Za dvadeset godina mogli smo da se naviknemo da mlinovi Evropske unije melju sporo. Sve do promene našeg režima mi smo mislili da će Brisel smesta da nas primi u svoj zagrljaj, da će požuriti da nam pomogne, da uzbuđeno čeka hoćemo li najzad da se priključimo zapadnom savezu. Međutim, kako je to formulisala bivša predsednica poljske vlade, Hana Suhocka, stalno smo se nalazili na udaljenju od pet godina od pristupanja Savezu. Više godina je trajalo pridruženo članstvo, zatim smo ponovo godinama čekali da se završe pregovori. Kada smo najzad 2004. godine uspeli da se učlanimo, već smo se bili zamorili od svega. Nismo istinski uspeli čak ni da se obradujemo.

Pet godina posle učlanjenja, najzad se u Briselu, odnosno, Štrasburgu dogodilo nešto, čemu smo stvarno mogli da se obradujemo. Građani nekada komunističkih zemalja prvi put mogu osećati da više nisu drugorazredni članovi velikog zapadnog kluba. Jedan je Poljak dospeo na čelo Evropskog parlamenta, a to je već samo po sebi radost za nas, Mađare, jer mađarsko-poljsko prijateljstvo nikad nije poništeno uprkos kolebljivoj socijalističkoj diplomatiji i uvredljivoj nezainteresovanosti Budimpešte za Varšavu. Ali Jerži Buzek se ne mora voleti samo zbog toga što je Poljak. Bio je jedan od vođa legendarne Solidarnosti i bio i ostao odlučni protivnik komunističke diktature, a ni po čemu se ne može napadati ni zbog njegove političke delatnosti posle promene režima. Evropski očevi otadžbina izglasali su i da Pal Šmit sedne u jednu od potpredsedničkih fotelja, što je takođe priznanje i njegovog partiji Fides. Poslednjih godina ne može više da se postavi pitanje poverenja u tu građansku partiju, a danas je već otvorena tajna da Brisel smatra da kako kroz godinu dana sa Fidesom u Mađarskoj na vlast doći snage desnog centra. Druga radosna vest je stigla iz Brisela, gde se klimnulo glavom da se tri balkanske zemlje oslobode bremena viza. Pošto među njih spada i Srbija, i za vojvođanske Mađare će prestati ponižavajuće stajanje u redu pred konzulatima matične zemlje.

Prva izjava Pala Šmita u svojstvu jednog od potpredsednika da će se truditi da se efikasnije bori za mađarske interese, dokazuje da uprkos dobrim vestima u Uniji nije sve u redu. Setimo se napada Brisela na Berluskonija zbog zaoštravanja kontrole imigranata. Pa šta je sa unutrašnjim poslovima članica? Zar je rimska diskriminacija rumunskih Roma u Italiji evropska stvar, a Mađara i njihovog jezika u Slovačkoj interna stvar Bratislave?

Čini se da Unija još treba da se razvija. Dok ne bude jasnog i jedinstvenog pojma povrede prava i dok odbrana manjina gotovo da i ne postoji, teško je oduševljavati se za Evropski parlament. Valjda su s tim načisto i Jerži Buzek i Pal Šmit.