Prvi Serbia open
Kiša pokvarila otvaranje
Takmičenja na prvom ATP turniru u Srbiji počela su u subotu kvalifikacionim mečevima u kojima se domaći igrači nažalost nisu baš proslavili – u trećoj rundi ispao je čak i Boris Pašanski. U ponedeljak po podne počelo je takmičenje u glavnom žrebu, ali je već prvi meč (Kristof Rohus – Nikolaj Davidenko) u trećem setu prekinuo prolećni pljusak koji je nakon toga prerastao u dosadnu kišu – kako to na Vimbldonu kažu "havy rain than shower" (bukvalno: teška kiša pa tuširanje).
Nažalost, organizator nije raspolagao neophodnim pokrivačima za terene koji su se zbog jake kiše dobrano natopili vodom. Kiša je uveče stala, organizatori su dali sve od sebe da oporave centralni teren, ali takmičenje u ponedeljak nije nastavljeno ispravnom odlukom glavnog sudije turnira. Pomereno je i svečano otvaranje (za utorak uveče, nakon što je ovaj tekst već otišao u štampu). Uporni deo publike koji je očekivao nastavak takmičenja pokušao je negde oko devet uveče, baš kada je saopšteno da se toga dana neće više igrati, da razonodi lično Novak Đoković, baš u vreme dok je ostatak nacije gledao njegov intervju na RTS-u. Mališani koji su imali sreće da uhvate loptice koje je Đoković bacio u publiku imali su priliku da na centralnom terenu odigraju nekoliko poena sa našim najboljim igračem.
Nekoliko reči o organizaciji turnira. Prvo ono dobro. Treba istaći da je u teniskom kompleksu "Milan Gale Muškatirović" za kratko vreme urađeno neverovatno mnogo. Još važnije, stadion na centralnom terenu je, kada se već popnete na montažne tribine, prelep. Obezbeđenje je na visokom nivou. Sasvim dovoljno vatrogasaca, vozila hitne pomoći i policajaca (uključujući prisutnu, ali diskretno "skrivenu" konjicu, što je možda malo preterano, ipak nije u pitanju fudbalski derbi) i to veoma ljubaznih i spremnih da na svaki način pomognu. Od ulaza u kompleks teško obezbeđenje – dok ne izvadite i pokažete i poslednje parčence metala iz džepova, skener će pištati i neće vas pustiti da uđete – na ulazu gde pokazujete kartu pa sve do samih tribina. Tu vas čekaju i lepe "domaćice" da vam pomognu da pronađete svoje sedište.
Naravno, nije baš sve ružičasto, ipak je ovo prvi put i malo je bilo vremena (i to tokom zime) da se sve uradi kako treba. Novi parking, inače mali za potrebe turnira sa oko 200 mesta, rezervisan je za VIP zvanice pa nemojte ni pokušavati da na turnir idete automobilom. Dok smo još kod parkinga, mora se odati priznanje gradskoj upravi što je napravila poseban i besplatan parking za osobe sa posebnim potrebama – samo što je mnogo daleko. Prilazi tribinama centralnog terena (sa izuzetkom glavne tribine) nisu baš idealni, delom se ide preko teniske šljake a s obzirom na kišu bilo je prilično blatnjavo. Tu je naravno i loše (ne)rešeno klozetsko pitanje (opet sa malim izuzetkom glavne tribine na centralnom terenu). Sve bi se to još dalo podneti samo da je obezbeđeno pokrivanje terena (pa makar samo centralnog) za vreme kiše pa da se takmičenja mogu nastaviti čim kiša stane. Biće bolje dogodine, a sada se samo nadajmo da će se vreme prolepšati.