002.
4 Po Djankovu bi za zemlje OECD ovi rokovi bi bili pomereni još za šest meseci (lag od jedne godine), budući da su tendencije na berzama vrlo slične. Međutim, činjenica je da se tokom ove krize finansijski i realni ekonomski agregati ponašaju vrlo slično globalno posmatrano, lag od jedne godine, do koga je Djankov došao na osnovu istorijskih iskustava je upitan, i pre se može govoriti o znatno manjem lagu za razvijene zemlje, od npr. dva ili tri kvartala (kao kod ZUR), na šta, uostalom, ukazuju i referentne studije (Comincioli, Pearce, Christoffersen, Matthews, Trecartin, Dimson, Ruggiero…)
5 (npr. vesti o oporavku svetske privrede i oživljavanju tražnje za srpskim izvozom, ili krupnije javne kapitalne investicije u Srbiji, mogli bi trend industrije da okrenu ka snažnom usponu, dok bi zaoštravanje krize likvidnosti moglo da produbi krizu).
6 Druga, znatno gora projekcija, bazirana na gorkim istorijskim iskustvima (posebno tokom Velike depresije početkom 30-ih), kada su berzanska tržišta posle uspona naglo padala (više puta), je da možemo opet očekivati pad berzi, tako da bi tek posle njihovog ponovnog uspona tek za pola godine mogli očekivati rast domaće industrije, što bi verovatno značilo, optimistično, negde tokom 2010.
7 Moguće je da nas očekuje stagnacija industrije i narednih meseci; npr. desezonirani indeksi bi mogli biti u septembru na sličnom nivou kao i u periodu od decembra 2008. do juna 2009, ali to ipak ne bi rušilo ovu pretpostavku.
8 Berzijanci su ubeđeni da je dno definitivno dotaknuto u martu i da se više neće ponoviti. U svakom slučaju, za oporavak srpske berze je najvažnije povećati likvidnost, koja će, svakako, biti znatno veća nakon definitivnog oporavka svetskih berzi i evropskog kreditnog tržišta.
9 I pored toga, vodeći SAD i svetski berzanski indeksi, Dow Jones i S&P 500, su, trenutno, na međugodišnjem nivou, u padu od oko jedne petine.
10 http://europe.wsj.com/home-page
11 Narudžbine za nove industrijske proizvode porasle su u EU u maju na mesečnom nivou za 0.9%, što je prvi rast ove godine, ali su i, pored toga, one za čak 28% manje na međugodišnjoj ravni. Tražnja za stambenim zajmovima u Evrozoni u pozitivnoj je zoni, prvi put od početka 2006. Pored, toga, biznis vidi prekretnicu u, inače tvrdim uslovama postavljenim od strane banaka pri dobijanju kredita.
12 Cena čelika ‘’Mediterranean’’ (cush buyer; bez waranta, troškova špedicije, osiguranja, prevoza) je u odnosu na prošle mart-april 2009. porasla za skoro 20% i 3% u odnosu na kraj prethodne godine, ali je još uvek za 31,5% manja od prosečne cene u 2008. (koja je u drugoj polovini te godine pala na nešto više od trećine cene s početka jula). Rast cene bakra u 2009. bio izraženiji, oko 80% (čija je cena, i pored toga, od jula 2008. manja za 31%). Cene hrane, se posle decembarskog rekordno niskog nivoa, takođe, oporavljaju i krajem juna su za 19,6% više (ali su još uvek za oko petinu niže od nivoa u junu 2008). U julu dolazi do sezonskog pada globalnih prosečnih cena hrane od oko 5%.
13 Indeks ’’non-fuel primary commodities’’ iznosi je 110,3 u martu 2009, u decembru 2008. 108,9, u junu 127,9. (www.imf.org/external/np/res/commod/table1a.pdf)
14 Privrede zemalja između ostalog suočene su sa niskom likvidnošću realnog sektora, smanjenim prilivom stranih direktnih investicija, smanjenom domaćom i izvoznom tražnjom, povećanim budžetskim i platnobilansnim deficitom, nedostatkom slobodnog kapitala i pooštrenim uslovima kreditiranja.
15 Ali, zaključno sa krajem jula 2009. ostvarili su značajan međugodišnji pad vrednosti: od trećine do dve trećine (izuzev indeksa berze u Podgorici).
16 Najveću vrednost indeks BELEXLine (kao i BELEX15), zabeležio je 1.07.2008 (3053 poena).
17 Na kraju jula BELEX15 je bio u plusu od 0,9% u prvih sedam meseci 2009. Inače, CROBEX u istom periodu beleži rast od 9,1%, a vodeći mađarski indeks čak 38,8%.
18 Finansijska tržišta u svetu u uslovima krize generalno karakteriše nedostatak tražnje i značajna bojaznost i averzija tržišnih učesnika prema rizičnijim i smelijim investiranjima. Posle inicijalnog udara finansijske krize vrednost mnogih listiranih kompanija je potcenjena, pa one predstavljaju odličnu priliku za investiranje, i to na ne tako dugi rok.
