Centralna proslava Dana policije u Nastavnom centru Makiš

TRADICIJA: Zvanice, konjanici,...

Na mestu voljno

Preko razglasa pustiše neki marš, od desne korner zastavice stade napreduje, sa taze ministarsku namičem kosu na čelo frizuru, prvi policajac Dačić

Sportski teren Nastavnog centra policije u Makišu, šljaka atletska staza, tribina, i sve što tu spada. Ajde preciznije, svečana tribina, koja se puni zvanicama, ispred, na terenu, običan sto sa malim kutijama, jedna mnogo mala i na bordo itison stazica, na drugoj strani jarboli sa jednobojnim zastavama, da se nabroji, bela, pa žuta, roze, crvena, zelena, opet crvena, nebo plava, plava, i na kraju najplavlja zastava.

Na terenu postrojeni pripadnici jedinica i rodova policije, naspram, na tu svečanu tribinu sa terase i spratovi dva velika stiropor znaka policije, na gornju terasu jedan vladika, ispod ministar vojni Šutanovac u neku maskirnu jelen jaknu sa pripadajuće naočare zasunce, tu i Ministar sa ukoso šare kravatu Škundrić, niže, u svoje jelen ‘aljine, potpredsednica Skupštine Čomić. Tamo, iza gola, pojavi se velika kolona visoki’ zvanica, sve to zamače na zadnji ulaz tribine, na one spratove i terase izađe i stupi, sa veliku i crvenu kravatu, i sa sve veliko, onaj Palma, baš do njega se smesti Đilas, u gornju terasu sede predsednik Tadić sa premijerom Cvetkovićem.

IZ GLAVE I NAPAMET: Preko razglasa pustiše neki marš, od desne korner zastavice stade da napreduje sa taze ministarsku namičem kosu na čelo frizuru prvi policajac Dačić. Trava je bila kako treba podašišana, nije bila ni do članaka ministru, a ovaj je, marševski napredujući ka centru biv’o sve veći i četvrtastiji. Dok je tako temeljno napredov’o jedna policajka na početku špalira pade u nesvest, Dačić stiže do komandanta žandarmerije koji mu podnese raport, Gospodine ministre, pripadnici MUP-a su postrojeni i spremni za početak manifestacije. Ministar otpozdravi, pozdravi zastavu na čelu kolone, komandant žandarmerije komandova, Na mestu voljno, javiše se trube, javi se onaj sa Nacionalnu televiziju i sa neku zlatnu dugmad Memedović, Dan ministarstva, dan policije, dan Svete Trojice obeležavamo radno, i cilj ove manifestacije je da pokažemo spremnost i odlučnost pripadnika ministarstva… Bi himna, Jelena Tomašević u neku crnu neka bude koktel haljinu, svi ustadoše i sve kako treba, gospodin voditelj najavi Prvog potpredsednika Vlade, Zamenika predsednika Vlade, ministra Ministarstva unutrašnjih poslova, g. Ivicu Dačića. Pred mikrofon, u svoje crno i sa diskretne i takoreći maskirne prugice odelo, stade g ministar, Poštovani gospodine Predsedniče, g. predsedniče Vlade, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, kolege ministri, uvaženi gosti iz okolnih zemalja, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, BIH, Hrvatske, ministre unutrašnjih poslova Republike Srpske, Vaše preosveštenstvo i visoki velikodostojnici drugih verskih zajednica, poštovani građani, draga deco, danas policija slavi svoju slavu, danas je dan našeg ministarstva i naše policije. Onda sve iz glave i napamet nastavi da su borba protiv kriminala i policije osnovni zadaci policije, da je u toj borbi potrebno jedinstvo svih, da postoji apsolutno jedinstvo i konsenzus, te da se varaju svi koji misle da su jači od države. Evo i tog citata, Varaju se svi oni koji, zato što su kupili sve u Srbiji, misle da su kupili Srbiju. U ovoj borbi protiv kriminala neće biti pošteđeni čak ni oni koji pišu, donose ili sprovode zakone, svim građanima želim da poručim – Ovo je vaša policija. Svim pripadnicima policije čestitam slavu Svetu Trojicu, čestitam Dan policije, neka vas bog čuva, a vi štitite građane Srbije.

Onda ministar – dok je voditelj čitao imena nagrađenih, pravilno i nacionalno stojeći pod uglom od 90 stepeni prema ministru – dodeli priznanja četrdesetorici policajaca, jedan, u ime svih, zahvali na ukazanom poverenju i priznanju, voditelj se malo i spontano i kako ume iskomendija, Dačić otkopča prikopčano dugme i ode u gornje terase na svečanoj tribini, predsednik Tadić se pomeri do premijera da Dačić sedne samo do njega. Poče taj program, voditelj predstavi prisutne pripadnike raznih rodova policije, interventna jedinica, žandarmerija, sve do vodiča pasa, polaznika centra za osnovnu policijsku obuku.

Gimnastičari, policajci

DOBAR GLAS: Odsvira se policijski orkestar, bi padobranski desant, padobranci sa zastavama skočiše gde treba, bi i parterna gimnastika plus borilačke veštine na strunjačama, nastupiše specijalne jedinice. Bi protivteroristička jedinica, žandarmerija, voditelj sve i lepo i direktno prenese o najsloženijim zadacima koji imaju praktičnu i upotrebnu vrednost. Kad se ovi odbraniše od noža i pištolja, polomiše daske i zapaljene crepove, nastupiše jedinice za zaštitu VIP ličnosti. I tu bi sve za aplauze, Specijalne antiterorističke jedinice se konopcima, na noge i na glave, spustiše iz helikoptera, istim putem vratiše u helikoptere i odoše, svi rekoše, svaka čast, pomoćnica dodade voditelju novu ‘artiju, nastupiše motociklisti, službeni psi grebanjem i lajanjem pronađoše opasnu drogu i eksploziv, gospođica Jelena Tomašević u tu crnu koktel haljinu otpeva jednu numeru, na stazu izađe konjička policija, još jedared se javi gospođica Jelena, Hajde, hajde, hej, hej

Šta onda bi, onda stiže helikopter, pokaza šta zna i ume, poniranje, penjanje, zaokret i sve ostalo, na kraju se spusti na centar i ostavi fudbalsku loptu. Izneše na teren golove, voditelj najavi fudbalsku utakmicu između novinara i policije koju je predvodio komandant saobraćajnih snaga. Lično Vlade Divac, ne zna se da li u svojstvu Dačićevog savetnika, dunu u pištaljku, kapiten Reprezentacije Dejan Stanković izvede početni udarac, novinari prvi dadoše gol, policija zabi čet’ri komada, uz mnoge komendijatske komentare voditelja bi kraj i toga. Svečana tribina siđe na teren, ministar policije dodeli pehar pobedničkoj ekipi, svima i pojedinačno čestita Tadić, svima i pojedinačno čestita i Dačić, svi se slikaše za uspomenu i dugo sećanje, Tadić u predsednički zagrljaj do’vati reprezentativca Stankovića, podeli predsednička osećanja i sa prisutnim fudbalerom Dragutinovićem.

Sve to pređe fudbalski teren i stiže do ograde na kojoj su se deca bavila likovnom umetnošću na policijske i druge teme. Tadić pokaza veliko interesovanje za tu likovnu umetnost, krenu od rada do rada. Ni ministar Dačić nije zaostajao, obiđoše sve oblake, razno cveće i drugu simboliku, pomaziše decu, pohvališe svako nacrtano sunce, pozdraviše se, i čestitaše, svakom mladom umetniku i svakoj mladoj umetnici. Tadić se čak prihvati četkice i plavom bojom docrta krila jednom velikom srcetu.

Krenuše dalje, Tadić napred, Dačić do njega, a i premijer Cvetković je bio tu, stigoše u prostor gde bio taj tehnički zbor, Tadić iz prve pokaza interesovanje za taj džip "hamer", policija stade da raportira, svi uđoše u jedan veliki i mnogo maskiran šator, Tadić razmeni pozdravne poljupce sa Tata Đokovićem, sa Stricem Đokovićem, pokazaše mu razno oružje, jednog policajca maskiranog u sneg, predsednik pokaza veliko interesovanje za neka peraja i druga vesla. Izađoše iz taj mnogo maskirni šator, predsednik predsednički prihvati jedno dete za slikanje, javiše se i druga deca za slikanje, nasta opšte slikanje, Tadić je predsednički sve postizao, Dačić se veoma trudio, premijer Cvetković je bio prisutan, kao u stripovima onog Somborca u "Blicu". To uze traje, predsedniku su prilazila mala deca, predsedniku su prilazila malo veća deca, predsedniku su prilazila i velika deca, prilazile su mame, prilazile su bake, trudio se i ministar Dačić, preuzimao je decu od Tadića, i on se slikao. Dobar glas da se predsednik slika sa svima se daleko ču, od Ade Ciganlije krenuše kolone i redovi dece, predsednik je za svakog imao osmeh, zagrljaj i lepu reč, sve je prihvatao i fotografisao se. I Dačič je jedno vreme sve postizao, uzimao decu od Tadića da bi se i on sa decom slikao, na kraju odustade, diže ruke od tih i takvih aktivnosti.

Nedaleko bio koktel koji bio u punom jeku i atmosferi. Uniformisane policajke sa ti šeširići su činile živu ogradu, a na koktelu, muzika diskretna i kakva treba, meze kako ‘oćeš, pića raznog kol’ko ‘oćeš, tu svi i ko treba, ministri, diplomate, Tata Đoković, policajci u civilu i sa veliki činovi, Stric Đoković, novinari, urednici, još ljudi i žena, opšte jedinstvo i kohabitacija. Na koktelu skoro stigli do roštilja, Tadić je još i predsednički bio sa još dece, Dačić uz’o gleda kakvo je vreme, a premijer Cvetković, premijer Cvetković je bio prisutan.

Iz istog broja

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009)

Smrt u prisustvu mirovnih trupa

Jovan Milević

Sedam godina privatizacije medija u Srbiji (4)

Muku muče da prodaju

Katarina Vojvodić, Predrag Blagojević

Suzan Rouz-Ekerman,
profesor prava i političkih nauka na Univerzitetu Jejl

Redizajn korupcije

Jovana Gligorijević

Policija

Na nišanu u vršenju službe

Miloš Vasić

Zakoni

Agencijska regionalizacija

Milan Milošević

Vanredni lokalni izbori

Mala izlaznost, veliki rezultati

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

Istraživanje – Šta studirati u Srbiji

Pet najboljih fakultetau izboru »Vremena«

Jelena Jorgačević, Ivana LjubinkovićKoordinator istraživanja: Marija Vidić

Vreme uspeha

Biznis

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu