Bravo, g. Pančiću! Pun pogodak.

Antologijska vam je rečenica: "Zato je Karadžić postao libling jedne posebno odvratne vrste, beogradske salonerije koja krvlju spira praziluk"… Naravno, tuđom krvlju uz daljinski upravljač i uzvike – bravo naši. Parti je bio veseo, trošilo se nemilice. Na kraju krčmar je došao i naplaćuje. Račun povelik.

Izvađene oči, spaljene babe, nabijeni na kolac… Konačno, oko 200.000 ubijenih, 2.000.000 raseljenih, nebrojeno ranjenih… 20.000.000 duševno osakaćenih u poslednjih 18 godina. Pjanstvo je divna stvar – bortanje baš i nije.

Srbija se bori i počinje da se trezni.

Ali šta ćemo sa Haradinajem, Orićem, Ademijem, Norcem… bistom Franje Tuđmana u holu hrvatskog sabora… 250.000 proteranih Srba iz Hrvatske… Spomenimo i to ponekad… Prilika će biti sada 5. avgusta na godišnjicu Oluje.

Verujem da ćete napisati nešto kao… zagrebačka gospoda koja sa Jelačić placa u celofan zamotavaju… ili nešto tako.

Znam da vi to umete mnogo bolje od mene… nadam se da hoćete.