Krško: Nenormalni događaj sa ventilom

Nuklearna elektrana Krško (NEK) ponovo je pokrenuta i uključena u električnu mrežu u ponedeljak 9. juna u 15.38. Posle uznemirujućeg incidenta zbog kog je prošle srede isključen reaktor elektrane, kvar je otklonjen bez ikakvih posledica po okruženje, a nuklearka je dobila dozvolu slovenačkih vlasti da nastavi sa radom.

U međuvremenu je aktiviran sistem ECURIE za obaveštavanje u slučaju nuklearne nesreće unutar Evropske unije, susedi Slovenije odmah su počeli da mere radioaktivnost, dok je u ostatku regiona porasla zabrinutost. Sam NEK je saopštio da iz primarnog sistema hlađenja reaktora dolazi do curenja tečnosti, ali je velike nedoumice stvorilo prethodno pogrešno obaveštenje koje su slovenačke vlasti dostavile Austriji kako je u Krškom reč samo o vežbi.

Pojavile su se čak i glasine da su stanovnici Krškog tajno iseljeni, ali da slovenačke vlasti to kriju. Međutim, iste večeri se pokazalo da je to sasvim netačno. Ništa nije ukazivalo na to da je došlo do curenja radioaktivne tečnosti u okruženje i bilo kakvog ugrožavanja životne sredine. Na teritoriji Srbije takođe nije primećen rast radioaktivnosti. Još nije poznato kako je Slovenačka uprava za atomsku bezbednost poslala Austriji pogrešan formular, ali je verovatno bila reč o grešci državnih organa mimo samog NEK-a.

Ništa nije isključeno, ali teško da bi se, posle černobiljskog iskustva, ijedna nuklearna elektrana usudila da prikriva nuklearnu nesreću. Kad su reporteri "Vremena", kao prvi novinari iz Srbije od raspada SFRJ, posetili NEK u januaru 2008. godine, prvo što smo videli je visoka bezbednosna kultura zaposlenih, čije porodice žive u okruženju elektrane i koji su podvrgnuti napornom sistemu treninga za brzo donošenje odluka u svim kritičnim situacijama.

U Krškom se energija dobija iz jezgra Westinghouse reaktora sa vodom pod pritiskom (PWR), čija je sadašnja snaga na pragu 696 MW. Voda se greje u dva rashladna kruga tokom lančane reakcije u reaktoru, a potom generatori pare proizvode zasićenu paru koja pokreće turbinu i proizvodi struju. Reaktor se nalazi u zaštićenoj zgradi od armiranog betona, oblika cilindra visokog 70 metara, koju čine unutrašnja čelična ljuska pod pritiskom u kojoj je smešten reaktor sa dva rashladna kruga i sigurnosnim sistemima.

Elektranom upravljaju operativci u kontrolnoj sobi koje nadzire dežurni inženjer. Svaki šef smene je u komunikaciji sa upravom i državnim ustanovama, ali u svakoj vanrednoj situaciji samostalno može da donese odluku o gašenju reaktora što se zapravo i desilo 4. juna.

Kako kažu u Krškom, ovaj "nenormalni", tj. vanredni događaj počeo je u 15.56, kad je operativna posada elektrane primetila povećano ispuštanje iz primarnog sistema hlađenja. Radioaktivna tečnost je isticala brzinom od oko tri kubna metra po minutu.

Doneta je odluka da se reaktor isključi "hladnom zaustavom". Ubrzo je proglašen najniži stepen "nenormalnog događaja", a u 16.50 elektrana je počela da snižava snagu brzinom od pet MW po minutu, da bi u 19.31 bila isključena iz mreže. Reaktor je potom ručno zaustavljen spuštanjem kontrolnih šipki, a lančana reakcija se ugasila u 19.50.

Operativna posada je odmah potom ušla u zaštitnu zgradu i ubrzo otkrila uzrok isticanja – na liniji za merenje temperature primarnog sistema pokvario se drugi izolacijski ventil. "Nenormalni događaj" je okončan, a sporni ventil je zamenjen u narednim danima. Kako kažu u NEK-u, tokom redovnih remonta "zahvat te vrste je već više puta bio obavljen, pa su zato radovi završili prije nego što smo u početku planirali". Elektrana je zato tako brzo ponovo pokrenuta i vraćena na mrežu.

NEK kao gorivo koristi obogaćeni uranijum U235 u obliku tableta. Godišnje proizvede više od pet milijardi kWh, što istovremeno podmiruje 29 odsto potrošnje električne energije u Sloveniji i 16 odsto u Hrvatskoj. U poslednjem ciklusu je elektrana radila 210 dana bez prekida i ograničenja. Havarija i zaustavljanje reaktora nisu omeli redovno snabdevanje strujom u Sloveniji jer je manjak električne energije uvezen iz inostranstva. Međutim, svaki dan dok je Krško bilo van mreže koštao je Sloveniju oko milion evra.

S. Bubnjević

Zaječar: 125 godina Srpskog arheološkog društva

Zaječar je minule nedelje prvi put bio domaćin godišnjeg naučnog skupa članova Srpskog arheološkog društva, tridesete po redu Skupštine i obeležavanja značajnog jubileja ove institucije. Najmanje dva važna razloga okupila su oko 200 domaćih arheologa i dvadesetak inostranih gostiju u grad na Timoku. Zaječar se u godini osnivanja – 1883. pridružio društvu sa desetak članova među kojima je tada bila i jedina žena, a od pre godinu dana Srbija ima prvi arheološki lokalitet na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine. Zato je svečano otvaranje upriličeno na kasnoantičkom lokalitetu "Feliks Romulijana", podizanjem zastave Srpskog arheološkog društva uz zastavu svetske organizacije UNESCO za zaštitu kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Da uz domaćine pozdravi kolege s jednog značajnog istorijskog mesta, došla je i ministarka nauke Ana Pešikan, koja je podsetila učesnike skupa na "fascinantnu činjenicu da je gospodinu Mihajlu Valtroviću pre 125 godina bilo potpuno jasno da je potrebno organizovati i stvoriti ono što je danas Srpsko arheološko društvo". Nažalost, Srbija danas malo odvaja za nauku, ali ako se gleda strateški, upozorila je ona, nema hitnije, važnije i prioritetnije stvari od ulaganja u nauku i obrazovanje.

Radni deo skupa narednog dana odvijao se po sekcijama (praistorijskoj, antičkoj, srednjovekovnoj i bliskoistočnoj), a najveći značaj ovakvog rada ogleda se u tome što je ovo prilika da se upoznaju stručnjaci koji rade u značajnim institucijama i naučnim centrima sa kolegama koji, iako rade u malim sredinama, pokazuju izvrsne rezultate. Naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu doktor Sofija Petković, ističe razmenu iskustva i uočavanje problema s kojima se susreće arheološka nauka:

"Referati su bili zanimljivi, uglavnom s jednim novim pristupom antičkoj arheologiji koja ima i najdužu tradiciju ne samo u Srbiji već i u Evropi. Jasno se vidi multidisciplinarnost u novim istraživanjima antičkih lokaliteta i tu bih izdvojila referat magistra Gordane Karović, koja je projektom podvodne arheologije istražila stubove Trajanovog mosta, jednog od svetskih čuda antičkog doba i arhitekte Apolodora iz Damaska." Veliko zanimanje izazvalo je prikazivanje 3D modela rečnog dna na celoj trasi Trajanovog mosta u dužini od 1200 metara, gde se vide ostaci deset stubova u koritu reke s naše strane Dunava. Kako nam je rekla Karovićeva, iako istraživanja nisu urađena u potpunosti, nada se da će se nakon dogovora sa Rumunima, zajednička ispitivanja dna Dunava proširiti i na deo koji pripada našim susedima. A turisti će uskoro, kako je obećano iz Ministarstva kulture, moći da na ovom delu reke uživaju u laserskoj simulaciji Trajanovog mosta.

Učešće kolega iz Hrvatske, Slovenije i Bugarske, prvi put na ovogodišnjem skupu srpskih arheologa, dalo je novo bogatstvo i tako će se ubuduće nastaviti, rekao je doktor Rastko Vasić, predsednik Društva nakon što je ovogodišnji rad završen godišnjom skupštinom.

Obeležavanje 125 godina Srpskog arheološkog društva u Zaječaru, propraćeno je savremeno dizajniranom izložbom, koja svedoči o okolnostima i aktivnostima tadašnjih učenih ljudi koji su formirali ovo strukovno društvo.

D. Mihajlović

Mediji i zaštita životne okoline

Društvo za upravljanje ambalažnim otpadom Sekopak, čiji su osnivači kompanije "Knjaz Miloš", Ball Packaging Europe, Coca-Cola HBC, Fresh&Co, A&P (Pepsi), Carlsberg, Tetra Pak Production, Apatinska pivara (InBev), Bambi Banat koncern i Strauss Adriatic (Don Café), u sredu 18. juna od 11 do 14 časova u svojim prostorijama u ulici Strahinjića Bana 39, organizuje trening-seminar "Za čistu budućnost". Seminar se održava u saradnji za magazinom "Profit" i namenjen je glavnim i odgovornim urednicima i zamenicima urednika elektronskih, štampanih i uskostručnih medija, kao i novinarima koji prate oblast ekonomije i zaštite životne sredine u Srbiji. Seminar će otvoriti gospodin Dušan Vasiljević (OEBS), koji će govoriti o EKOlogiji kao EKOnomskoj šansi, a između ostalog, teme će biti posvećene ukazivanju na značaj uspostavljanja strateških partnerstava sa medijima u rešavanju problema ambalažnog otpada, podizanju nivoa informisanosti javnosti o prednostima rešavanja ovog problema, kao i primerima dobrih praksi iz zemalja u EU i u okruženju. Detaljne informacije o seminaru mogu se naći na adresi info@sekopak.com.

Udžbenici: Vraćanje monopola

Početak školske godine, po svemu sudeći, ubuduće neće otvarati samo štrajkovi prosvetnih radnika nego i nezadovoljstvo privatnih izdavača udžbenika. Naime, njihovo nerazumevanje sa Ministarstvom prosvete sve je dublje i traje već drugu godinu zaredom, a reč je o tome da Ministarstvo pokušava da ih istisne sa tržišta udžbenika, što bi onda značilo da monopol nad đačkim knjigama ponovo preuzima Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Da je za sve to potrebna i dobra politička koordinacija, kako tvrde predstavnici ugroženih izdavača, dokaz su čelni ljudi Ministarstva prosvete (Zoran Lončar) i Zavoda za udžbenike (Radoš Ljušić) koji su ujedno i partijski istomišljenici.

Iako je već polovina juna, vreme kada se završava školska godina i kada se knjige za sledeću godinu već uveliko naručuju, privatni izdavači još nisu dobili produženje dozvole za udžbenike koji su već u upotrebi, niti odobrenje za nove koji su tek pripremljeni. Umesto toga, Ministarstvo prosvete je donelo Pravilnik o programu ogleda za udžbenike od I do V razreda osnovne škole, koji se odnosi na privatne izdavače, i prema kome komisija mora dati svoj izveštaj o prihvatljivosti privatnih udžbenika do 15. juna posle čega ministar daje dozvolu za upotrebu tih udžbenika. Privatni izdavači ne samo da smatraju da je to isuviše kasno, jer neće stići da odštampaju knjige do početka sledeće školske godine, već traže da već ranije odobrene knjige automatski budu ponovo odobrene, a ne da ponovo prolaze kroz provere i ocene komisije.

Na stranu to što konkurs knjiga za VI razred, na kojem bi ove godine učestvovali i privatni izdavači, još nije ni raspisan, jer Nacionalni prosvetni savet nije bio zadovoljan programom nacionalnih manjina. Kao što sada kasni nastavni plan za VI razred "zbog nacionalnih manjina", tako je prošle godine kasnio za V razred zbog "tehničkih razloga".

Na stranu i to što predstavnici privatnih izdavača tvrde da inspektori posećuju škole i proveravaju da li su se nastavnici opredelili za "alternativne izdavače" ili za Zavod, pa ako su za prve, onda izdaju naređenja da se odluka promeni.

Zbog svega toga, izdavači udžbenika i učila smatraju da neko želi da zaustavi reformu započetu 2003. godine, kada je tadašnja vlada (sa Gašom Kneževićem kao ministrom prosvete) objavila "Oglede" kojim je pozvala sve izdavače edukativne knjige da konkurišu za školske udžbenike kako bi nametnula konkurenciju i ukinula monopol Zavoda za udžbenike uspostavljen Zakonom o udžbenicima još 1993. godine. Tada je Radoš Ljušić, direktor i glavni urednik Zavoda, tvrdio da njegovom kolektivu odgovara konkurencija i da je "ova kuća bila monopolistička". Danas kaže kako je zakon iz 2003. uveo "opšti haos na tržištu udžbenika" i kako u Srbiji postoje čak 24 različita izdavača koji kradu, prepisuju i preslikavaju tuđe knjige, ne samo domaće već i one iz Hrvatske, Slovenije i Nemačke. Iz Udruženja izdavača udžbenika odgovaraju da su Ljušićeve optužbe besmislene jer resorno ministarstvo odobrava udžbenike, i da je reč samo o tome da Zavod želi monopol u izdavanju knjiga.

I. Milanović

Akrobatsko letenje: I peta zvezda na nebu

Srpska akrobatska grupa Stars (Zvezde) jedna od samo dve takve formacije na svetu koje lete mlaznim avionima a nisu pod okriljem države, odnosno vazduhoplovnih snaga, dobila je novog člana i od ove godine prikazivaće letačko umeće na pet mlaznih aviona "Galeb". Saši Ristiću (43), Draganu Zlokasu (43), Ištvanu Kanasu (43) i Saši Grubaču (38), koji su do sada nastupali u sastavu četvorke, pridružio se i Tomislav Bećagović (43), iskusni opitni pilot Vojske Srbije sa oko 2200 časova naleta, koji je, kao i njegove kolege, leteo u nekadašnjoj akrobatskoj grupi RViPVO bivše države, Leteće zvezde. Kuriozitet je da piloti grupe Stars, aktivni oficiri VS-a, pripreme i nastupanje na aeromitinzima u zemlji i inostranstvu praktikuju u svoje slobodno vreme – uz svoj redovan posao, uz neophodno odobrenje nadležne komande. Dolazak petog člana omogućio je "Zvezdama" da znatno osveže svoj nastup novim elementima, uključujući za publiku uvek atraktivno mimoilaženje na maloj visini i "ogledalo" dva aviona.

I. Salinger

Kragujevac: Pljačka ili trik?

Službenik trezora Rajfajzen banke u Kragujevcu Aleksandar Spasić (29) izneo je u subotu iz ekspoziture te banke gotovo 1,5 milion evra. Na stolu svoje šefice ostavio je pismo u kom joj poručuje da mu je žao i da se izvinjava što je "morao da uradi to što je uradio". Iste večeri uhapšen je u kragujevačkom kafiću Trezor, u koji je i inače često navraćao, i to tako što mu je prišao konobar i obavestio ga da ga na sporednom ulazu čeka policija. Spasić se mirno predao.

Narednog dana izveden je pred istražnog sudiju, kom je objasnio da je novac uzeo iz "intimnih razloga". Gde ga je sakrio, nije želeo da prizna. Veći deo novca ipak je pronađen, i to, kako "Vreme" nezvanično saznaje, Spasićevom zaslugom. Navodno, na pitanje gde je novac, odgovorio je rečima: "Taman da prekopate ceo Kragujevac, nećete ga naći." Policajcima je odmah bilo jasno da je novac – zakopan. Otišli su na najbliže mesto na kom bi se nešto moglo zakopati, u kragujevačke Šumarice, i ubrzo našli gotovo celokupnu sumu, zakopanu u šest rupa, od kojih je svaka bila uredno, mada ne baš vidno, obeležena crvenom bojom. Nedostaje oko 100.000 evra, a Spasić i dalje odbija da kaže gde su.

Istražni sudija Suzana Grujović saopštila je da je Spasić rekao da je iz kafića sam pozvao policiju da ga uhapsi. Na saslušanju je, kao glavni motiv svog postupka, naveo da je novac izneo iz banke jer je posle razvoda i podužeg omalovažavanja, hteo da se "dokaže" bivšoj supruzi i njenim roditeljima.

Prema rečima sudije, Spasić je naveo da je istovremeno želeo i drugima da "dokaže" kako može nesmetano da iznese novac iz banke i da ga vrati u trezor, a da pritom niko ne bude povređen. Psihijatar i sudski veštak Slavica Đukić-Dejanović rekla je Tanjugu da to što kriminalni čin nije motivisan koristoljubljem, već intimnim razlozima i navodnim omalovažavanjem, može biti i deo odbrane, ali i specifičnost osobe. "Sigurno je da je u neku ruku u pitanju specifična osoba, bilo da je zdrava ili bolesna, što utvrđuju stručnjaci", rekla je ona.

Čak i da je reč o čistom egzibicionizmu, mnoge stvari u vezi s ovom pljačkom u najmanju ruku su čudne. Da je Spasić počlinilac utvrđeno je prostim uvidom u snimke kamera za nadzor. Nejasno je kako je, pored tih kamera, mislio da neometano uzme i vrati novac. Malo je verovatno da, kao službenik u trezoru, nije znao da one postoje. Iako način na koji je izneo i sakrio novac i na koji je uhapšen mogu da navedu na zaključak da možda baš i nije bio ozbiljan u svojim namerama, i dalje se ne zna šta je sa 100.000 evra. Naravno, ostaje mogućnost da u narednim danima javnost sazna da je i tu po sredi nekakav trik.

J. Gligorijević

Cena struje

U intervjuu za britanski "Fajnenšel tajms", predsednik energetske grupacije EFT Vuk Hamović ocenio je da se region suočava sa sve većim energetskim deficitom koji je posledica rastuće tražnje električne energije i dugogodišnjeg nedostatka investicija u nove proizvodne kapacitete. Objašnjavajući da je ciklus investicija u regionu započet, ali da će prve nove elektrane ući u upotrebu tek 2012. godine, predsednik kompanije za koju se procenjuje da je vodeći trgovac strujom u jugoistočnoj Evropi, kaže da je rezultat toga rast cena električne energije na Balkanu u narednih pet godina.

"Fajnenšel tajms" navodi da su zemlje ovog regiona 1989. imale višak električne energije, ali da je u poslednjih osam godina, usled ekonomskog oporavka, naglo povećanje tražnje promenilo energetski bilans.

Sedma godišnjica

Jedanaestog juna navršeno je sedam godina od ubistva jagodinskog novinara Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti". Pantić, koji je pisao o privrednom kriminalu i korupciji u jagodinskom okrugu, ubijen je sa više udaraca tupim predmetom u ulazu zgrade u kojoj je stanovao. Jagodinska policija dostavila je Nezavisnom udruženju novinara Srbije podatak da je u istrazi ispitano više od 2000 ljudi i da su izvršene sve provere saznanja i informacija do kojih su došli, ali slučaj još nije stigao do tužilaštva.

Broj nedelje

Od početka ove godine na teritoriji Srbije primljeno je ukupno 526 anonimnih dojava o postavljenim bombama i eksplozivnim napravama, a policija je do sada identifikovala 28 osoba koje su te dojave upućivale, podaci su MUP-a Srbije. Od toga 343 dojave bile su u osnovnim i srednjim školama, što je drastično više nego prošle godine kada ih je bilo 74. Od početka godine do 5. juna, na teritoriji Beograda evidentirane su 363 anonimne dojave, od kojih se 258 odnosilo na školske objekte, 25 na Palatu pravde, a 80 na ostale objekte.

Lažni agenti

U ponedeljak, 9. juna, iz Robnih kuća "Beograd" stiglo je saopštenje da su se tog dana pojavili lažni agenti za zakup prostorija Robnih kuća, i da se prostorije mogu zakupiti samo u Službi zakupa ovog preduzeća. "U cilju zaštite potencijalnih poslovnih partnera, obaveštavamo javnost da ni Robne kuće ‘Beograd’, ni Verano Motors, niti njihov partner, grčka kompanija Marfin investment grupa, nisu ovlastile nijedno pravno lice ni pojedinca da posreduje u zakupu prostora, ili da pregovara sa potencijalnim zakupcima", navodi se u saopštenju.

JAT tehnika

Tender za prodaju preduzeća JAT tehnika biće raspisan 16. juna, kažu u Agenciji za privatizaciju. JAT tehnika osnovana je 2005. godine, kao samostalno preduzeće za održavanje aviona, motora i avio-komponenti, i pored stručnog kadra, od vrednije imovine poseduje tri hangara na atraktivnoj lokaciji. Preduzeće je u 2006. godini ostvarilo prihode od prodaje u iznosu od 18,7 miliona evra, od čega je 69 odsto prihoda ostvareno na domaćem, a 31 odsto na stranom tržištu.

Najpoželjnije firme

Evropski institut Great Place To Work objavio je u "Fajnenšel tajmsu" listu najpoželjnijih radnih okruženja, na kojoj se na trećem mestu među kompanijama sa više od 500 zaposlenih našao Cisco, svetski lider u proizvodnji mrežnih rešenja. Od ukupnog broja ispitanika zaposlenih u ovoj kompaniji u zemljama Evrope, 99 odsto je odgovorilo da su "ljudi pravično plaćeni za posao koji obavljaju" i "tretirani korektno bez obzira na rasu, pol, seksualnost, psihičke ili fizičke nedostatke". Kompanije sa liste najboljih 100 u Evropi prime u proseku devet prijava za jedno radno mesto. Prosečna starost zaposlenih je 34 godine, a 45 odsto njih su žene.

Najbolji foto–štampač

Kompanija Hjulit-Pakard je za svoj HP Photosmart A826 Home Photo Centre dobila prestižnu TIPA (Udruženje tehničkih i grafičkih novinara) nagradu za najbolji foto-štampač malog formata u Evropi. Napravljen za porodičnu upotrebu u obliku malog televizora, ovaj štampač korisnicima omogućava da na raznovrsne načine menjaju, dizajniraju i personalizuju slike korišćenjem olovke i tastature na ekranu. Uređaj sadrži 200 okvira i grafika koje je moguće upotrebiti za kreiranje originalnih foto-projekata poput čestitki, razglednica ili kalendara.

Nedovoljna kontrola

Na okruglom stolu "Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji – prijatelj ili pretnja", održanom 10. juna, ocenjeno je da u Srbiji ne postoji dovoljna kontrola privatnih firmi za bezbednost koje, prema procenama, imaju između 30.000 i 50.000 zaposlenih i 47.000 komada oružja. Na skupu koji je, uz pomoć OEBS-a organizovao Centar za civilno-vojne odnose, istaknuto je da što pre treba doneti zakon o radu privatnih firmi za bezbednost.

Uspešna operacija

U ponedeljak je na Vojnomedicinskoj akademiji, uz podršku lekara Kliničkog centra Srbije, uspešno obavljena četvrta po redu operacija transplantacije jetre. Operacija je izvršena na pacijentu starom 49 godina, koji se u utorak ujutro probudio sa svim životnim parametrima na zadovoljavajućem nivou. Direktor Kliničkog centra Srbije Vojko Đukić očekuje da je ovaj uspešan zahvat uverljiv pokazatelj da će kompletan program transplantologije u Srbiji veoma brzo krenuti uzlaznom putanjom.

Internet park

Studenski park u Beogradu je zahvaljujući Telenoru, postao prvi park u Srbiji u kome je moguće besplatno pristupiti internetu. Povezivanje prenosnih računara na internet moguće je na dva načina, bežično ili putem USB modema, koji se nalaze na nekoliko lokacija u parku. U naredna tri meseca, svi posetioci parka će moći da na jednostavan način, i uz pomoć nekoliko osnovnih koraka, koji su objašnjeni na tablama u parku, priključe svoje računare na internet.

EUnet za 5

Internet provajder EUnet, drugu godinu za redom organizovao je nacionalnu kampanju "EUnet za 5". Eunet je nagradio sve odlične učenike osnovnih i srednjih škola u zemlji – oko 150.000 njih – sa dva meseca besplatnog dial–up pristupa internetu. Učenici poklon mogu da aktiviraju od 01. jula na svim naplatnim mestima EUneta.