Čak su i najtvrdokorniji Izraelci mogli da se slože da je američki predsednik Barak Obama u svom obraćanju muslimanskom svetu u Kairu ponudio "viziju boljeg sveta". Ako je neko nezadovoljan ovim govorom ima zaista veliki problem da navede valjane razloge. Predsednik Obama je preinačio jednu formulu svog prethodnika – umesto da upotrebi frazu "ili ste sa nama ili ste protiv nas u borbi protiv terorizma", Obama je stvorio atmosferu "ili ste za miroljubivu koegzistenciju ili niste". "Amerika će udružiti svoju politiku sa onima koji teže miru", rekao je predsednik SAD. Dakle, da li biste onda bili na suprotnoj strani od Obame kada su svi izgledi da ćete biti na pogrešnoj strani istorije? Netanjahuova vlada je brzo reagovala na izazov kratkim saopštenjem u kome se izražava nada u "pomirenje arapskog i muslimanskog sveta sa Izraelom" i u "kraj konflikta". U saopštenju se dalje navodi da je "Izrael posvećen miru i da će učiniti svaki napor da bi proširio krugove mira istovremeno štiteći svoje interese, posebno svoju nacionalnu bezbednost".

Nijedan Izraelac, međutim, ne bi trebalo više da traži od predsednika Amerike koji je otišao u prestonicu arapskog sveta i zatražio od muslimana povećanje uzajamnog razumevanja, ponovio da Amerika ima "neraskidive" veze sa Izraelom i zatražio od Palestinaca da obustave nasilje rekavši da Hamas mora da "prizna pravo Izraela na postojanje".

Predsednik Obama se pojavio u arapskom svetu i bez uvijanja tražio njihovu podršku mirovnom procesu. Arapske zemlje moraju da shvate da je Arapska mirovna inicijativa bila značajan početak, ali da time ne prestaje njihova odgovornost. Arapsko-izraelski konflikt ne bi trebalo više da bude upotrebljavan za odvlačenje pažnje arapskih naroda od njihovih problema. Umesto toga, fokus akcije trebalo bi da bude na pomoći palestinskom narodu da izgradi institucije sistema u svojoj državi, da prizna legitimnost Izraela i da se okrene progresu umesto prošlosti.

Ako bilo šta može da se zameri Obaminom govoru, gledano iz izraelskog ugla, onda je to deo o poricanju holokausta što zagovara Ahmadinedžad. Pre nego što je prešao na tu temu, Obama je primetio da su razumljive "aspiracije za matičnom zemljom Jevreja ukorenjene u tragičnoj prošlosti koja ne može da se porekne", rekavši da je jevrejski narod vekovima bio progonjen, ali je u poslednjem delu naglasio da je "antisemitizam u Evropi kulminirao holokaustom bez presedana". U Obaminom govoru ostavljeno je, međutim, mesta za popularnu pogrešnu percepciju naroda Srednjeg istoka – da je kompenzacija za holokaust plaćena delom palestinske države.