Sukob RATEL-a i Ministarstva za telekomunikacije

Pitanje za milion evra

Da li je trebalo održati tender za dodelu 069 pristupnog koda za mobilnu telefoniju? Da li je Ministarstvo za telekomunikacije upoznato sa svojim ovlašćenjima? Da li je moguće da je sukob između dveju institucija doveo do fizičkog obračuna zaposlenih? I ko je ovde oštećen

Spor Ministarstva za telekomunikacije i Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) oko dodele pristupnog koda 069 Telenoru, Vlada Srbije je prošle nedelje naizgled uspela da reši. Međutim, s obzirom na to da je spor rešavala tehnička vlada kojoj je u ovom trenutku jedini cilj smirivanje strasti, ostalo je nekoliko važnih pitanja na koja još nismo dobili odgovor.

Vratimo se na početak: Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je 28. maja RATEL-u uputilo dopis kojim mu nalaže da vrati Republici Srbiji na raspolaganje pristupni kod 069 koji je Upravni odbor RATEL-a na nezakonit način – bez raspisivanja tendera – dodelio mobilnom operateru Telenoru. Telenor je ovaj kod dobio još 4. februara, a usluge vezane za njega reklamira od sredine maja. Prvo pitanje je zašto je Ministarstvo čekalo da Telenor uloži silan novac u marketinšku kampanju i da građani Srbije počnu da kupuju nove 069 kartice da bi na ovakav način reagovalo.

ŠTA JE ČIJE: Takođe, Ministarstvo je u dopisu naložilo RATEL-u da odmah prekine sa objavljivanjem novih pravilnika u "Službenom glasniku" i obustavi primenu svih za koje nije dobio pozitivno mišljenje Ministarstva. I konačno, zapretilo je da će RATEL-u oduzeti sva ovlašćenja. Dat mu je rok od deset dana da "usaglasi, koriguje i poništi sve protivzakonite poslove i radnje" navedene u dopisu, a ukoliko RATEL ne ispuni naloženo, Ministarstvo će "shodno zakonskim obavezama, preuzeti poverene poslove", stoji u rešenju Ministarstva.

Nakon deset dana, pošto je RATEL samo odgovorio saopštenjem da Ministarstvo nema pravo da radi to što radi, Ministarstvo je odlučilo da počne da se bavi poslovima koje je do tada obavljao RATEL. A RATEL je, za razliku od većine, "funkcionalno nezavisna agencija od bilo kog državnog organa", kako stoji u Zakonu o telekomunikacijama kojim je osnovana. Njene članove bira skupština, upravo zato da se u poslove koje obavlja – uređivanje oblasti telekomunikacija, propisivanje uslova obavljanja delatnosti u oblasti telekomunikacija, izdavanje dozvola, kontrolisanje rada operatera itd. – ne bi mešala izvršna vlast, dakle i Ministarstvo za telekomunikacije.

Da bi sproveli svoje rešenje, neki predstavnici Ministarstva odlučili su u jednom trenutku da odu u RATEL kako bi preuzeli dokumentaciju i ispravili nepravilnosti, ali je njihov ulazak sprečilo RATEL-ovo obezbeđenje. Onda se nastavilo prepucavaje saopštenjima, da bi Vlada prošle nedelje na sednici donela odluku da poništi rešenje Ministarstva o preuzimanju nadležnosti RATEL-a. A tek je zanimljivo to obrazloženje Vlade, odnosno njenog Odbora za pravni sistem i državne organe. U njemu se navodi da je Ministarstvo pogrešno primenilo Zakon o državnoj upravi: ono može da preuzme nadležnost RATEL-a ukoliko je više puta upozorilo RATEL (što jeste učinilo), i ako RATEL vrši nepravilno ili neblagovremeno "sve ili pretežan broj poslova" koji su mu povereni. Onda je objašnjeno da od pet stvari koje je RATEL-u Ministarstvo naložilo da uradi (da vrati 069 kod, da obustavi primenu i objavljivanje nekoliko pravilnika u "Službenom glasniku" jer za njih nije dobio pozitivno mišljenje Ministarstva, da neke ispravi, te da buduće pravilnike uređuje u skladu s mišljenjem Ministarstva), RATEL uopšte nije u obavezi da uradi poslednje četiri.

U tako napisanom obrazloženju Vlade ispada da su u Ministarstvu za telekomunikacije sve vreme bili u zabludi da se oni pitaju za odluke sadržane u propisima koje donosi RATEL. Zapravo, RATEL je dužan da pribavi mišljenje Ministarstva ali ne i da postupi po njemu, a ako Ministarstvo smatra da RATEL-ovi propisi nisu u skladu sa aktima Skupštine ili Vlade, te zakonima i Ustavom, jedino što može jeste da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.

Vlada je, dakle, odbacila rešenje Ministarstva jer većina njegovih zahteva upućenih RATEL-u nije ispravna. Zato u obrazloženju Vladine odluke nema objašnjenja da li je RATEL ispravno postupio kada je bez tendera dodelio Telenoru 069 pristupni kod, jer utvrđivanje ispravnosti te odluke nije ni bio posao Vlade. Kako je za preuzimanje ovlašćenja potrebno da RATEL ne vrši sve ili pretežan broj poslova državne uprave, samo se pominje da "to eventualno postojanje obaveze" da vrati kod "nema značaja za ovlašćenje Ministarstva".

Konačno, nakon sednice Vlade na kojoj je ukinuto rešenje Ministarstva telekomunikacija o preuzimanju nadležnosti RATEL-a, potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao je da je Ministarstvo povredilo zakon, ali da to ne znači da je RATEL radio dobro.

STO KODOVA: Ministarstvo je nakon odluke Vlade bilo "zatečeno". "Naročito je nejasno kako posle ovakve odluke Vlade, Ministarstvo može i dalje da odgovara za oblast telekomunikacija, ako mu je oduzeto pravo da sprovodi zakonitost. Time je Vlada faktički preuzela odgovornost za nezakonite radnje u oblasti telekomunikacija. I pored toga, Ministarstvo traži druga pravna sredstva da obezbedi zakonitost u ovoj oblasti. Smatramo da je najveća prepreka kvalitetnim investicijama u Srbiji pravna nesigurnost koja implicira korupciju, tako da je poštovanje zakona od presudnog značaja za razvoj zemlje", kaže se u saopštenju Ministarstva telekomunikacija.

Ovde stižemo do pitanja od milion evra, koliko se, tvrde u Ministarstvu, može dobiti na tenderu za jedan pristupni kod. Da li je RATEL smeo bez tendera da dodeli kod 069 Telenoru ili ne, stvar je tumačenja Zakona o telekomunikacijama, odnosno da li su pristupni kodovi ograničeni resurs ili nisu. Ako jesu – tender je neophodan. Međutim, činjenica je da postojeća tri operatera sada zauzimaju ukupno osam kodova i, čak i u slučaju da se u Srbiji pojavi još operatera (a u državama i mnogo većim od ove obično ih nema više od tri) i da većina građana počne da koristi po dva broja mobilnog telefona, teško da će svi zajedno ikada moći da zauzmu 15 kodova, što je i dalje mnogo manje od broja kojim Srbija raspolaže.

GDE JE TU TELENOR: Telenor se o svemu ovome samo kratko izjasnio – da neće da se meša u spor. Sudeći prema sumi koju je izdvojio za dozvole i marketinšku kampanju za 069 "Izaberite broj koji vam dobro stoji", u taj posao je uložio milione. Čak i ako se spor na ovome završi, šteta je prevelika s obzirom na to da Ministarstvo telekomunikacija u svojim saopštenjima pominje korupciju, i da posle čitave buke građani verovatno ne žure sa kupovinom 069 kartica.

U ovakvoj situaciji važno je još nešto: bilo da je u pravu Ministarstvo ili RATEL, mora se još uzeti u obzir da je mobilna telefonija jedna od najzdravijih oblasti u Srbiji i da je u 2007. godini prihod koji je od nje ostvaren iznosio 839 miliona evra. Iako je prihod zabeležio rast od 44 odsto u odnosu na 2006. godinu, usled jačanja konkurencije građani su prošle godine plaćali oko 130 dinara manji račun za mobilni telefon u odnosu na 2006. godinu. Sada, odlazeća ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić (koja, sudeći prema rešenju Vlade nije dobro upoznata sa svojim nadležnostima, a i one koje treba ne izvršava pravovremeno) odlučila je da Telenoru, koji je pre dve godine u Srbiju doneo milijardu i po evra – najveću investiciju u jugoistočnoj Evropi – onemogući da širi poslovanje u Srbiji. Odnosno, da mu oduzme kod koji uveliko koristi, a da se onda pita za uslove tendera, i kad se oni održe, da "namakne" milion evra u budžet. Kao i uvek, tako nešto može da se dogodi samo u zemlji Srbiji.

Iz istog broja

Vreme uspeha

Bizins

Prvi srpski diplomata u Londonu

Otmeni jahač s polucilindrom

Zorica Janković, istoričar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

Intervju - Džon Dž. Keli, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA)

Srpski nuklearni staratelj

S. Bubnjević

Nove knjige - "Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije"

Opljačkano Kosovo i druge pošasti

Nenad Popović

Ibarska, četvrti put

Presuda državnom terorizmu

Dragoslav Grujić

Nikolić protiv Šešelja ili obrnuto

Politika iz haške ćelije

Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vremena"

Lik i delo

Slavica Đukić-Dejanović

Jovana Gligorijević

Sastavljanje vlade

Trnovit put ka Nemanjinoj 11

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu