Vest da je Amazon.com jedna od retkih američkih firmi koja je ostvarila profit u poslednjem kvartalu prošle godine, potvrđuje sve što sam pisao u prošlonedeljnoj rubrici. Ljudi se sve više okreću internetu kao mestu na kome je moguće dobiti bolju cenu i bolju uslugu. Naravno, to ima i svojih loših strana. Jedna je da ne voli svako da kupuje na internetu. Ima mnogo draži u obilasku prodavnica, za mnoge je to jedan vid terapije u stresnom vremenu. Druga nevolja je tolika da se o njoj raspravljalo na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a to je porast kibernetičkog (sajber) kriminala. Jer, tamo gde idu ljudi i pare, idu i lopovi.

Procena je da sajber kriminalci oštete društvo za bilion dolara (hiljadu milijardi) godišnje. To je više od stimulansa koji američka vlada daje posrnuloj ekonomiji kako bi je izvukla iz krize, što ilustrativno govori o veličini problema. Na debati u Davosu uočene su tri pošasti, klasičan kriminal, ugrožavanje sistema i ratovanje na internetu.

Današnji sajber kriminalci daleko su od usamljenog hakera koji se bori da razbije neku šifru kako bi zadovoljio svoj ego. To su čitavi timovi ljudi, sposobni da ukradu podatke o milionima kreditnih kartica iz neke banke, da pomoću tih podataka kupe raznu robu i da je potom preprodaju na internetu kako bi konačno došli do čistog keša. Upravo o jednoj takvoj grupi pričalo se u Davosu, uključivala je čak trista ljudi, a šef joj je bio advokat koji je "skontao" da je bavljenje sajber kriminalom unosnije od mlaćenja po sudnicama.

Druga opasnost je nestabilnost samog sistema koji je rastao bez bitnijih ograničenja što ga čini ranjivim. Pomenut je primer Pakistana, čije su vlasti naredile internet provajderima da blokiraju Jutjub zbog nekih video-klipova koji im se nisu dopali. Neko od "kolega" se malo zaneo i uspelo mu je da poremeti kompletnu DNS bazu, što je rezultiralo time da Jutjubu nekoliko sati nije mogao da pristupi niko u celom svetu. Sreća, pa se internet društvo ad hok organizovalo i problem je brzo rešen, možda i zato što u taj posao nisu uključene države pa niko nije morao da traži dozvolu za saradnju od nekog ministarstva. Inače, naopako. No, nemojte misliti da je to zbog neke pakistanske nesposobnosti (Pakistan je informatička supersila). Pre neki dan, Gugl je čitavih četrdeset minuta upozoravao svoje korisnike da su svi sajtovi na internetu opasni po njih i da im ne pristupaju, stvarajući zabunu globalnih dimenzija. Uzrok, lju’cki faktor.

Konačno, ratovanje na internetu poprima zabrinjavajuće dimenzije, a u tome prednjači Rusija. Tokom sukoba sa Gruzijom i nesporazuma sa Estonijom, ruski državni hakeri uspeli su da blokiraju kompjuterske mreže u tim zemljama ugrožavajući ne samo platni promet (potpuno obustavljen) već i snabdevanje električnom energijom. Nemate vode, nemate struje i ne možete da dođete do svog novca, a agresor je hiljadama kilometara daleko i ne možete mu ništa, nije se čak potrudio da vas SMS-om obavesti da ste u ratu.