Hvala vam puno na obavljenom istraživanju i mogu vam reći da sam zadovoljan izborom. Ja sam apsolvent Ekonomskog fakulteta u Beogradu, tako da mi se može verovati kada kažem da je fakultet zaista kvalitetan. Međutim, želeo bih da dodam par stvari vezanih za razliku između privatnih i državnih fakulteta. Kao prvo, nikad se (bar do sada) nije desilo da neko sa privatnog pređe na državni zato što mu je bilo i suviše teško, već se dešava upravo obrnuto. Od 1500 studenata koji su upisali prvu godinu na Ekonomskom pre četiri godine, odustalo je oko 700! Mahom su prešli na privatne i sada daju ispite u roku. Profesor Lovrić je otvoreno priznao – prva godina je čistilište! Drugo, fakultet nije samo mesto za sticanje znanja već i mesto za formiranje karaktera, stvaranje ispravne logike i adekvatnog razmišljanja o struci koju izučavate. Profesori na Ekonomskom su ovoga prilično svesni, tako da ćete položiti kada naučite da razmišljate o onom što ste naučili, kao i da donosite zaključke, a ne kada naučite sam tekst. R.A. Rajs je u svojoj knjizi Čujte, Srbi! lepo rekao: "Profesori treba da studentima prenesu način razmišljanja i pristup predmetu, kao i ljubav prema materiji, a ne samo suvo znanje." Ovoga, istini za volju, ima malo na privatnim fakultetima. Međutim, tačno je da i na privatnim ima izuzetno pametnih i sposobnih ljudi koji će sakupiti znanje, pa će se posle istaći u poslu zbog sopstvenih kvaliteta, ali je činjenica da bi sa državnim ipak imali veću perspektivu. Upravo me je taj način razmišljanja o kojem govorim i koji mi je prenet doveo do sledeće odluke – neću otići iz Srbije, a sad ću vam reći i zašto. Sve četiri godine sam proveo na budžetu Republike Srbije, u koji je uplaćivan novac poreskih obveznika, odnosno svih vas, mojih sugrađana. Ja se osećam dužnim, jer sam tim putem došao do jedne od najlepših stvari na svetu, a to je obrazovanje. Ovo je argument koji studenti sa privatnih fakulteta ipak ne mogu da iskoriste.