Prvostepena presuda kojom je Uroš Mišić osuđen na deset godina zatvora zbog pokušaja ubistva policajca na stadionu Crvene zvezde prošle jeseni neće dovesti do smanjenja nasilja na srpskim sportskim borilištima. Gotovo jedinstvena ocena javnosti da je sud u slučaju Uroša Mišića (20) postupio ispravno i da je kazna, iako stroga, primerena okolnostima, naišla je na žestoko i očekivano suprotstavljanje one grupe kojoj je osuđeni pripadao. Prošlog petka, dan nakon izricanja presude u Okružnom sudu u Beogradu, navijači su žestoko protestovali i pretili na prvenstvenoj utakmici između FK CZ i FK Jagodine na stadionu u Ljutice Bogdana 1, sugerišući da mira neće biti.

Zlu krv u čitavoj stvari osnažila je podrška koju je osuđenom Mišiću i svojim navijačima uputila uprava kluba tako što je dozvolila igračima da se na utakmici pojave u majicama na kojima je pisalo "Pravda za Uroša" izričući na taj način stav o postupanju sudske vlasti u Srbiji. Niko iz kluba nije želeo posle utakmice da komentariše tu činjenicu, a iz svlačionice je u javnost procurilo da su majice sačekale igrače i da su oni na neki način bili primorani da se solidarišu sa onima koji sebe zovu najvatrenijim pristalicama kluba. Kapiten tima Milijaš izjavio je da su igrači sami doneli odluku i da su na taj način želeli da se oduže ("da ispoštuju" kako se to popularno kaže) onima kojima je Zvezda sve.

Posle ovog događaja stigla je prvo najava iz Disciplinske komisije Fudbalskog saveza da će klub zbog ovog čina biti kažnjen novčano, a možda i igranjem pred praznim tribinama. Domaći mediji su preneli stav predstavnika UEFA iz Ciriha koji su zgroženi dešavanjima u FK CZ-u i očekuju da Savez sankcioniše takvo ponašanje.

Ako se vratimo na dan izricanja presude i vidimo šta je sudija Lazović rekao u obrazloženju, videćemo da je on, kao predsedavajući sudskog veća koje je donelo prvostepenu presudu, poslao poruku da država neće tolerisati nasilje i napade na one osobe koje zajednica plaća da čuvaju zajednicu. Plač osuđenog i njegove rodbine ne može da umanji delo koje je dokazano u postupku, kao što ni određena kazna neće doneti normalan život napadnutom policajcu. U obrazloženju presude takođe je rečeno da ovaj slučaj treba da posluži kao opomena onima koji bi u budućnosti mogli da se odvaže na slična dela. Za razliku od nekih ranijih slučajeva kada nije bilo dovršenog postupka ili vinovnici nisu kažnjeni, ova presuda zaista predstavlja kamen temeljac od koga bi moglo dalje da se krene. Ako advokati odbrane "ne izbuše" presudu na Vrhovnom sudu.

U tom kontekstu, jasan je bes navijača Zvezde, ali njihove metode koje podrazumevaju konstantne pretnje i upotrebu nasilja (što su demonstrirali u samoj sudnici i ranije na parkingu kod stadiona kada su porazbijali automobile igrača i članova uprave) neće doprineti smirivanju situacije, naprotiv. Nastavku nasilja doprinosi i haos koji vlada u samom klubu koji nema upravu, pa je zato moguće da se odluke donose na severnoj tribini stadiona. U upravi sede neki ljudi, ali je jasno da oni nemaju snagu, ne znaju ili neće da se izjasne o postupcima onih koje zovu svojim dvanaestim igračem. A to ne čine zato što ne znaju čiji je klub. A to ne znaju jer se to ne zna. Država ipak mora da nađe način i kaže da li će se upravljati topuzom ili propisima i kakvu vrstu organizacije predstavljaju klubovi. To ne može da reši policija sama, to neće srediti odluke sudova.