Koliko puta dnevno ste menjajući kanale naleteli na ovu repliku: "Koliko puta u životu ste…?" Telešop je po mom skromnom mišljenju postao sinonim za savremenu televiziju. To je žanr koji je nadrastao svoje praroditelje – tv-reklame, i od "komercijalnog intermeca" postao legitiman programski segment. Sve domaće televizije su padale pod naletom telešopa, jedna za drugom, ustupajući deo programa rešavanju različitih životnih problema. U početku, telešop je svoju poziciju izgradio kao program koji okupira praznine, u kasnim noćnim, odnosno ranim jutarnjim satima. Televizije su tako uspevale da svoje programe učine 24-časovnim, a usput bi nešto i zaradile. Vremenom su neki kanali (uglavnom kablovski) dominantno postajali kanali tv-prodaje. Noćni termini telešopa su postali vrući SMS četovi sa Tigricom, Nestašnim devojkama i njihovim drugaricama, dok su se u jutarnjim časovima neke druge devojke (ranoranilice) mazno istezale u fitnes vežbama. Očigledno, gledaocima je ostalo da izaberu da li preferiraju kasnonoćnu ili ranojutarnju erekciju. Ovo je esencijalna potvrda da se telešop oduvek bavio osnovnim ljudskim potrebama (i nagonima), pa pošto smo definisali bazični motiv, krenimo dalje. U psihološkom smislu, telešop bi se zasnivao na teoriji većeg broja motiva, od kojih su osnovni urođeni, ali će televizija kod vas otkriti i pobuditi neke nove. Pravila žanra su jednostavna. U laboratorijskoj scenografiji – voditelj (najčešće muškarac, čak ako se radi o kućnim poslovima) suočava nas sa nekim od nerešivih problema današnjice, i onda nam nudi magično rešenje. Neprestano se potencira racionalnost vaše odluke da naručite proizvod, jer štedite Vreme i Novac! Muškarac je uvek srednjih godina, prosečan u svemu osim u brbljivosti, a pored njega je "bivša miss", danas ponosna majka troje dece – savršena domaćica, očigledno još uvek privlačna, nije se ugojila ni grama – kako joj to uspeva?

Ovo je klasičan tv-šop putem kojeg smo saznali za: magičnu krpu, praška, pastu za poliranje, supersecka, sokovnike i sprave za vežbanje kod kuće. Naravno, kada roba stigne, nikada ne sija kao na televiziji, ali ipak ponešto i funkcioniše. Međutim, tokom godina smo dobili domaća lica u telešopu – lica koja su nam savetovala da jedemo alge, mažemo određene kreme i spavamo na dušecima. Moj favorit je i danas Kosmodisk ispovedaonica, najbolja domaća serija svih vremena. Kosmodisk su "Otpisani" među telešopovima. Nakon njega, pojavio se par lažnih medicinskih sestara, koje su senzualno objašnjavale i suočavale nas sa najintimnijim problemima – čukljevima, uraslim noktima, opuštenim dojkama, ćelavim glavama i zadahom iz usta. Za svakoga su imale lepu reč i za svaki problem su nalazile diskretno rešenje.

Danas imate bezbrojne telešop programe koji su postali dominantni ne samo po količini televizijskog vremena, već i po uticaju na ostatak programa. Vesti danas postaju nalik na telešop – u jednoj reklami voditeljka čak dodaje kolegi sprej za nos, a bakterije u wc šolji govore kao čike iz telešopa. Ono što najviše liči na telešop jeste persuazija – ubeđivanje, koje je postalo zaštitni znak većine javnih nastupa. Domaći političari, priučeni za javne nastupe, obučeni su i školovani na tv–reklamama, pa je većina nastupa neverovatno nalik na telešop. Poređenja radi, političari iz moje najranije mladosti, pre gotovo 40 godina, govorili su kao da recituju revolucionarnu poeziju. Govori su zvučali kao poeme Branka Ćopića, Vladimira Nazora ili Skendera Kulenovića. Uoči rata, političari su se okrenuli nacionalnom patosu, Kosovskom ciklusu i Njegošu. Setite se Miloševića, Vuka ili Šešelja iz tih godina. Danas političari najviše liče na one čike, ne naročito lepe, ali brbljive, koji žele da vam nešto uvaljaju. Politika je danas poput tv-programa – potpuno bazirana na ekonomskim interesima. Postalo bi besmisleno danas insistirati da u ćošku ekrana piše "plaćen termin" pa je time licemernije kada se taj smokvin listić pojavi pred izbore.

Na kraju – telešop nam prodaje i jednu slatku iluziju. Iako nam sugerišu da kupovinom određenom proizvoda štedimo i Vreme i Pare, telešop nas u stvari tera da trošimo! U vremenu krize, čak i države postaju telešop akteri – nudeći nam patriotske kredite za patriotsku kupovinu domaće robe. Punto telešop je potpuno uspeo, uz moj omiljeni marketinški fazon – "gde vi vidite drndavog yugića, mi vidimo 1000 evrića". Takođe jedva čekam da saznam kako ćemo razlikovati frižidere sklopljene u Valjevu od onih koje sklapaju u Velenju. Nekada su nakupci na našim pijacama imali uredne potvrde da su proizvođači (banana, ananasa ili kivija) jer je tada pijačnina bila manja. Zato, recite zbogom uraslim dlakama, skupim kreditima, drndavim krntijama, skupim projektima i… naručite odmah!