Kvazidržava ili ne, ilegalna i samoproklamovana ili ne, uprkos tome što nije država članica Ujedinjenih nacija, tek Kosovo je u ponedeljak postalo član Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Pristupnicu su u ime nezavisnog Kosova u Stejt departmentu potpisali premijer Hašim Tači i predsednik Fatmir Sejdiu, dok su sa druge strane svoj potpis stavili predsednik Svetske banke Robert Zelik i direktor MMF-a Stros Kan, koji očigledno nisu smatrali da je potrebno da prethodno sačekaju presudu Međunarodnog suda pravde u Den Hagu, koja bi opovrgla ili pak potvrdila legalnost nezavisnosti južne srpske pokrajine. Za članstvo Kosova u najvažnijim svetskim finansijskim institucijama glasalo je više zemalja nego što ih je priznalo nezavisnost Kosova (nezavisnost je priznalo njih 60), što se u Prištini protumačilo kao znak da će novih priznanja nezavisnosti uprkos kamenju spoticanja, koje gde god može postavlja Vlada Srbije, uskoro biti.

Tači je novopečeno članstvo Kosova, za čiju se nezavisnost sa puškom u ruci borio, okarakterisao kao veliki uspeh kako Kosova tako i zemalja koje su ga na putu do nezavisnosti podržavale. Zelik je učtivo izgovorio kako privredni oporavak i politički prelaz od 1999. u Kosovu, sada 186. zemlje članice Svetske banke, "dobro napreduje", "bolje nego što se u početku mislilo", te da su izgledi, što se privrede (nezavisnog) Kosova tiče, "pozitivni". Mediji u Prištini već pišu da bi prvi projekat finansiran kreditom Svetske banke mogao da bude autoput od albanske pa sve do granice sa Srbijom.

Uspeh prištinskih vlasti ne može biti protumačen drugačije nego kao neuspeh Vlade Srbije u borbi za teritorijalni integritet Republike Srbije. Jer: 1. članstvo u Svetskoj banci i MMF-u po pravilu potpisuju samo nezavisne države; 2. Strategija Vlade Srbije za zaustavljanje priznavanja kosovske nezavisnosti, te blokiranja pristupanja Kosova međunarodnim organizacijama, dok/ako se ne povinuje pogledima Beograda, a koja se oslanja na predstojeće tumačenje (ne)legalnosti nezavisnosti Kosova Međunarodnog suda pravde, pada u vodu potpisima gospode Zelika i Kana, koje ta presuda, kakva god bila, baš nimalo ne zanima.

Bilo kako bilo, tek Srbija i Kosovo su svaka za sebe postale članice ove dve međunarodne organizacije, nezavisno će sklapati aranžmane sa njima, koji su u slučaju Srbije neophodni za održavanje finansijske i budžetske stabilnosti, a u slučaju Kosova preduslov da se bilo šta pokrene. I Beograd i Priština će biti poslušni i disciplinovani, neće se unutar i preko MMF-a i Svetske banke prepucavati, jer se ovde radi o parama neophodnim za preživljavanje, a ne o politici, nacionalnoj ili bilo kakvoj drugoj. Borba za (ne)zavisnost odigravaće se u nekim drugim međunarodnim organizacijama i institucijama, kao što su Ujedinjene nacije, koje imaju važan simbolički značaj, a u kojima je Srbija do sada dobijala svoje bitke za očuvanje teritorijalnog integriteta i ustavnog ustrojstva zemlje.