Što pre predsednik Nigerije definiše kontekst u okviru kojeg je pokret ili verska sekta Boko Haram izazvao besmislenu i apsurdnu katastrofu prošle nedelje, svima će biti lakše. Naime, bilo bi previše neodgovorno pripisati žrtve Boko Harama ludilu nekih verskih perverznjaka, to prosto nije tako jednostavno. Boko Haram je metafora za ono u šta se pretvorila Nigerija.

Trebalo bi, takođe, svima da bude jasno (čak i onima koji nisu muslimani) da pokret Boko Haram nema nikakve veze sa islamom, religijom koja suštinski teži za znanjem i mirom. Kad gomila konfuznih čudaka dojaše na ratničkim konjima propovedajući nekakvo znanje, moramo da zagrebemo po površini i otkrijemo šta i koga oni predstavljaju. Za obične ljude, to nije lako.

Država je u pravu što konačno, ako ne i brutalno, pokušava da stane na put pobunjenicima i poštedi nevine ljude stradanja. Ali, policijski organi nisu u pravu kada nakon hvatanja izvrše egzekuciju njihovog lidera Muhameda Jusufa, koji se (prema nekim izveštajima) spremao za veroispoved. Njemu treba suditi u sudu otvorenom za javnost, gde bi on možda priznao nešto od toga za šta se tereti, a nakon izvršenja kazne pravosudni organi imali bi u rukama više informacija i činjenica o terorističkoj sekti. Čini se da je problem u tome što je policija izgubila veru u sistem (od kojeg očekuju pravdu) u slučaju čoveka koji je odgovoran za smrt njihovih pripadnika u delti reke Niger. Sigurno su osetili sličnu frustraciju i nekoliko meseci ranije kada su uhapsili Kena Niveigu, veoma opasnog teroristu, koji operiše u državi Bajelsa, koji je takođe pobio njihove kolege. Terorista Ken je priveden, uhapšen i oslobođen. Sledeću priliku za hapšenje teroriste nisu propustili – Jusufa su eliminisali i prijavili da je terorista ubijen zato što se opirao hapšenju.

Za Muhameda Jusufa, lidera sekte Boko Haram (u prevodu znači "zapadnjačko obrazovanje je grešno"), početak kraja počeo je u petak 24. juna posle molitve. Šest dana kasnije, bio je mrtav. Nedelju dana je bežao od pravde da bi konačno "misteriozno nestao" i na kraju završio u kući svog tasta. Policija ga je pronašla i teškom artiljerijom savladala, a zatim je odveden u sedište policije države Borno gde je policajcima ispričao da je sektu Boko Haram osnovao 1995. godine i navodno otkrio i svoje snabdevače oružjem i municijom. Kada je stiglo naređenje da ga sprovedu u glavni komandni centar policije, policajci su ispalili stotine metaka u njegovo telo dok je on plakao i molio za oproštaj.

Muhamed Jusuf je izazvao pogrom prošle nedelje kada je poveo svoje pripadnike u oslobađanje devetorice Boko Haram sektaša uhapšenih zbog ručne proizvodnje bombi. Napali su stotine policijskih stanica i drugih javnih ustanova u državama Bauči, Jobe, Kano, Borno, Sokoto i Katsina. Sekta Boko Haram je odgovorna za smrt policajaca, vojnika i nedužnih civila. U nekim oblastima su spaljivali crkve kako bi proširili front svog delovanja na hrišćansko stanovništvo. U tim akcijama učestvovalo je oko hiljadu policajaca, a poginulo je najmanje 400 ljudi.

Boko Haram je metafora za frustraciju naroda Nigerije, metafora čije je ludilo relativno lako prihvati. Ono što zabrinjava jeste to što ti ljudi lako mogu da pretoče ludilo u politiku, odnosno da preobuku odelo i promene ime svoje sekte u nešto što će se u svom nazivu okititi demokratijom. Glasači kojima su oteti glasovi na prethodnim izborima neće im odoleti. Ili, što je još bolje, Boko Haram, sada bez svog vođe, može da se pridruži drugim još opasnijim pobunjenicima u delti reke Niger. Potencijalni sukobi mogu se očekivati u delti Nigera bogatoj naftom, gde pobunjenici ubijaju i kidnapuju, siluju žene, i sve to uz ignorisanje lokalnih, naftom "podmazanih" guvernera.