Guru veb-dizajna Džejkob Nilsen objavio je ovih dana svoj godišnji pregled upotrebljivosti veb-sajtova. Tom prilikom je u razgovoru za BBC izneo neke zaključke koje je najavio još pre nekoliko meseci. Po Nilsenu, današnji korisnici interneta su sebični i nestrpljivi. Internet doživljavaju kao sredstvo, ne kao cilj. Na sajtove odlaze da bi do neke informacije došli brzo i lako i potom odlaze sa sajta nezainteresovani za ostale ponuđene sadržaje. To je nešto o čemu autori i vlasnici sajtova treba da razmišljaju, poručuje on, napominjući da su današnji takozvani Web 2.0 sajtovi uglavnom rđavo dizajnirani. Na njima je mnogo ukrasa, a malo suštine i to ponuđene na neadekvatan način.

Nilsen je čovek koji je postavio neke osnovne principe upotrebljivosti internet sadržaja. Njegov sajt www.useit.com već deset godina izgleda potpuno isto. Skromno, ali vrlo informativno. Nilsen se drži onoga što propoveda. Na njegov sajt se ne dolazi da bi se divilo bojama i fleš aplikacijama, već da bi se nešto pročitalo. Stoga on ne misli da treba da nas gnjavi suvišnim. Za razliku od većine današnjih veb-dizajnera.

U svom ovogodišnjem pregledu Nilsen ukazuje na to da su internetom potpuno zavladali pretraživači. Vreme kada su ljudi ljubomorno čuvali adrese svojih omiljenih sajtova daleko je iza nas. Danas većina korisnika surfovanje počinje na Guglu ili Jahuu, upisuje šta traži i potom se opredeljuje za neki od dobijenih odgovora. To najčešće znači ignorisanje mudro smišljene arhitekture nečijeg sajta. Male su šanse da će vaš posetilac doći na naslovnu stranu i odatle krenuti dalje. Najverovatnije je da će direktno sa pretraživača otići na neku od stranica koja nosi njemu zanimljiv sadržaj. Vaša jedina šansa da ga malo zadržite (inače veoma mala) jeste da ga na svakoj stranici obaveštavate o drugim veoma interesantnim sadržajima na vašem sajtu.

Jedno od najzanimljivijih, ujedno i najnovije istraživanje koje je Džejkob Nilsen sproveo jeste koliko teksta korisnici pročitaju na stranici koju posećuju. Rezultat je zanimljiv. Nilsen je utvrdio da u proseku na svakoj internet stranici provedemo 25 sekundi (dok se stranica otvori i dok je inicijalno sagledamo), a potom u proseku 4,4 sekunde za svakih 100 reči na strani. Dakle, ako strana ima hiljadu reči, korisnik će na njoj u proseku provesti jedan minut. To nameće sledeće pitanje: koliko korisnik stigne za to vreme zaista da pročita? E, to je već obrnuto proporcionalno količini teksta. Na stranicama sa manje od sto reči, korisnici pročitaju više od polovine. Ali kako se broj reči uvećava, tako se količina pročitanog smanjuje. Na stranicama sa mnogo teksta prosečan korisnik pročita tek 18 odsto od ponuđenog, tek svaku šestu reč, ako ćemo grubo statistički.

To znači da su štampani sadržaji još uvek u prednosti u odnosu na čitanje sa ekrana, kada je količina pročitanog teksta u pitanju, ali sve više ljudi čita samo sa ekrana. I tu dolazimo do paradoksa. Što više (duže) čitamo to manje pročitamo.