Možda logika kaže da isti akt ne može istovremeno da bude i proizvod separatističkih tendencija i posledica odustajanja od ideje uspostavljanja suštinske autonomije – ali logika, kao što se mnogo puta videlo, nije uvek preterano politički isplativa. Zato i nije neko čudo da su reakcije na prednacrt Statuta Vojvodine krajnje oprečne – od tvrdnji desne opozicije da je u pitanju antiustavan tekst koji ima za cilj stvaranje "države u državi" (zbog čega su najavljeni i posebni stranački predlozi statuta), preko ocena predstavnika vlasti da je u pitanju "ustavni maksimum", do tvrdnji zagovornika autonomije da je predloženi tekst samo mali korak, koji ne donosi suštinsku autonomiju (stranke koje se zalažu za veću autonomiju Vojvodine najavile su neku vrstu uslovne podrške, a neke su nagovestile i pokretanje inicijative za promenu Ustava, rukovođene činjenicom da važeći najviši pravni akt u momentu usvajanja, krajem 2006. godine, u Pokrajini nije dobio većinsku podršku građana).

Iz vojvođanske vladajuće koalicije, čiji stručnjaci su autori teksta, stiže (makar naizgled) pomirljiv načelni odgovor na sve izrečene kritike: u pitanju je nacrt dokumenta, koji, posle javne rasprave (oročene do 30. septembra), može doživeti i izmene. Cinici, međutim, nisu spremni da pozdrave takvu najavu, pozivajući se na procenu da predloženi dokument već ima dovoljnu političku podršku za usvajanje u parlamentu (parlamentima). Za razliku od usvajanja ustava, za šta je potrebna saglasnost dvotrećinske većine poslanika, što obično znači i da je neophodan konsenzus vlasti i bar jednog dela opozicije, za donošenje statuta Vojvodine, potrebna je odluka proste većine, što znači da stav opozicije može, ali baš i ne mora da bude uzet u obzir.

RAZDOR ILI RAZVOJ: Prvi korak u procesu usvajanja predloženog statuta trebalo bi da se desi 14. oktobra, za kada je, dan uoči isticanja roka predviđenog Ustavnim zakonom, zakazana sednica pokrajinskog parlamenta na čijem dnevnom redu će se naći pripremljeni tekst (prema Ustavnom zakonu, 90 dana od konstituisanja, Skupština Vojvodine je dužna da tekst dostavi Skupštini Srbije). Procedura, dakle, predviđa i saglasnost republičke skupštine, nakon čega pokrajinski parlament proglašava Statut i on stupa na snagu. Nepoznato je jedino, zbog "praznina u zakonu", kada bi cela procedura mogla biti završena, jer ne postoji rok u kome bi republički poslanici morali da se izjasne o predloženom tekstu.

U međuvremenu, traje rasprava o tome da li je Predlog statuta "seme razdora" (termin koji je upotrebio opozicionar Vojislav Koštunica) ili "seme razvoja" (odgovor Ivane Dulić-Marković iz G17 plus, jedne od stranaka članica vladajuće koalicije u Vojvodini, u kojoj su i DS, SVM, LSV i SPS).

Uz izvesne razlike u nijansi, dve radikalske i dve narodnjačke stranke konstatovale su da je predlog statuta antiustavan i da za cilj ima stvaranje nove federalne jedinice. Jedna narodnjačka (DSS) i jedna radikalska (originalni SRS) najavili su i sopstvene Predloge statuta, a sve četiri saopštile su da neće glasati za predloženi tekst. Glavne primedbe sve četiri desničarske stranke odnose se na planirano osnivanje vojvođanske akademije nauka i umetnosti, razvojne banke, otvaranje predstavništava u inostranstvu ("tako je krenula i Crna Gora", ocenili su u DSS-u) i preimenovanje sadašnjeg Izvršnog veća u Vladu Vojvodine, a sekretarijatâ u ministarstva. Za njih je sporan i značaj budućih odluka Skupštine Vojvodine, za koje Koštunica kaže da "imaju snagu zakona", što je "direktno suprotno Ustavu Srbije". Kritike desne opozicije Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a, sažeo je u ocenu da se Vojvodina vraća na stanje propisano (omraženim) Ustavom iz 1974.

Sasvim drugačije Predlog statuta vidi Liga socijaldemokrata Vojvodine, čiji lider Nenad Čanak kaže čak i da je samo postojanje statuta kao najvišeg pravnog akta APV "uvredljivo za Vojvodinu". Čanak tvrdi i da od novog statuta ne treba očekivati jačanje autonomije, ali ipak obećava da će za predloženi tekst glasati zato što "podržava sve što uopšte pominje Vojvodinu kao teritorijalno-politički subjektivitet". Da predloženi statut ne donosi suštinsku autonomiju smatra i Liberalno-demokratska partija.

MAKSIMUM: U skladu sa aktuelnom akcijom povratka zaboravljenih asova, oglasio se i nekadašnji glavni ustavopisac Ratko Marković. Profesor ustavnog prava ocenio je da je deklarisanjem Vojvodine kao evropske regije, integrisane u evropski sistem regiona, Predlog nacrta statuta izašao iz koncepta pokrajine utvrđenog Ustavom iz 2006. godine, "a koji Statut ima obavezu da ispoštuje". Marković smatra da odluku te prirode može doneti samo država Srbija. Još jedna od njegovih primedbi odnosi se na odredbu koja predviđa da se odlukom pokrajinske skupštine može urediti upotreba latiničnog pisma, "jer najviši pravni akt propisuje da je u službenoj upotrebi na teritoriji Srbije srpski jezik i ćirilično pismo". Markoviću ne smeta uvođenje termina "vlada", jer je reč "o izvršnom organu pokrajine, koji Vojvodina može konstituisati po pravu na samoorganizovanje", ali je zato vrlo kritičan prema odredbi koja predviđa osnivanje stalne mešovite delegacije, sastavljene od predstavnika organa Srbije i Vojvodine, jer misli da se time "uvodi preživela institucija socijalističkog samoupravljanja". Takva koordinaciona tela, tvrdi Marković, mogu biti uspostavljena samo Ustavom.

Iz stranaka članica vladajuće koalicije, sve uz snebivanje tipa "hteli smo mi i više nadležnosti za Vojvodinu, ali to je maksimum koji Ustav dozvoljava", stižu odbrambeni argumenti za svaku navedenu kritiku ("Ako mene pitate, ja sam za to da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu i delimično sudsku vlast, svoju imovinu i sopstvene prihode, ali realnost je drugačija.", pravdao se Šandor Egereši, predsednik Skupštine Vojvodine i funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara).

S obzirom na političku prošlost, verovatno najveću težinu trebalo bi da ima činjenica da socijalisti odbijaju svaku mogućnost da se Predlog statuta okarakteriše kao separatistički dokument. Dušan Bajatović, potpredsednik SPS-a, objasnio je da dokument ne predviđa nikakva državna obeležja Vojvodine, odnosno da "Pokrajina neće imati svoju policiju, vojsku, diplomatska predstavništva, centralnu banku i monetu, već samo ona ovlašćenja koja predviđa Ustav Srbije".

ARGUMENTI: Za razliku od koalicionih partnera iz LSV-a koji su izrazito nezadovoljni širinom ovlašćenja koje predviđa novi statut, Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, kaže da taj dokument, osim što je u potpunoj saglasnosti sa Ustavom, Vojvodini donosi nove nadležnosti i investicije. Pajtić u potpunosti odbija tumačenja koja govore o uvođenjima elemenata državnosti u statut i podseća da je "Koštuničina vlada 2005. predložila da u Ustavu Srbije piše da Vojvodina ima zakonodavnu vlast, a ovo rešenje je daleko od toga". Prema njegovim rečima, "statut nema veće ambicije od toga da iskoristi kapacitete koje Ustav sadrži", a postojala je i potreba da se u njega unesu nadležnosti definisane novim Ustavom (imovina, garantovana sredstva za investicije, nove institucije, poput ombudsmana).

Na kritike zbog predviđenog otvaranja predstavništva u inostranstvu, Pajtić odgovara da je razlog za takvo rešenje omogućavanje konkurisanja raznim evropskim fondovima, te da u ovom trenutku čak i ne postoji potreba da se otvaraju predstavništva, već da će biti dovoljna po jedna osoba u ambasadama "koja bi pratila konkurse".

Predviđene skupštinske odluke, prema njegovom objašnjenju, nemaju zakonski karakter, kao što tvrde kritičari. Pajtić tvrdi da te odluke "popunjavaju pravne praznine" i predstavljaju "samo razrade onoga što piše u statutu, npr. ako imate nadležnosti u okviru banja, morate da odredite standarde prema kojima će banje funkcionisati". Prema njegovim rečima, ime "vlada" je moderno rešenje, ali ne previše bitno, a funkcija mešovite delegacije Pokrajine i Republike je da usaglasi delovanje u raznim oblastima.

Višednevno medijsko ponavljanje kritika i obrazloženja rešenja predviđenih Predlogom nacrta statuta Vojvodine za sada ni za milimetar nije približilo stavove različitih političkih opcija. Sva je prilika i da je Pajtić u pravu kada pesimistički procenjuje da, u dogledno vreme, i neće biti pronađeno kompromisno rešenje iza koga bi mogli stati svi relevantni politički činioci. Odlučiće, kao i u mnogim drugim slučajevima – skupštinska matematika.

Ipak, osim nezadovoljstava na desnom i levom kraju političkog spektra, i uverenja predlagača da je u pitanju "maksimum koji omogućava Ustav", novi statut Vojvodine mogao bi da, makar po uverenju Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, dovede do otvaranja jedne još veće teme, a to je – decentralizacija Srbije.