Kada su, krajem osamdesetih, investirali u Mađarskoj, bili su prva strana firma koja je uložila svoja sredstva u neku istočnu zemlju. Danas je CA Immo prisutan u većini država centralne i jugoistočne Evrope – Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, Češkoj i drugima. U Srbiji ima tri investicije – dve poslovne zgrade Sava biznis centar, veličine 35.000 kvadratnih metara, i Beograd office park I i II. Treća je veliki logistički centar u neposrednoj okolini Beograda, koja se realizuje u saradnji sa još jednom austrijskom firmom, i planira se da će, kroz pet-šest godina, imati oko 200.000 kvadrata.

Beograd office park I je već popunjen, dok Beograd office park II počinje sa useljenjem 1. novembra ove godine.

S obzirom na to da im, kao firmi, ne manjka iskustvo u gradnji i izdavanju poslovnih prostora u regionu, pitali smo Miloša Srejića, generalnog direktora kompanije CA Immo, koliko je srpsko tržište, u poređenju sa drugim, poželjno za investitore: "Mora se priznati da je naše tržište, uopšte uzev, još u razvoju, nije oformljeno i definisano kao tržište Nemačke ili Češke. Ono opet nije ni prezasićeno kao u Mađarskoj ili Rumuniji, pa da je neophodno da se traže neke tržišne niše kako bi se ostvario profit. Ovde još ima mesta. Specifično govoreći za oblast izdavanja poslovnog prostora, postoje dva aspekta. S jedne strane, sećam se da je, kada smo finansirali prve poslovne objekte, postojala lista čekanja da se uđe na tržište. Danas, iako nemamo značajan broj novosagrađenih objekata, i iako Beograd liči na gradilište, mnogo se više gradi nego što se završava, broj zakupaca nije dramatično porastao. Verovatno da naša politička kretanja, ali i kriza svetskog finansijskog tržišta, imaju na to uticaja, tako da se firme nisu prijavljivale da povećavaju ili šire svoje kapacitete. Prisutan je i aspekt privatizacije, gde su firme već dobijale i prostor. Dobar trend je da sada te firme svoju upravu sele u Beograd, Novi Sad ili Niš, što je pozitivno za naš posao."

"VREME": Vidimo da ste fokusirani na Beograd. Da li postoje neki planovi da se investira i u ostatak Srbije?

MILOŠ SREJIĆ: Mi smo gledali ne samo Novi Sad nego i centralnu Srbiju. Velikom broju gradova nedostaje i poslovni i komercijalni, a i adekvatan magacinski prostor. Naravno, i mi i oni, moramo da sačekamo da se podigne nivo regionalnog razvoja i bruto dohodak, ali želja je tu.

Da se vratimo na već postojeće investicije. Sava biznis centar se nalazi u blizini hotela Hajat i Interkontinental. Osim atraktivne lokacije, koje su njegove prednosti u odnosu na objekte sličnog tipa?

Objekat je u svom tehničko-tehnološkom smislu u XXI veku, sa svim mogućim građevinskim materijalima i rešenjima. Ali nije samo skup materijal nešto što čini vrhunski objekat, to je mesto gde ljudi treba da provedu i po deset sati dnevno. Zato smo o nekim sadržajima vrlo detaljno vodili računa. Tu postoji prodavnica knjiga, turistička agencija, savršen restoran po svim evropskim kriterijumima u kom će se na licu mesta spremati sveža hrana. Tu se nalazi i fitnes centar.

Šta tačno znači to da je Sava biznis centar objekat A kategorije?

Vi ćete primetiti da se uglavnom sve zgrade u Beogradu predstavljaju tako. Iako su te kategorizacije poznate i jasne. One zavise od toga, na primer, da li se u zgradu ubacuje svež vazduh i u kojoj količini, kakav je način grejanja i hlađenja, da li postoje dupli podovi ili ne. Mi smo to sve rešili i to jeste A klasa. Ali ja hoću da kažem da smo mislili i na krajnje korisnike, na ljude koji sede tu. Vas kao zaposlenog ne zanima da li je proizvođač nekog klima-uređaja najskuplji ili najjeftiniji, vama je bitno da vam voda ne curi na glavu. Ali vam je i bitno da dovršite neki svoj posao, da platite nešto u banci, da pogledate neki aranžman, da posle posla odete u fitnes, da odete u dobar restoran.

Da li postoje firme koje posebno želite da privučete, neki određen profil, delatnosti?

Važno je da je firma stabilna i da se bavi normalnim poslovanjem. Najinteresantniji kao zakupci su finansijske institucije, banke, osiguranja, ali postoje i druge firme.

Da li je bitan broj zaposlenih u toj firmi?

Broj zaposlenih je uslovljen i kvadraturom prostora. Može da funkcioniše kao jedna celina za jednog zakupca, kao dve zgrade pošto ima dva tornja, a može svaki sprat da bude podeljen na tri dela, gde bi najmanji deo imao 280 kvadrata, a najveći 1700. Prednost je i ta fleksibilnost koju nudimo. Još jedna od prednosti za zakupce je i show room. Oni mogu da vide kako to izgleda i šta zaista dobijaju za novac koji daju. Mi izdajemo prostor u određenom stadijumu opremljenosti. Znači, oni ulažu u prostor koji ima tepih, opremljena kupatila, priključuju se telefoni i kompjuteri i zakupac počinje da radi, što je rasterećenje za njegovu firmu. Naravno, ako firma ima neke zahteve, oni će moći odmah u "sobi za pokazivanje" da kažu "nama ne odgovara ovakav tepih, razmeštaj radnih mesta, podela kancelarija" i da daju svoj projekat.

Kada je predviđeno otvaranje?

Otvaranje je predviđeno za prvi kvartal sledeće godine.

Kako će se, po vašem mišljenju, razvijati srpsko tržište, s obzirom na sadašnju političku i ekonomsku klimu?

Posle jedne pauze smo napokon krenuli. Nažalost, činjenica je da je svetsko i evropsko tržište u krizi, a mi smo ipak zavisni od njega. S druge strane, kada se ima u vidu broj projekata u Beogradu i planirana kvadratura za izgradnju u narednih četiri do pet godina, mislim da će vrlo brzo doći do prezasićenje tržišta, u smislu poslovnog prostora. Za komercijalni prostor će biti mesta. Beograd ima nekoliko ozbiljnih šoping-centara, a može da ih ima čak do deset.