Gđa Smajlović uporno pokušava da odbrani novinarski kukolj od ruke pravde, koja je smogla snage da bar pokuša da ukaže prstom da je taj korov postojao u Srbiji i da ga bar imenuje, ako ne i osudi za delo koje je počinio.

Uvažena gospođa kao da zaboravlja da je objavljen novinarski tekst konačni proizvod onoga koji ga je potpisao i da taj autor odgovara za svoje delo kao i svaki drugi za svoj proizvod koji je u javnoj upotrebi. Ako proizvođač rakije napravi proizvod od koga umre desetina ljudi, ne može da za svoj opasan proizvod odgovara pred Udruženjem proizvođača rakije, već pred sudom. I jedan i drugi su proizveli otrovan proizvod i zato moraju da odgovaraju pred sudom, a ne pred svojim strukovnim udruženjima. Ne mogu, gđo Smajlović, novinari biti svete krave kojih se zakon ne dotiče. Po vašoj logici, novine i novinari uopšte ne oblikuju i ne utiču na javno mnjenje, već slobodno mogu da pišu šta im padne na pamet. Pa, nisu, valjda, novinari literarna sekcija mesne zajednice?! Oni su odgovorni za svoj proizvod, kao i svaki drugi proizvođač bilo kog drugog proizvoda u masovnoj upotrebi.

Taj novinarski kukolj se ne može braniti konstatacijom – takvo je bilo vreme i takav je bio odnos snaga! Zašto sada posle 19 godina da isterujemo veštice? Dok je takvih kao što ste vi, u Srbiji nikad neće doći vreme ni za šta. Ja ne verujem da su Srbi narod koji pamti samo tri dana. Srbi su narod koji je pokazao da ne voli da beleži, ali sve pamti i ništa ne zaboravlja! I ume da vrati, svakom prema zasluzi. Kad-tad!

Mi Srbi imamo sjajnu izreku: Svako ko radi šta hoće, ima da trpi šta neće!

Na kraju, još samo jedna napomena: Ako je vama Đuro Bilbija bio protivkandidat za predsednika UNS-a, meni je sasvim jasno ko su vaši članovi. Tu podršku treba opravdati.