"VREME": Zašto se RTS našao na meti SRS–a?

NENAD LJ. STEFANOVIĆ: Nije moje da tumačim kako se koja stranka ponaša posle izbora, ali verovatno postoji jedna vrsta osećanja kod radikala da su na neki način osujećeni jer su stalno negde blizu vlasti. Ovaj protest pre svega vidim kao potrebu da se posle svega isproba snaga stranke. RTS je došao tu kao neka vrsta štake na koju se oslanjaju.

Oni nemaju razloga da se žale na RTS. Jedan od osnovnih zahteva radikala ovih dana je da se ne plaća TV pretplata, a malo pre nam je stigao račun na 160.000 evra koje RTS treba da plati firmi koja obezbeđuje signal iz Haga za suđenje Vojislavu Šešelju. Podsećam, jedini prihodi RTS-a su od pretplate i marketinga.

Radikali su u vreme svih izbora uglavnom govorili da RTS vrlo korektno radi svoj posao i tu nije bilo nekih velikih problema. Mislim da SRS nema neka velika iskustva u protestima i ovo je za njih možda test za neki novi vid političkog delovanja ubuduće. Mi im dođemo tu kao nešto u šta, pored Borisa Tadića, mogu da upru prstom. Inače, sam poziv da se ne plaća pretplata je protivzakonit, neevropski, necivilizacijski. Pa čak i poziv da se štrajkuje ispred javnog servisa, šta god ko mislio o njemu, smatram da spada u nešto slično. Ali, nisu radikali jedini koji nas kritikuju.

Ko još kritikuje RTS?

LDP često poput radikala poziva na neplaćanje pretplate, i to rade ljudi iz stranke koji su bili u vladi koja je uvela obaveznu pretplatu, na primer Vladan Batić.

Odlučili ste, ipak, da pratite protest. Na koji način će RTS izveštavati?

Kao i sa svakog važnog skupa. Pre nekoliko dana smo redukovali izveštavanje, jer ako neko organizuje skup, a onda prostor oko bine pretvori u ratnu zonu u kojoj svako može da napada novinare i snimatelje, neodgovorno se ponaša. Političari, pa čak i oni iz SRS-a kažu kako niko u Srbiji nema decu za bacanje. Nemam ni ja novinare ni snimatelje za bacanje, kao njihov rukovodilac i neko ko odgovara za njih. Pošto su organizatori obećali i pozvali na miran skup, i sam Aleksandar Vučić rekao da lično odgovara za bezbednost, mi ćemo izveštavati, biće tamo i novinara i kamera i pokušaćemo da što objektivnije prenesemo događaj poštujući to da u Srbiji živi veliki broj ljudi koji se ne slažu sa hapšenjem i izručenjem Radovana Karadžića.

Kako odgovarate na te kritike? Kako je javni servis napredovao?

Mislim da RTS postaje sve više vlasništvo građana Srbije što nam je i cilj, i on mora da bude lojalan samo građanima koji plaćaju pretplatu, ne političarima, tajkunima, grupama za pritisak u koje ubrajam i neke nevladine organizacije. Mislim da idemo u tom smeru. Postoji deo javnosti koji će nas kritikovati šta god da uradimo. Oni govore o RTS-u u onim starim kategorijama, neki to rade iz ličnih interesa, neki zbog političkih ambicija, neki zarad toga što bi možda voleli da rade naš posao… Naravno, nikome ne negiram pravo na kritiku, ali je reč o tome da često, kada mere ono što smo uradili, neće da izmere put koji smo već prešli u transformaciji u javni servis, već više vole da mere onaj ostatak puta koji moramo da pređemo, a koji je veliki. Znam šta sam ovde zatekao pre nepune tri godine i šta sada radim. Situacija je apsolutno drugačija. Prvi put otkad sam ovde imamo mnogo mladih, obrazovanih ljudi koji govore strane jezike, i kojima je sada izazov da rade za RTS. Kada sam došao, nisam imao nijednog takvog. Takođe, tri godine u uslovima izuzetne konkurencije, gledanost neprekidno raste, i više se ne može govoriti da RTS gledaju stariji ljudi u selima. Dnevnik je ubedljivo najgledanija emisija u centralnim beogradskim opštinama.

Povećali smo gledanost najviše na "njuz" programu, filmovima i ozbiljnim sadržajima. Nemamo španske serije, a od realiti programa tu je samo "48 sati svadba". Niko ne može da kaže da smo na lakim sadržajima dizali gledanost. Kad god su neki kritični trenuci, imamo oko tri miliona gledalaca, a Dnevnik u proseku gleda između dva i dva i po miliona ljudi. Ne verujem da biste mogli da prevarite toliki broj ljudi. To su sve ozbiljni pomaci za RTS.

Uz sve mane, slabosti i tehničke nedostatke, RTS je mnogo više odmakao u transformaciji od nekih televizija u okruženju koje su počele taj proces pre deset godina i u koje je uloženo neuporedivo više novca, i koji su bili državni projekti. Nisam siguran da ovde nije bilo državnih projekata da se RTS ugasi.

Kako komentarišete izveštavanje medija poslednjih dana sa protesta u Beogradu?

U uslovima kada neko bije novinare, normalno je da se poveća solidarnost. To primećujem i zato što je prvi put u saopštenje jednog medijskog udruženja ušla rečenica da je neko tukao i novinare RTS-a, što ranije nije bio slučaj. Čini mi se da u novinarskom okruženju postoji nekakav refleks i stav da RTS nije vredan pomena, da naše novinare ne treba niko da štiti.