Posle skoro godinu dana srpski su radikali ostvarili svoju pretnju iz Narodne skupštine. Knjiga kojom su tada mahali pojavila se konačno letos; štaviše, dve knjige. Jedna ima tačno hiljadu strana, a druga čak 1278. Reč je o 102. Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića i 103. Mafija ubila svog lidera tomu sabranih dela profesora doktora Vojislava Šešelja. Ljubaznošću narodnog poslanika Zorana Krasića, vaš prikazivač dobio je priliku da ove dve knjige pažljivo pročita, shvati i svojim rečima i sa razumevanjem prikaže.

Ali, oprez! Ako je neko očekivao da će prof. dr Vojislav Šešelj u ove dve debele knjige dokazivati da je Zoran Đinđić bio mafijaški premijer koga je mafija ubila, da je Zvezdan Jovanović "novi Gavrilo Princip" iako nije on ubio Đinđića, nego onaj Beni Hil iz "Kurira" i "Glasa javnosti" – taj se ljuto prevario. Te priče su za polupismene i sasvim pijane navijače; ove knjige – kao i ostatak zavidnog opusa profesora doktora Vojislava Šešelja – imaju drugu svrhu. Na tu svrhu je bivši zamenik predsednika Srpske radikalne stranke profesora doktora Vojislava Šešelja, Toma Nikolić, ukazao na istorijskom plenumu Centralne otadžbinske uprave: "… i onda ih nagovorim da kupe 20 Šešeljevih knjiga" (govoreći o finansiranju stranke). Tako to ide: neki prodaju cigle, a neki knjige. Valjda su zato i tiraži tih knjiga po pravilu hiljadu primeraka; treba to prodavati po provinciji ljudima koji inače ne žele da ih kupe, a još manje da ih čitaju. A šta prodaje knjigu? Ime autora, naravno. Ko bi još kupio knjigu koja bi se zvala "Delovi spisa KP 5/03 Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu; priredio mr Dejan Mirović"? Niko.

E, o tome je ovde i reč. Ove dve knjižurine sastoje se od delova pomenutog spisa i dva dozlaboga dosadna i irelevantna predgovora mr Mirovića. Profesor doktor Vojislav Šešelj s tim nema ama baš ništa – osim što je potpisan kao autor. Pitanje je i da li je ikad svojim očima tu knjigu video. Ipak, ne treba prenagliti i optužiti ga za plagijat, jer sud i tužilaštvo ne drže do autorskih prava: njihovi proizvodi su javni dokumenti. Ne baš svi, doduše; u ovim knjigama ima i iskaza koji bi morali da ostanu službena tajna do pravosnažnosti, ali nećemo sitničariti. Šešelj, uostalom, ima običaj da objavljuje službene tajne, čak i kada duboko i ponižavajuće zadiru u privatnost i intimu žrtava političkih ubistava i članova njihovih porodica.

Šta još prodaje knjigu, osim imena autora? Naslov. E, tu je profesor doktor nenadmašan: držeći se tabloidskog aksioma da naslov i tekst ne moraju nužno da imaju bilo kakve veze, on će se prepustiti kreativnom pristupu. Važno je da je Zoran Đinđić "mafijaški premijer", Nataša Kandić "ustaška kurva", Karla del Ponte i Voja Koštunica su "kurve" uopšte, Džefri Najs "pederski isprdak", Grujica Spasović "major CIA" – a Vojislav Šešelj je, naravno, "čelični vojvoda". Njegova publika voli takve naslove, mada nismo sigurni da bi se potrudila i da pročita šta u tim knjigama piše. Važno je da se te knjige kupuju.

Uzmimo, na primer, čuvenu Ideologiju srpskog nacionalizma prof. dr Vojislava Šešelja: ta knjižurina od preko hiljadu strana sitnih slova puko je prepričavanje sabranih dela onog prof. dr Lazara Kostića, koji je bio ministar u Nedićevim vladama, pa je posle emigrirao. Jeste Šešelj tu i tamo dosolio i nešto svojega, ali to je otprilike to. Sva je prilika da je najveći deo od dosadašnje 103 knjige pod imenom prof. dr Vojislava Šešelja zapravo plod kolektivnog napora marljivih i skromnih radikalskih intelektualaca koji su samozatajno prepustili svom vođi svu slavu. Bori se čovek tamo sa aždajama u kazamatu gde akrepe memla davi; normalno da nema vremena da sve te debele knjige piše sam.

Ove dve knjige o kojima je reč ipak su korisne čitaocu koga proces ubicama Zorana Đinđića zanima: tu je barem najveći deo spisa na jednom, tj. dva mesta, pa ne mora čovek da kopa po rasutim papirima. I to je cela korist.

Iz spiska naslova 103 toma sabranih dela prof. dr Vojislava Šešelja već se može nazreti i naslov 104. toma: "Ustaška špijunska kurva Del Nikolić, pederčina Del Vučić i njihova izdajnička banda naprednjaka iz mog dupeta". Ili tako nekako.