Dan zaštite životne sredine: Kako izlečiti "CO₂" navike

Šta možete lično, sami i kod kuće da učinite ovog 5. juna? Za ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine, koji se poklapa sa danom kad se ovaj broj "Vremena" pojavljuje na kioscima, Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (United Nations Environment Programme, UNEP) ponudio je vladama, lokalnim samoupravama, kompanijama i običnim građanima čak 80 načina na koje mogu da ga obeleže.

U Srbiji se ovaj međunarodni dan obeležava nizom manifestacija koje koordinira Ministarstvo zaštite životne sredine, a započeće u Beogradu akcijom čišćenja obala u okviru programa "Stari grad na rekama". Potom će na Zelenom brdu biti postavljena još jedna automatska merna stanica kakve su na nekoliko drugih lokacija već podignute u okviru sistema Agencije za zaštitu životne sredine za integrisano praćenje aerozagađenja u Srbiji. Centralni događaj je u Botaničkoj bašti "Jevremovac", pratiće ga konferencija u Fondu za zaštitu životne sredine, kao i potpisivanja memoranduma o sporazumevanju sa ICDPR-om, Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav.

Inače, Svetski dan zaštite životne sredine 2008. godine globalno je posvećen promenama svakodnevnih navika koje doprinose emisiji ugljen-dioksida (CO2) i pitanjima globalnog zagrevanja. Zato je, u želji da se ekološki problemi prikažu sa "ljudskim likom" i sa svešću da je globalno zagrevanje atmosfere postalo najveća pretnja današnjice, ovogodišnja tema "Kick The Habit – Towards A Low Carbon Economy" izabrana tako da podstakne masovnu štednju energije i promoviše lični doprinos svakog pojedinca smanjenju emisije gasova staklene bašte.

Centralna manifestacija se održava u Velingtonu, na Novom Zelandu, pošto je ova zemlja jedna od prvih koje su postigle takozvanu "ugljeničnu neutralnost", što podrazumeva da ima nultu emisiju CO2. "Svetski dan zaštite životne sredine će posebno istaći izvore i inicijative koji promovišu ekonomiju i životni stil sa niskom emisijom CO2, kao što su podizanje energetske efikasnosti, razvoj obnovljivih izvora energije, očuvanje šuma i eco–friendly potrošnja", najavljuju organizatori.

UNEP poziva sve stanovnike planete da počnu sa menjanjem navika – da smanje potrošnju energije, češće koriste javni prevoz i voze bicikl, neefikasne volframske zamene štedljivim sijalicama, većinu veša peru na temperaturi od 30 °C i ne ostavljaju elektronske uređaje na stand by režimu rada. Izbacivanjem ovakvih "CO2" navika nećete pokvariti svoj kvalitet života, ali ćete doprineti da se na svetskom nivou smanji potrošnja fosilnih goriva koja su glavni krivac za globalne klimatske promene.

Svetski dan zaštite životne sredine se, kao praznik UN-a, razlikuje od 22. aprila, Dana planete zemlje, koji su ustanovili ekološki aktivisti i njihove organizacije. Svetski dan zaštite životne sredine se 5. juna obeležava od 1972. godine. Zanimljivo je da ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila na inicijativu tadašnje jugoslovenske delegacije i to na istoj sednici na kojoj je doneta i odluka o osnivanju UNEP-a.

Centralna manifestacija se svake godine održava u drugom gradu, sa različitom temom. Prvi dan životne sredine je obeležen u Stokholmu u Švedskoj, a prošle godine je domaćin ovog dana bio grad Tromso u Norveškoj, sa temom o topljenju leda. Možda jednog dana dočekamo centralnu manifestaciju Svetskog dana zaštite životne sredine i u Beogradu ili nekom drugom gradu u Srbiji. U međuvremenu, svako i u Srbiji bez mnogo muke može dati svoj doprinos.

I ćelije štede energiju

Prema poslednjem istraživanju američkih naučnika, objavljenom u poslednjem broju časopisa "Nejčer", čak i biološke ćelije poseduju mehanizam za štednju energije. Istraživači sa Univerziteta u Masačustesu pronašli su proteinski kompleks koji usporava proizvodnju proteina kad se u ćelijama organizma smanji nivo energije. Ovaj kompleks, nazvan eNoSC, presudan je za preživljavanje ćelija – kad im se smanji energetski bilans, one ćelije koje nemaju eNoSC počinju da se samouništavaju.

S. Bubnjević

Presude: Norac i zastareli Savo

Županijski sud u Zagrebu prošlog je tjedna, za ratne zločine u Medačkom džepu 1993. godine, osudio generala Mirka Norca na sedam godina zatvora, dok je generala Rahima Ademija – ustanovivši u postupku da je postojao tzv. dvostruki lanac zapovijedanja – oslobodio optužnice koja ga je teretila za ubojstvo 23 civila, pet ratnih zarobljenika i uništavanje više od 300 kuća u tom selu nedaleko Gospića.

Oba hrvatska generala – Ademi, koji je školovan u bivšoj JNA i koji je 1991. prešao na hrvatsku stranu, i Norac, koji je po obrazovanju konobar i priučeni general – bila su optužena po zapovjednoj odgovornosti, ali je sudsko vijeće suca Marina Mrčele utvrdilo da Ademi nije imao stvarne ovlasti na terenu, te ga je oslobodilo, dok je Norac osuđen zato što je znao za zločine, a nije ih spriječio.

Osim Norca, kako je utvrđeno u postupku, akcijom u Medačkom džepu – gdje je, po podacima srpske strane, ubijeno više od 23 civila, odnosno njih više od 60 – rukovodila su još dvojica hrvatskih časnika: nekadašnji načelnik Glavnog stožera Hrvatske vojske, danas pokojni Janko Bobetko (obuhvaćen i haškom optužnicom, koje se smrću spasio), te admiral Davorin Domazet Lošo, Bobetkov izaslanik koji je prenosio i izdavao zapovijedi osuđenom Norcu. Taj je živ i još slobodan od progona.

Norac je, inače, već ranije osuđen zbog ratnih zločina u Gospiću, ubijanja srpskih civila 1991. godine, na 12 godina zatvora, te će mu – ako ova zagrebačka presuda bude potvrđena na Vrhovnom sudu Hrvatske – biti izrečena jedinstvena kazna zatvora, ne manja od 12 godina, ali ni veća od zbroja obje kazne.

Srbijansko pravosuđe je ovih dana pak presudilo djela "manje društvene opasnosti": tako su dvije djevojke zbog krađe patika i firmirane garderobe iz butika u Knez Mihailovoj, nakon državnog protesta "Kosovo je Srbija", zaradile uvjetnu kaznu od četiri godine. I u zbroju njihovih godina mnogo stariji bivši generalni direktor zrenjaninskog Dijamanta Savo Knežević je, za zloupotrebu službenog položaja kojom je državu oštetio za 22 milijuna dinara, osuđen na godinu dana zatvora, uvjetno na tri godine. On je tako manje kriv nego dvije cure iz spota "Kosovo za patike" iz nekoliko razloga: za najveći broj krivičnih djela iz optužnice nastupila je zastara (suđenje je trajalo pet godina), Knežević je – za razliku od dvije plavuše – čovjek starije životne dobi, a ranije nije osuđivan, što mu je također olakotna okolnost.

Logično: pred njima je život i tek bi mogle zloupotrijebiti budući eventualni službeni položaj. Gosn. Savo više neće, zahvaljujući godinama, što je za sve nas, pogotovo one silne prevarene od njega i pravde, ipak olakotna okolnost.

T. Tagirov

Biodiverzitet: Izumiranje po konvenciji

Prošle nedelje je iz Bona u Nemačkoj stigla dobra vest za biološke vrste koje izumiru i za biodiverzitet u Srbiji uopšte. Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP, United Nations Development Programme) obećao je Srbiji donaciju od milion dolara za unapređenje zaštićenih prirodnih dobara. Donacija će, kako kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine, biti realizovana po predloženim projektima koji će započeti u narednih mesec dana.

Ovaj dogovor sa UNDP-om postigao je ministar zaštite životne sredine Saša Dragin tokom devetog zasedanja Konferencije zemalja ugovornica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (CBD, The Convention on Biological Diversity) koje je održano od 19. do 30. maja u Bonu, a na kome je učestvovala i Srbija, kao potpisnica CBD-a.

Kako kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine, teritorija Srbije pripada "jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi". Kako bi se zaštitile od izumiranja, u Srbiji je zakonom zaštićeno 427 životinjskih i 215 biljnih vrsta. Prema Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti kojom je to regulisano, pod dodatnom kontrolom korišćenja i prometa je još 179 biljnih, životinjskih vrsta i gljiva. Nažalost, ove mere kao i inspekcijski nadzor nisu dovoljne da zaustave lovokradice i bespravne graditelje koji uništavaju zaštićena prirodna dobra, poput rezervata na Uvcu, gde živi beloglavi sup (na slici), o kome je "Vreme" već pisalo.

Zbog uticaja čoveka, biljne i životinjske vrste danas iščezavaju od 100 do 1000 puta brže nego što bi nestajale samo pod uticajem mehanizama prirodne selekcije. Kako bi se taj trend nekako zaustavio i spasle ugrožene vrste, oko 100 ministara i drugih predstavnika 191 države sveta u Bonu je postiglo dogovor da se poveća mreža zaštićenih oblasti i da se postave stroža međunarodna pravila pri korišćenju prirodnih resursa. Zemlje Dinarskog regiona u koji zajedno sa Slovenijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, BiH i Albanijom spada Srbija, tokom konferencije u Bonu potpisale su i zajedničku izjavu o akcijama koje će preduzimati kako bi se očuvao biodiverzitet na takozvanom dinarskom luku.

Inače, Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti usvojilo je 150 zemalja na samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine. Danas ona ima 190 potpisnica i kako kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine, konvencija "predstavlja međunarodni sporazum koji obezbeđuje okvir za međunarodnu saradnju i nacionalne aktivnosti u cilju očuvanja i održivog korišćenja bioloških resursa na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou".

S. B.

Scena: Ljubavna svakodnevica

Izložba Dejane Vučićević – "Still Lovers (Još uvek ljubavnici)", u Turskom kupatilu (23. maj – 12. jun) uvlači vas u privatnost muškarca i žene iz sredine sedamdesetih godina. Dvanaest velikih fotografija i video-rad dokumenti su građanske svakodnevice u njihovom građanskom stanu: pa je slikom i rečju (titlom) moguće kao u dnevniku pratiti proslave, posmatrati ih dok slušaju omiljenu pesmu, dok doručkuju u krevetu, uživaju u blagodetima slatkog života, dok se bave rutinom propisanom važećim vrednostima. Glavni lik priče je žena, pri kraju tridesetih, emancipovana, situirana, i emocionalno prazna kao i ljubavna veza u kojoj živi.

Da je Dejana Vučićević odenula aktere slika "Still Lovers" u sada aktuelne krpice, njena izložba pričala bi o nama. "Umetničko putovanje u prošlost je uzbudljiva stvaralačka avantura, budući da se umetnica višestruko profesionalno angažuje u (re)konstruisanju istorijskog vremena, detaljnim kreiranjem scene, sinopsisom, scenografijom, kostimima protagonista. Za ovako sveobuhvatne kreativne poduhvate fotografija se pokazala kao zahvalan medij", napisala je Gordana Dobrić u katalogu izložbe.

Dejanu Vučićević zanimaju razni vidovi vizuelnog izražavanja. Najpoznatiji njen rad je "Happy Family" prikazan u Salonu Muzeja savremene umetnosti pre dve godine.

S. Ć.

Radar festival 2008.

U petak, 13. juna na stadionu fudbalskog kluba Varteks u Varaždinu, održaće se drugi Radar festival na kom će nastupiti Bob Dilan, Manic Street Preachers, Majke, Drago Mlinarec i Vlado Kreslin. Ulaznice koje koštaju 250 kuna (oko 2500 dinara) prodaju se na svim prodajnim mestima širom Hrvatske, Slovenije, Srbije, BiH, Crne Gore, Mađarske i Austrije.

Interesovanje za ovaj festival koje postoji i u Srbiji tiče se u prvom redu varaždinskog nastupa legendarnog Boba Dilana, koga ne treba posebno predstavljati, ali i nastupa grupe Manic Street Preachers. Prošla godina bila je jedna od najuspešnijih u karijeri Manic Street Preachersa: njihov osmi studijski album Send Away The Tigers koji se žanrovski kreće u rasponu od alternativog indi roka do popa i pank roka, bio je izuzetno primljen kod publike i kritike, a pesma s albuma Your Love Alone Is Not Enought s Ninom Person iz švedske pop grupe The Cardigans postala je veliki svetski hit. Ove godine Manic Street Preachers primili su specijalnu nagradu uglednog muzičkog časopisa "Nju mjuzikal ekspres" "God Like Geniuses" (Bog voli genijalce) koju su pre njih dobili The Clash i New Order.

Pre "headlinera" na Radaru će nastupiti prvo vinkovačke Majke, a onda – Drago Mlinarec s Vladom Kreslinom. Organizatori Radara podsećaju da ulogu koju je u Americi i svetu odigrao Dilan, kod nas je u drugoj polovini šezdesetih i tokom sedamdesetih odigrao Drago Mlinarec. Njegova pesma Osmeh postala je prvi autorski hit rok muzike u bivšoj Jugoslaviji.

Radar festival prvi put je održan prošlog juna u Zagrebu, kada su nastupili slovenački Anavrin, koprivničko-varaždinski bend Overflow i australijski Howling Bells. Hedlajneri su bili Kaiser Chiefs, Placebo i Queens Of The Stone Age.

Mladi lideri

Udruženje građana Građanske inicijative, najavilo je da će se završna konferencija Programa mladih lidera u Srbiji – Serbian Youth Leadership, koji se sprovodi u saradnji sa SAD, održati 5. i 6. juna u Beogradu. Međunarodni Program mladih lidera namenjen je učenicima srednjih škola i odraslima koji rade sa mladima, a cilj je podsticanje aktivnog učešća mladih u društvenom životu svojih zajednica, ali i podrška inicijativama u njihovom okruženju. Do sada je kroz program prošlo 67 učenika iz pet opština u Srbiji koji su zajedno sa svojih 12 vaspitača boravili u američkim gradovima. U okviru razmene, septembra prošle godine u Srbiji je boravila grupa mladih iz SAD, a druga grupa dolazi u septembru ove godine.

Procena inflacije

Stručnjaci Ekonomskog instituta procenili su da će inflacija u Srbiji do kraja 2008. godine biti najmanje 12,5 procenata. Ekonomista i saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković tvrdi da će inflacija biti znatno viša od osam odsto, koliko je predviđeno u novom Memorandumu o budžetu. Prema njegovim rečima, na rast inflacije uticao je porast cena energenata i poljoprivrednih proizvoda.

Na vrhu

Članovi Planinarskog društva "Sandžak" iz Novog Pazara Basar Čarovac i Mirsad Jandrić osvojili su najviši vrh Severne Amerike Mekinli, visok 6193 metra. Sa Čarovcem i Jandrićem vrh Mekinli je osvojio i Petar Pećanac, planinar iz Banjaluke, dok su preostali članovi ekspedicije iz Novog Pazara – Selmo Sadović, Fahir Demčović i Sead Muminović odustali na visini od oko 4000 metara. Čarovac, koji je među najuspešnijim alpinistima u našoj zemlji, do sada je osvojio najviše vrhove Južne Amerike, Afrike, Evrope, Azije i Južnog pola. Preostaje mu još samo uspon na najviši vrh Australije, kako bi postao prvi planinar na Balkanu sa osvojenih svih sedam najviših vrhova na sedam kontinenata.

Prijavljivanje

Prijavljivanje učenika za polaganje kvalifikacionog ispita za upis u gimnazije i četvorogodišnje srednje stručne škole počelo je u utorak i trajaće do 15. juna. Ispit iz maternjeg jezika zakazan je za 18. jun, a dan kasnije testira se znanje iz matematike, i to u matičnim osnovnim školama. Konačni rezultati kvalifikacionog ispita biće objavljeni 25. juna, a 26. i 27. juna se predaju liste želja sa odabranim školama, smerovima i obrazovnim profilima. Prvi upisni rok završava se 8. jula, a drugi, popravni krug, 11. jula.

Fotoni na konferenciji

Prošlog vikenda je u prostorijama Srpske akademije nauka i Rektorata Univerziteta u Beogradu održana međunarodna konferencija. Ona okupila sve vodeće naučnike iz centralne Evrope koji se bave kvantnom optikom, delom fizike koji je razvio tehnologiju lasera, ali ima mnogo širi značaj. Konferencija centralne Evrope o kvantnoj optici (CEWQO) održava se svake godine u drugoj zemlji, a u Beogradu je od 30. maja do 3. juna održana petnaesta po redu.

Prijava

Kako je saopšteno iz Ministarstva zaštite životne sredine, republička inspekcija podnosi prijavu za privredni prestup protiv direktora termoelektrane TENT-B u Obrenovcu zbog "pojave rasejavanja pepela sa deponije pepela i šljake i zagađenja životne sredine". Republički inspektor je početkom nedelje utvrdio da postoji rasejavanje suvih površina deponije, koje nisu zaštićene prskačima i topovima. On je konstatovao da je do propusta došlo "usled prelaska sa stare na novu tehnologiju odlaganja pepela i šljake". Rasejavanje pepela je sve donedavno bio jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji, a sela oko obrenovačkih termoelektrana su zasipana pepelom. Kroz ubrzanu modernizaciju i brojna ulaganja Elektroprivreda Srbije poslednjih godina intenzivno rešava ovaj problem.

Zahvalnice

Pripadnicima Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koji su učestvovali u gašenju požara u Grčkoj, ambasador ove zemlje u Beogradu Hristos Papagopulo uručio je zahvalnice, počasne diplome i ordene predsednika Grčke Karolosa Papuljasa i resornog ministarstva za pitanja javnog reda. Prijemu u rezidenciji grčkog ambasadora u Beogradu prisustvovao je državni sekretar Ministarstva odbrane Dušan Spasojević.

Broj nedelje

Iznos koji građani Srbije mogu slobodno da iznesu u inostranstvo povećan je na 10.000 evra, umesto sadašnjeg limita od 5000 evra, saopštila je Narodna banka Srbije. Isti iznos nerezidenti mogu da u Srbiju unesu bez obaveze prijavljivanja carinskom organu, odluka je Centralne banke.

Drvokradice

Uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom bespravno je posečeno 350 hektara šume. Direktor Šumskog gazdinstva u Leskovcu Momčilo Miljković je za ovu seču optužio Albance koji kamionima prelaze administrativnu granicu i kradu šumu, čineći to "naočigled naše policije koja nema ovlašćenja da se približi administrativnoj liniji" i da samo KFOR može da ih zaustavi. Prema Miljkovićevoj proceni, na ovaj način je posečeno između 10.000 i 20.000 kubnih metara drveta.

Informatička olimpijada

Prvo mesto na ovogodišnjoj Srpskoj informatičkoj olimpijadi osvojio je Uglješa Stojanović, učenik drugog razreda Računarske gimnazije u Beogradu. Pored njega u olimpijski tim Srbije ušli su Miroslav Bogdanović, Maja Kabiljo i Nemanja Trifunović, koji su svi učenici Matematičke gimnazije u Beogradu. Oni će predstavljati Srbiju na Balkanijadi u Makedoniji, a zatim i na Međunarodnoj olimpijadi u Egiptu. Srpska informatička olimpijada održana je u Beogradu od 31. maja do 1. juna.

In memoriam

Legendarni modni kreator Iv Sen Loran preminuo je 1. juna u sedamdeset drugoj godini od tumora na mozgu.

Rođen je u Oranu, u Alžiru 1. avgusta 1936. godine. Sa 17 je došao u Pariz i upisao umetničku školu za modne kreatore, koju je pohađao svega tri meseca. Tada pravi i prve modne skice, i ubrzo ih objavljuje u "Vogu", čiji je urednik, De Brunof, postao Loranov veliki obožavalac. Upravo ga Brunof i zapošljava kod Kristijana Diora, gde Sen Loran postaje jedan od ključnih ljudi u ovoj modnoj kući, a nakon smrti Diora 1957, i njegov naslednik. Tada je imao 21. godinu.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Iv Sen Loran osniva sopstvenu kuću visoke mode. Sa partnerom Pjerom Beržom prodavao je kreacije pod sopstvenim imenom, ali je takođe prodavao licencu i drugim dizajnerima, što im je omogućilo milionske zarade.

Tokom karijere duge više od pola veka, uveo je pantalone, providne bluze, rolke i glamur u žensku modu. "Kažem sebi da sam kreirao garderobu savremene žene i da sam doprineo transformaciji moje ere. Ono što sam radio sa odećom svakako je manje važno od muzike, arhitekture, slikarstva i drugih umetnosti, ali želeo sam da budem u službi žena, odnosno da služim njihovim telima, njihovim stavovima i životima. Želeo sam da ih pratim u veličanstvenom pokretu za oslobođenje koji je obeležio protekli vek", objasnio je 2002. godine.

Zbog homoseksualnih sklonosti bio je zlostavljan kao dečak od strane vršnjaka. Ostao je povučen i kad je postao zvezda, a razlog za to su bile depresije koje su se pogoršavale pred svaku novu kolekciju. "On je rođen sa nervnim slomom", prokomentarisao je jednom Pjer Berž. S depresijom se borio pomoću tableta za smirenje i narkotika. Zbog toga je dodatno bio optuživan da propagira droge kada je predstavio parfem Opium.

Zbog finansijskih teškoća modne kuće, pre šest godina povukao se iz posla, ali i iz javnog života. "Odlučio sam da se oprostim od profesije koju sam toliko voleo. Istovremeno se opraštam od estetskih duhova koji su me pratili od detinjstva i zbog kojih sam se i opredelio za ovaj božanstveni posao. Zahvaljujući njima, stekao sam porodicu, koja mi je pomagala, koja me je štitila i volela", rekao je pred povlačenje. Njegova robna marka sada pripada francuskoj kompaniji PPR.

M. V.