Neodoljiva potreba da se izriče stav o svemu i svačemu čak i ukoliko se o tome nema ni elementarno predznanje postaje prava srpska olimpijska disciplina. Zašto bi vaš cenjeni kolumnista bio izuzetak? Čovek nanosi ogromnu štetu onima koji se bore da nam se nikad više ne ponovi Uroš Mišić, zauzimajući upravo stav Uroša Mišića sa suprotnim predznakom. Navijati za svoj klub, kao i kult bavljenja sportom uopšte "preorati stadione"… To je poistovećivanje sa hordama, sociopatskim ličnostima i patološkim tipovima i to spada u priličan stepen ekstremizma i zaslepljenosti. Liga u kojoj bi ponovo igrali sa Hajdukom i Dinamom ima svoje pristalice i svoje oponente, ali je i činjenica da bi ljudi dolazili da ih gledaju zbog većeg kvaliteta tih mečeva, velike tradicije rivaliteta… Sporedni neželjeni efekti poput pesmica: "Ubi, zakolji da Hrvat ne postoji" i "Ubi, ubi Srbina…" vremenom bi sami od sebe nestali. I navijači Rome kad igraju protiv Rumuna skandiraju Čaušeskuu i Sekuritatei, kao što navijači Liverpula

nisu bas benigni sa svojim pesmicama. Pogrdni slogani su ružni, ali nisu prepreka za razvoj duha, osećajnosti i mašte, pa stoga i užitka na sportskim borilištima.