Na licu mesta – Zrenjanin
Jedan demokratski slučaj
Za poslednje dve godine, Zrenjanin je sklopio više od 20 ugovora o "grinfild" investicijama, čija ukupna vrednost prelazi 400 miliona evra. Na USAID-ovom takmičenju lokalnih samouprava o ostvarenim uslovima za poslovanje "Investirajte u Srbiju" 2006. Zrenjanin je osvojio titulu najatraktivnijeg grada za investiranje u Srbiji, sledeće godine proglašen je za grad budućnosti, ove ga je Svetska banka rangirala na prvo mesto među gradovima u Srbiji zbog organizovanog poslovnog ambijenta, a Goran Knežević je dobitnik nagrade Gradonačelnik s vizijom, kao najbolji lider lokalne samouprave u Srbiji za 2007. A onda je posle najave obračuna sa korupcijom predsednika Borisa Tadića uhapšen upravo Knežević i još deset lica pod sumnjom za "zločinačko udruživanje, primanje i davanje mita..."
Kada je Boris Tadić na sednici glavnog odbora Demokratske stranke najavio obračun sa korupcijom, među onima koji su mu aplaudirali zasigurno je bio i Goran Knežević, gradonačelnik Zrenjanina, i zasigurno se nije prepoznao u Tadićevoj opaski da "nije siguran da baš svi treba da se raduju".
Međutim, ni mesec dana nije prošlo, a uhapšen je baš on i još deset osumnjičenih za "zločinačko udruživanje, primanje i davanje mita, zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenih isprava". Policija je mesecima istraživala poslovanje opštine Zrenjanin u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom za borbu protiv organizovanog kriminala. Među uhapšenima su i načelnik Odeljenja za urbanizam SO Zrenjanin Nikola Halas, bivši predsednik tenderske komisije SO Zrenjanin Bratislav Tomić i direktor turističke organizacije Zrenjanina Milan Milošev.
VIŠEMESEČNA ISTRAGA: Prema policijskom saopštenju, članovi ove organizovane kriminalne grupa oštetili su zrenjaninski budžet za najmanje 3,5 miliona evra: navodno, grupa je "pod unapred dogovorenim uslovima, izbegavajući propisanu zakonsku proceduru i po znatno nižim cenama od tržišnih, dobijala u dugoročni zakup na 99 godina gradsko građevinsko zemljište na najatraktivnijim lokacijama užeg centra na području Zrenjanin", zatim je te parcele prodavala raznim firmama po znatno višim cenama. Kao primer navodi se parcela na kojoj je regulacionim planom predviđena izgradnja stambene zgrade, a gradi se benzinska pumpa. Na teret im se stavlja i prilagođavanje uslova tendera da bi novosadska detektivska agencija "Gvozden" dobila obezbeđenje objekata opštine Zrenjanin, raznih manifestacija i poljoprivrednih dobara. U policiji kažu da je grupa na čijem je čelu Goran Knežević bila nekoliko meseci na merama prisluškivanja i snimci razgovora su deo dokaznog materijala.
Specijalno tužilaštvo sumnjiči gradonačelnika za dva nezakonita posla u centru grada. Prvi je plac za izgradnju benzinske pumpe OMV, a drugi nezakonita nadogradnja restorana "Ishrana" koju je obavio Ranko Babović, državljanin Crne Gore, osumnjičen za davanje mita, koji je u bekstvu. Sumnja za ostala krivična dela odnosi se na nezakonite tendere i ustupanje poslova agenciji "Gvozden" preko Turističke organizacije.
Posle saslušanja svih osumnjičenih, istražni sudija je doneo rešenja o određivanju pritvora za njih sedmoro, među kojima je i Goran Knežević, dok je petoro članova grupe pušteno i u daljem toku postupka će se braniti sa slobode. Na saslušanju su svi uhapšeni negirali optužbe sem Nikole Halasa, koji je navodno priznao da je primio 10.000 evra mita i da je o tome obavestio gradonačelnika. Zbog kooperativnosti, moguće je da će Halas dobiti status svedoka saradnika.
TEK POČETAK: "Niko nije zaštićen: ne samo lokalni funkcioneri nego ni članovi Vlade, ni ja kao predsednik, nismo zaštićeni, kao što nisu zaštićeni ni obični ljudi – ako nije zaštićen čovek iz građevinske firme, sudija ili profesor, ne može da bude zaštićen ni predsednik opštine, niti bilo koji član Vlade ukoliko je izvršio neku nezakonitu radnju", prokomentarisao je ovo hapšenje Boris Tadić i istakao da "niko ne sme ni da pomisli da je ovde reč samo o pojedinačnim slučajevima ili slučajevima vezanim samo za DS", da je "lično pogođen hapšenjem", jer je Knežević bio "njegov saradnik" i "jedan od najboljih predsednika opštine u Srbiji" i dodao da bi "želeo da on u sudskom procesu može da dokaže svoju nevinost".
Istim povodom, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić je izjavio da je ovo samo početak i da će se obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom nastaviti. "Hapšenje gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića pokazuje ozbiljnu nameru države da otvori, procesuira i zatvori sve probleme iz prošlosti, kao jasan signal da se zakoni u Srbiji moraju poštovati. Svako za koga se dokaže da je kršio zakon biće izveden pred lice pravde bez obzira kojoj partiji pripadao i na kojoj funkciji u državi bio".
DUGOROČNE POSLEDICE: Za poslednje dve godine, Zrenjanin je sklopio više od 20 ugovora o "grinfild" investicijama, čija ukupna vrednost prelazi 400 miliona evra. Na USAID-ovom takmičenju lokalnih samouprava o ostvarenim uslovima za poslovanje "Investirajte u Srbiju" 2006. Zrenjanin je osvojio titulu najatraktivnijeg grada za investiranje u Srbiji, sledeće godine proglašen je za grad budućnosti, ove ga je Svetska banka rangirala na prvo mesto među gradovima u Srbiji zbog organizovanog poslovnog ambijenta, a Goran Knežević je dobitnik nagrade Gradonačelnik s vizijom, kao najbolji lider lokalne samouprave u Srbiji za 2007.
"Ovo što se sad dešava nikako nije dobro za grad koji je do juče bio meka za investiranje i siguran sam da ćemo u narednom periodu imati problema sa investicijama", zloslutan je Aleksandar Marton, predsednik gradske skupštine.
Da se posledice hapšenja prvog čoveka grada i priče o mafiji koje kruže u medijima već osećaju, potvrđuje Ivan Dević, pomoćnik gradonačelnika za privredu: "Investitori koji su već potpisali ugovore i započeli proizvodnju rade normalno, ali sada imamo problem sa investitorima koji su u fazi odlučivanja ili pregovaranja." Otkazana su, veli, potpisivanja dva ugovora sa investitorima. "Najveći je problem što nema zvaničnih informacija iz policije kojima bi se reklo javnosti o čemu je zapravo reč."
APSOLUTNO NEPRIHVATLJIVO: Zbog svega što se ovih dana u Zrenjaninu događa, ali i zbog jednostranog izveštavanja medija, grupa građana osnovala je Odbor za istinu o Goranu Kneževiću. "Odbor čine građani koji žele da se rasvetli istina o gradonačelniku Zrenjanina Goranu Kneževiću i dešavanjima u Zrenjaninu tokom njegovog mandata", kaže za "Vreme" Božidar Vorgić, direktor narodnog Muzeja Zrenjanin i koordinator odbora. "Odbor će se angažovati na istinitom informisanju javnosti o svim aspektima aktuelnog procesa protiv gradonačelnika Zrenjanina i u tome očekuje podršku svih pravdoljubivih građana, a posebno javnih ličnosti, nevladinog sektora i medija."
Želimo, objašnjava, da zaštitimo integritet gospodina gradonačelnika, koji nije običan građanin već čovek sa kredibilitetom: zahvaljujući njegovom kredibilitetu Demokratska stranka je pobedila na lokalnim izborima i ostvarila do sada nezabeležen rezultat. "A sad ga kvalifikuju kao šefa zločinačkog udruženja, građevinske mafije i ko zna čega još. Ne smeta nam to što ga optužuju, možda i jeste kriv, ali nam smeta način i posebno nas iritira što se o Zrenjaninu po novinama piše kao o leglu mafije. To je apsolutno neprihvatljivo, jer Knežević je za svoga mandata ostvario izuzetan uspeh i samo slep ili zlonameran to ne primećuje."
POLITIČKI OBRAČUN: Dušan Juvanin, za koga u Zrenjaninu kažu da je narodni tribun i da je bez dlake na jeziku, tvrdi da cela afera ima isključivo političku pozadinu: "Dok se gradilo po Novom Sadu, sve je bilo u redu i po zakonu, a kad se gradi po Zrenjaninu, onda se nađe mafija." Knežević je, veli, trebalo da ide sa Tadićem u Nemačku kao član zvanične delegacije, a uhapšen je dan pred put. "Prosto ne mogu da verujem da Tadić do pre deset dana nije znao ko je Goran Knežević. Štaviše, pre par meseci, Svetska banka, koja ima veoma visoke kriterijume kad je o korupciji reč, napravila je rang-listu lokalnih samouprava u jugoistočnoj Evropi, gde je Zrenjanin drugorangiran. Svetska banka korupciju nije videla, a ovamo istraga, kao, traje mesecima."
Po njemu, reč je o sukobu unutar Demokratske stranke i otimačini oko investitora. Indikativno je, naglašava, da se niko iz Demokratske stranke nije oglasio sem Gorana Ješića, gradonačelnika Inđije.
"Ama, sramota", već je ljut Juvanin. "Sramota je da ga se ovako hapsi: da su mu poslali poziv, sam bi došao. Ali ne, morao je da se napravi spektakl, da ga uhapse u kancelariji, da mu pretresaju stan, da ga provlače kroz blato." Isto je, nastavlja, bilo u Turističkoj organizaciji: bili su izuzetno bahati, bez naloga su odneli četiri kompjuterska kućišta a da ni zapisnik nisu napravili, tako da niko ne zna šta su odneli, verovatno ni oni ne znaju, ali da su spektakl napravili, napravili su.
"Devedeset odsto ima pozitivno mišljenje o Kneževiću i njegovom radu: dok on nije došao na čelo grada, u Zrenjaninu se ništa nije gradilo i, nastavlja Juvanin, bio je to mrtav grad u svakom pogledu: ekonomskom, infrastrukturnom, kulturnom. Sad, kad se konačno nešto pokrenulo, ispade da je Zrenjanin leglo mafije. Opšte je mišljenje da su na delu zakulisne političke igre na relaciji Tadić–Pajtić–Knežević, a ne borba protiv mafije."
Vazda je, završava Juvanin, Zrenjanin poligon za politička prepucavanja: tako je bilo nakon "jogurt revolucije", tako je bilo posle demokratskih promena 2000, tako je sada kad je objavljen rat korupciji. Taman kad nešto krene, napravi se neka afera: od prve dve ništa nije bilo, a šta će biti od ove, videćemo. "Nije ovo udar na gradonačelnika, ovo je udar na Zrenjanin."
U prilog teoriji zavere danima gradom kruže glasine da će biti raspušten i kompletan opštinski odbor Demokratske stranke. Te glasine demantovao je Dušan Elezović, sveže izabrani predsednik pokrajinskog odbora. "Demokratska stranka je u Zrenjaninu postigla najbolje rezultate u Banatu i ne postoji apsolutno nijedan razlog da odbor bude rasformiran", rekao je Elezović. Povodom hapšenja uglednih članova izjavio je da "Knežević i Tomić nisu osuđeni i ja lično hoću da verujem da su oni nevini". Uostalom, objasnio je, u Ustavu piše da su svi građani pred zakonom nevini dok se ne dokaže suprotno. Inače, za predsednika opštinskog odbora ponovo je izabran Bratislav Tomić, iako se trenutno nalazi u pritvoru. Predrag Jeremić, portparol DS-a u Zrenjaninu, rekao je da će opštinski odbor učiniti sve što je u skladu sa zakonom kako bi pomogao uhapšenim članovima. Na pitanje zbog čega se niko od članova Demokratske stranke u Zrenjaninu prethodnih dana nije oglašavao, odgovara da je jedini razlog bila krajnje nejasna situacija nastala hapšenjem funkcionera ove partije.
Judita Popović, potpredsednica Narodne skupštine i portparolka gradskog odbora LDP-a: Mnogo otvorenih pitanja
"Uporno ponavljamo da je pre svega potrebna transparentnost rada uprave, stručnost i odgovornost: hapšenje nekoliko ljudi, sa sve medijskom halabukom, ne može da reši narasle probleme ovog grada i ovog društva. Nedostatak transparentnosti doveo je do ove situacije, kada su mnogi ostali zatečeni i zaprepašćeni. Ipak, ima mnogo otvorenih pitanja u vezi sa gradskom upravom, kao što su beskonačna izgradnja Gradske bolnice, višemesečno asfaltiranje ulice Koče Kolarova, neracionalna i preskupa manifestacija Dani piva, propala ‘grinfild’ investicija u vezi s proizvodnjom bio-etanola, izgradnja brodogradilišta tik uz rezervat ptica Carska bara, nedovršena Medicinska škola… Ne bismo bilo šta da insinuiramo ili da utičemo na pravosudne organe, niti da budemo advokati uhapšenih, već ostavljamo nadležnima da utvrde istinu bez zadrške. U protivnom, ovo će biti samo još jedan nedovršen skandal u nizu."
Aleksandar Marton, predsednik gradske skupštine i član predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine: Da svi ozbiljno shvate svoj posao
"Činjenica je da je u poslednih nekoliko godina ovaj grad znatno prosperirao i bez obzira na to što ja ne dolazim iz iste stranke kao gospodin Knežević, mora se priznati da je dosta toga kvalitetnog uradio i da u grad, zahvaljujući tome, pristiže inostrani kapital. I sad, odjednom, taj najuspešniji gradonačelnik, čovek koji je na čelu grada koji je na prvom mestu u Srbiji po mogućnostima investiranja, a na drugom u čitavoj bivšoj Jugoslaviji i jugoistočnoj Evropi, ispade ‘vođa zločinačkog udruženja’. Koristim ovu priliku da pozovem nadležne organe, ali i medije, da svoj posao ozbiljno shvate i da ne zaborave da je svako nevin dok se ne dokaže da je kriv. S druge strane, ako je u Zrenjaninu na delu ta mafija, neka odgovara svako ko je kriv. Za čuđenje je, međutim, da se u Zrenjaninu, koji uistinu beleži određeni urbanistički bum, započinje ‘borba protiv građevinske mafije’, a da se pritom zaboravlja na šta liči Beograd, na šta liči Novi Sad. Gorana Kneževića dugo poznajem, mogu reći da smo u prijateljskim odnosima, i ne ide mi u glavu da je mogao da učini bilo šta od svega što mu se na teret stavlja, sve što po medijima mogu pročitati klimavo mi je, ali ako kojim slučajem jeste učinio nešto od toga, ponavljam, neka odgovara. Smeta mi što se afere lako otvaraju, a teško zatvaraju: šta je sa puno prozivanom železničkom mafijom, šta je sa drumskom mafijom, šta je sa stečajnom, obrazovnom…? Šta je, na kraju, sa ratnim zločincima? Zašto od toga nema ničega, kako to da u Beogradu i Novom Sadu nema građevinske mafije, a nađoše je u Zrenjaninu?"
Saopštenje
Goran Knežević je najbolji gradonačelnik u Srbiji, a grad Zrenjanin je tokom njegovog mandata doživeo značajan napredak, o čemu svedoče brojna domaća i međunarodna priznanja, a pre svega privredni oporavak grada i povećanje životnog standarda njegovih građana. Goran Knežević je svojim radom postao simbol zrenjaninskog preporoda i zbog toga uživa ogromno poverenje svojih sugrađana, što su nesumnjivo pokazali i rezultati nedavnih lokalnih izbora. Spektakularno hapšenje gradonačelnika Zrenjanina i medijski linč koji je tim povodom orkestriran, u nameri da se Goran Knežević predstavi kao kriminalac, a Zrenjanin kao sedište građevinske mafije, nanosi nesagledive negativne posledice koje će se ogledati u ogromnoj i nenadoknadivoj materijalnoj i nematerijalnoj šteti po Zrenjanin. Vreme je da se kaže dosta uništavanju Zrenjanina od strane centara moći iz Novog Sada i Beograda!
Odbor za istinu o Goranu Kneževiću
Sve srpske mafije
Sudije Specijalnog suda ove jeseni će imati pune ruke posla u "borbi" protiv više stotina optuženih za pripadnost organizovanim kriminalnim grupama. Trenutno se pred ovim sudom vodi dvadeset postupaka
STEČAJNA MAFIJA (suđenje u toku)
Hapšenje stečajne mafije počelo je aprila 2006. godine. Uhapšeni su tadašnji predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, Miko Brašnjović, vlasnik "Eko produkta 2000", advokat Nemanja Jolović, direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, sudija Trgovinskog suda Delinka Đurđević, Sekula Pjevčević, direktor "KEB banke"… Optužnica tereti Kljajevića, Pjevčevića, Jolovića i odbeglog Slobodana Radulovića da su organizatori ove kriminalne grupe.
Na optužnici se nalazi 35 osoba, koje se terete za 105 krivičnih dela i da su oštetili brojna društvena preduzeća i državu za više od 50 miliona evra.
Kada je podignuta, to je bila najduža optužnica u istoriji srpskog pravosuđa, imala je oko 200 stranica.
Sa slobode se brani 18, u pritvoru je 14 dok je troje u bekstvu (Radulović, advokat Miljko Živojinović i Svetlana Pantović-Brašnjović). Njen suprug Miko izvršio je samoubistvo u pritvoru.
DRUMSKA MAFIJA (suđenje u toku)
Pripadnici drumske mafije terete se da su falsifikovanjem kartica za naplatu putarine oštetili Javno preduzeće "Putevi Srbije" za više od 6,5 miliona evra.
Optužene su 53 osobe (jedna je u bekstvu) koje se terete da su, koristeći modernu tehnologiju, deo novca od naplate putarina uzimale za sebe i prisvojile 527 miliona dinara.
Organizatori kriminalne grupe su bili pokojni Zoran Nedeljković (ubio se u ćeliji 11. jula 2006), kao i optuženi Milan Jovetić, Živojin Đorđević i Goran Stojanović, rekao je zamenik specijalnog tužioca Golubović.
CARINSKA MAFIJA (suđenje u toku)
U policijskoj akciji u više gradova u Srbiji 28. novembra 2007. započelo je hapšenje pripadnika carinske mafije. U pritvoru se našlo više od 17 carinika, kao i desetak trgovaca i vlasnika luksuznih butika.
Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 28. maja 2007. optužnicu protiv 28 osoba zbog korupcije na carini, primanja mita i zloupotrebe službenog položaja i krijumčarenja akcizne robe i naftnih derivata. Kako je saopštio Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva, sumnja se da je na ovaj način pričinjena šteta od više desetina miliona evra.
Kao organizatore ove grupe policijska krivična prijava označila je Velibora Lukovića, koordinatora za suzbijanje krijumčarenja u Republičkoj upravi carina, i Faruka Kadrića, biznismena iz Novog Pazara.
CARINSKA MAFIJA 2 (suđenje u toku)
U Specijalnom sudu je, saslušanjem četvorice svedoka i izjašnjavanjem optuženih o krivici, održano suđenje grupi od sedam optuženih, poznatijoj kao "carinska mafija 2", optuženoj za malverzacije na carini, koja je oštetila državni budžet za više od miliona evra.
Tokom 2006. godine, uz falisifikovanu dokumentaciju, optuženi su legalizovali kradena vozila.
SAOBRAĆAJNA MAFIJA (suđenje u toku)
Optužnica protiv pripadnika saobraćajne mafije podignuta je 11. decembra 2006. godine. Na njoj je 29 osoba, a kao organizatori označeni su Slobodan Knežić i Zoran Stojanović. Grupa je otkrivena zahvaljujući ubačenom policijskom agentu. Prvi put u istoriji srpskog pravosuđa korišćen je "prikriveni islednik". Grupa je sačinjavala lažne zapisnike o nepostojećim saobraćajnim udesima. Na taj način su na prevaru od osiguravajućih kompanija uzeli više od milion evra.
U pritvoru je 12 osoba, dok će se 16 braniti sa slobode. Jedan od članova je u bekstvu i njemu će se suditi u odsustvu.
NAFTNA MAFIJA (suđenje u toku)
Pripadnici MUP-a Srbije počeli su ujutro 29. maja 2007. privođenje grupe osumnjičenih da su organizovano falsifikovali dokumenta o uvozu nafte. U sinhronizovanoj akciji policije u više gradova u Srbiji uhapšeno je 22 osumnjičenih ljudi, ali su sedmorica puštena da se brane sa slobode, jer "sarađuju sa policijom". Ta grupa oštetila je državni budžet za oko deset miliona evra.
Grupu "srpskih šeika" činili su direktori privatnih firmi i vlasnici privatnih pumpi, a među privedenima ima i državnih službenika.
Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala 2. juna podneo je istražnom sudiji Posebnog odeljenja beogradskog Okružnog suda zahtev za sprovođenje istrage protiv 25 osoba. Zahtevom se kao organizatori kriminalne grupe navode Miša Stojanović i Aleksandros Manasis.
PROSVETNA MAFIJA (suđenje se očekuje u decembru)
Afera "Indeks" otkrivena je 20. februara 2007, kada je, zbog sumnje da su uzimali i davali mito za prodaju i kupovinu ispita i diploma na kragujevačkom Pravnom fakultetu, uhapšena grupa profesora, a među njima i bivša pomoćnica ministra prosvete Emilija Stanković i dekan Sveto Purić.
Na optuženičkoj klupi naći će se 89 aktera najveće korupcionaške afere u srpskoj prosveti nazvane "Indeks", među kojima su 23 profesora, 33 studenta i više od 30 posrednika.
Profesori, njih jedanaestoro, koji su optuženi u aferi "Indeks", od 1. oktobra ponovo su predavači na fakultetu.
AUTO–MAFIJA (istražni postupak)
Srpska policija je u saradnji sa kolegama iz Nemačke, Francuske i Austrije u zoru 22. maja 2007. uhapsila više od 30 osoba, među kojima i deset carinika sa graničnog prelaza Batrovci, koji su osumnjičeni da su organizovali uvoz vozila iz inostranstva, falsifikovali brojeve na šasiji i godine proizvodnje automobila i predstavljali ih kao vozila koja ispunjavaju standarde evro 3 motora.
Ova organizovana kriminalna grupa tereti se da je u zapadnoevropskim zemljama ukrala više desetina luksuznih automobila (audije, poršee, BMV, ali i autobuse i kamione) i prodavala ih na Bliskom istoku. Od ovog posla zarađeni su milioni evra. Kao organizatori ove mafijaške družine označeni su Iračanin Aleis Mejad, Beograđani Goran Mikić i Saša Cvetinović, kao i Sirijac Muhamed Isa Radnjan.
DUVANSKA MAFIJA (istražni postupak)
Policija je u akciji "Mreža" uhapsila članove tri grupe, ali su vođe, među kojima su Stanko Subotić Cane, Mirjana Marković, Mar-
ko Milošević i Bojana Bajrušević, u bekstvu. Oni su osumnjičeni da su tokom vladavine Slobodana Miloševića devedesetih godina nelegalno uvozili cigarete u Srbiju, koje su se kasnije prodavale na crnom tržištu i tim švercom, u periodu od 1996. do 2001, oštetili budžet Srbije za više miliona evra.
ĐUBRETARSKA MAFIJA (istražni postupak)
Policija je novembra 2007. u Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Kovinu i Mionici privela grupu lica. Optužnica je podignuta protiv 34 osobe kojima se na teret stavljaju zločinačko udruživanje, zloupotreba službenog položaja, "pranje" novca i utaja poreza. U periodu od 2001. do 2007. godine, oni su prema rezultatima istrage na taj način stekli imovinsku korist od 374.261.355 dinara.
Policija je navela da su kriminalne aktivnosti te grupe vezane za zloupotrebe u procesu privatizacije, poreske utaje, zloupotrebe službenog položaja, prevare u privrednom poslovanju i pranje novca.
Na optužnici su se našli Dragan Ignjatović, direktor JKP-a Gradska čistoća, Milan Kuzmanov, direktor i vlasnik tri preduzeća, kao i suvlasnik nekadašnje diskoteke "Madona" u Požarevcu, Goran Puce, direktor i vlasnik firme Hidraulik sistem, Goran Miletić, Milče Rajić, Zoran Milosavljević, Zlatomir Popović, Goran Šljapić, Boško Spasović, Mirjana Marjanović.
GENEKS (istražni postupak)
Nekadašnji prvi čovek Geneksa i još petoro njegovih saradnika uhapšeni su oktobar 2007. zbog sumnje da su oštetili budžet za 20 miliona evra i malverzacija sa građevinskim zemljištem
Zbog sumnje da su oštetili budžet za 20 miliona evra, uhapšeni su i Petar Novaković, Ivica Lukić, Vladimir Gajić, Nebojša Premović, inače bivši direktor Turističkog centra Kopaonik, kao i Ljiljana Mlađan, direktorka Centra za pravne poslove Agencije za privatizaciju.
ADVOKATSKA MAFIJA (istražni postupak)
U sinhronizovanoj akciji policije u Beogradu, Jagodini, Kragujevcu i Šapcu maja 2008. uhapšeno je više od 15 advokata, policijskih inspektora, lekara i posrednika koji su za velike pare oslobađali kriminalce.
PILIĆARSKA MAFIJA (istražni postupak)
Aprila 2008. je u zrenjaninskom Okružnom sudu otvorena istraga protiv Miroslava Živanova, vlasnika i predsednika kompanije Agroživ, i četvorice njegovih najbližih saradnika. Njima se na teret stavlja da su zloupotrebom službenog položaja i pranjem novca kroz fiktivne poslove zaduživali društvena preduzeća, isisavali iz njih pare i preuzimali akcije. Na taj način su, na ime lažne dobiti, u kešu podigli čak 1,5 milijardi dinara i tako izbegli plaćanje poreza. Ove pare, kako se sumnja, ulagali su u druge nelegalne poslove, čime su oštetili budžet za više od 18 miliona evra. ×
Dokumentacioni centar "Vreme"
