"Nauka nije samo nešto što opisuje i objašnjava prirodu; ona je deo međuigre između prirode i nas; nauka opisuje prirodu onako kako je ona izložena našem metodu ispitivanja", napisao je pre tačno pedeset godina slavni nemački fizičar i filozof Verner Hajzeberg (1901–1976), dobitnik Nobelove nagrade, jedan od rodonačelnika kvantne mehanike i nesuđeni tvoracnacističke nuklearne bombe, sa dubokim pravom razdvajajući svet, naše matematičko poimanje i nauku na tri celine. Sasvim slučajno, trojka je jedini ceo broj koji se nalazi između Ojlerovog broja (e), koji najbolje simbolizuje matematički univerzum i Ludolfovog broja (π), koji u bezbroj procesa karakteriše onaj realni. Preterano je reći da trojka karakteriše celu ljudsku misao, ali gotovo da nema oblasti u kojima stvari i pojave nisu izdeljeni na tri celine – počev od matrijarhalne velike boginje koja se javljala u tri moda – majci, ženi i kćerci, preko Platonove podele da tri dela duše, pa kroz čitav splet filozofskih, religioznih i naučnih podela, sve do hrišćanske dogme trojstva Oca, Sina i Svetog duha. Oslonjena na ovaj bogoslovski predložak trojka kod nekih naroda (poput Srba) ima težinu simbola nacionalnog identiteta. Sa druge strane, moderna se društva jako simbolički oslanjaju na tri tekovine Francuske revolucije (sloboda, jednakost, bratstvo). Kao što je živi svet podeljen na tri kraljevstva – arhee, bakterije i eukariote – a zvezde na eliptične, spiralne i iregularne, tako i naučni zakoni često idu u trojkama, od Njutnovih mehaničkih, pa od Asimljoveih zakona robotike. Ima, zapravo, nešto u samom poimanju brojanja što vezujemo za trojku. Deca u svojim igrama neprekidno broje do tri, a uvek kad hoćete da (umetnički) zamislite kako neka osoba, pre nego što počne da ubija, odbrojava radi upozorenja, ona će to raditi do tri. U pravopisu sa istom ekonomijom koristimo samo tri tačke da označimo mnoštvo koje sledi. Ne ulazeći u to kako prostor poimamo u tri euklidske dimenzije, tri tačke su u geometriji dovoljne da opišemo krug ili ravan, dok sa dve ne možemo da napustimo liniju. Sama arapska cifra tri u svom liku prilično je sačuvala tri horizontalne crte koje su korišćene u drevnoj Indiji. Kasnije je Starim Rimljanima navodno bilo dosadno da kod pisanja četvorke nastave sa svojim vetikalnim crtama, pa je trojka ostala poslednja brojka koja se zapisuje sa onoliko crta koliko vredi. No, trojstvo, naravno, ne podrazumeva jedinstvo samo po sebi. Među hiljadama sličnih sujeverica ispletenih oko trojke, urbani običaj da trojica ne smeju istovremeno zapaliti cigaretu navodno je potekao još iz Prvog svetskog rata. Prvog koji pali cigaretu neprijatelji su mogli da primete, na drugog ciljaju, a trećeg da ubiju. Jer, kad obrojimo, treći uvek strada, kao treći u ljubavnom trouglu ili kao treće doba. Treći stalež. Treći svet.