Sa žaljenjem moram da konstatujem da je objavljeni tekst krajnje pretenciozan i jednostran. Vaši sagovornici se uporno trude da diskredituju Šešelja, ističući sve njegove uvrede upućene na račun haških autoriteta, pritom žaleći što Haški sud nije insistirao na nametanju branioca pa makar optuženi završio u sanduku.

Zapanjuje me drskost studenta doktorskih studija, koji se usuđuje da diskvalifikuje i osuđuje gdina sudiju Antonetija kao glavnog krivca za krah postupka. Vaš sagovornik bi prvo trebalo da doktorira, zatim da izgradi sopstvenu reputaciju, pa tek onda da sebi dâ za pravo da se izjašnjava o Antonetiju, inače briljantnom sucu i veoma inteligentnom čoveku.

Da je vaš sagovornik bar jedanput odgledao par minuta procesa Šešelju, shvatio bi o čemu pričam. Slažem se da Šešeljeve knjige i podnesci uvredljivog sadržaja nemaju nikakvog pozitivnog efekta na njegov status u postupku, i govore više o njemu samom, ali takođe primećujem da je u ovom postupku u startu narušeno pravo optuženog na brzo i pravično suđenje.

Da li bi bilo ko na ovom svetu, ko provede tolike godine u pritvoru čekajući na početak postupka, gajio bezgranično poverenje u taj sud i još se trudio da iskaže neizmerno poštovanje prema takvom sudu. Vaš student sagovornik verovatno bi. Ja ne bih, a verujem i većina ljudi u Srbiji bez obzira na to šta oni mislili o Šešelju. Šešelj ima svoj način da iskaže nezadovoljstvo i on je takav kakav je. Da je Haški sud politički motivisan pokazuje i najnovija odluka o prekidu suđenja Šešelju. U slučaju Haradinaj svedoci su redom likvidirani, i iako je optuženi nedvosmisleno bio deo zločinačkog poduhvata (komandovao jedinicama koje su činile zločine), na kraju je oslobođen. To zna i sudac Antoneti, pa je s toga jasno njegovo neslaganje sa takvom odlukom. Takvim gestom ovaj čovek je pokazao svu svoju hrabrost i nepristrasnost, i zbog toga zaslužuje poštovanje svakog pravičnog čoveka.