Sonja Lapatanov,

balerina, koreograf i putopisac, upravo stigla sa Obale robova u zapadnoj Africi, prenosi svoje utiske:

"Oni govore engleski, francuski i portugalski. ‘Ja Tarzan, a ti Džejn’ jezik uvek pali kad se ode u neku zabit. A tek pantomima! Za njih (tribale) smo mi beli ljudi – mrtvaci, praktično duhovi, a plave oči urokljive. Bila sam na vudu ceremoniji. Prvi stepen je proricanje sudbine, bacaju se kauri školjke i kola orasi, kao pasulj kod nas. Potom sledi ritualni ples. Rekli su mi da budem mirna dok igraju. Oni igraju, padaju u trans. Bubnjevi rade, ja ne mogu da mirujem. Oni videli, šušnuli nešto jedan drugom. Ja pomislih gotovo, sad će da me stave u kazan. A oni: ‘Izvol’te, možete da igrate!’ Napravio se krug, sjatilo se celo selo. Skinula sam njihove korake i igrala. Oni ne veruju svojim očima…"

("Puls")

Milisav Petronijević,

poslanik socijalista u Skupštini, napunio je 60 godina, pa ga novinari pitaju da li su mu godine "teret za bavljenje politikom":

"Utreniran sam, ništa mi nije naporno. Kao nastavnik, oduvek sam radio s decom, pa mi nije problem da komuniciram s mlađim kolegama. Pričamo o svemu, a kad počne priča o devojkama, samo klimam glavom."

("Kurir")

Velimir Ilić,

lider Nove Srbije, o svom radnom mestu u poslaničkoj klupi:

"Dosadno jeste, ali nekako se mora boriti. Jedino je ta Skupština ostala, mada i nju blokiraju. Kad god su važnije teme, prenosi se nešto drugo. Sad ide biciklistička trka umesto Zakona o informisanju, a Tur de Frans možete da gledate na bilo kom drugom kanalu. Jeste dojadilo, ali borba mora da traje."

("Press")

Vojislav Mihailović,

unuk i lider Srpskog demokratskog pokreta obnove, na pitanje da li je u kontaktu sa bivšim predsednikom Vukom Draškovićem, kaže:

"Nisam ga dugo video. Iako na rastanku nije bilo ružnih reči, mislim da je on jednu veliku partiju stvorio, ali posle je isto tako priveo kraju, što je žalosno.

Njegovi pogrešni koraci nisu bili uslovljeni samo njegovom pameću, već i pameću nekih ljudi oko njega, koji nisu imali veze sa partijom koju je vodio."

("Pravda")

Sani,

pevač grupe Trik FX, bio je u austrijskoj prestonici sa devojkom i koleginicama i priča kako je to izgledalo:

"Naravno, prvo u metro koji mi nemamo. Uzeo sam karte u hotelu i krenuli smo do stanice koja je bila tu pored. Izašli smo iz metroa na stanici za koju sam mislio da nam je odredište. Kada smo izašli na ulicu očekivao sam Tereza plac, to jest jednu veliku i prelepu arhitekturu, ali umesto toga smo ugledali velike i bujne grudi kao i muški ponos, koji su pratili natpis ‘Najbolji seksi šop za tebe’. Bio sam zatečen, ali da ne bih ispao loš vodič, ja sam Nataliju i devojke sproveo po seks šopu i objasnio im istorijat seksa!"

("Pravda")

Hamdija ef. Sudić,

duhovni iscelitelj, "jedan od najuglednijih u BiH, čiji rad poštuju lekari, akademici, profesori, estradni umetnici, sportisti", kaže da je "đavo došao po svoje":

"Zaluđeni materijalnim stvarima zapostavili smo duhovni život i nije ni čudo što je toliko bolesnih i nesrećnih. Komunikacija je otežana, a mnogi u potrazi za bliskošću i ljubavlju pokušavaju da nađu partnera putem interneta. Sve je to veštački i ne donosi sreću. Ljudi samo zapadnu u još veću depresiju i idealna su meta za crnomagijsku rabotu. Psihijatrijske klinike su pune ljudi koji su skrenuli sa pravog puta zbog dejstva magije. U porodicama vladaju svađe i razmirice, a novac prosto klizi. U takvoj kući nema sreće, a zlo se isteruje isključivo duhovnim putem. To činim učenjem duva i sura iz svetih knjiga, posebno Kurana. Dok isterujem zlo javljaju mi se džini koja su opsela nesrećnika, a ja ih teram da mi kažu ko su, ko ih je poslao i zbog čega. Tada nastupa opasna i teška bitka, iz koje uz Božju pomoć uvek izlazim kao pobednik!"

("Zona")

Miomir Hreljac,

poznat kao Bata, prvi je otvorio piceriju u Beogradu, zatim italijanski restoran, diskoteke, sada je hotelijer i "dok nežno zaustavlja svoj zlatni mercedes 500 SL", otkriva zašto je sve to radio:

"Mislim da je suština stvari to što sam bio tako slobodan. Prvo sam hteo slobodu od roditelja, pa od šefa i plate, od vezanosti za ljude koji mi se ne sviđaju. Izborio sam se za to da više ništa ne moram. Nemam više obaveze. Samo prava. To je moja pobeda. Sad valjda samo hoću slobodu od doktora, jer sve ostalo sam postigao."

("Playboy")

Eva Ras,

kolumnistkinja, nezadovoljna ponovnim veličanjem lika Josipa Broza i njegove epohe, podseća:

"Sećam se kazivanja medicinske sestre koja ga je poslednja negovala, kako je bio divan, kako ju je i u tom teškom stanju darovao… Pomislila sam da je rešio njene goruće probleme, da je naredio da je stave na prvo mesto na spisku za doživotno čekanje stanarskog prava… Jedva sam dočekala da pročitam šta joj je poklonio?! Krušku iz voćnog aranžmana mrtve prirode u bolničkoj rezidenciji gde je ležao!"

("Politika")