Radikali, narodnjaci i socijalisti definitivno su se dogovorili da formiraju vlast u Beogradu. Demokrate bezuslovno veruju da od toga nema ništa, a G17 plus kategorički tvrdi da, u slučaju da socijalisti uđu u koaliciju sa radikalima i narodnjacima u Beogradu, ne dolazi u obzir saradnja sa tom strankom na republičkom nivou. Socijalisti, međutim, tvrde da na tom nivou pregovaraju samo sa SRS-om i DSS-om, mada koalicioni partner SPS-a, Jedinstvena Srbija, smatra da bi te pregovore trebalo prekinuti.

Tako nekako, konfuzno i kontradiktorno, glasi najkraći izveštaj o političkoj situaciji, baziran na zvaničnim informacijama koje su bile u opticaju u utorak, u trenutku pripreme ovog broja "Vremena". Nezvanične informacije, potkrepljene silnim uverljivim detaljima, konfuziju čine još potpunijom.

Prema zvaničnim najavama od ponedeljka uveče (Aleksandar Vučić), koalicioni sporazum SRS-DSS-SPS za vlast na nivou Beograda, trebalo bi da bude potpisan u sredu, pre nego sto ovaj broj lista bude na kioscima.

Isti izvor je isti čin najavljivao i prethodne nedelje, a kao svečani dan se navodio petak 23. maj. Pa se ispostavilo da socijalisti nisu završili sa stranačkom procedurom.

U nedelju i ponedeljak i taj uslov je ispunjen: prvo je, u nedelju, Predsedništvo stranke prihvatilo predlog sporazuma koalicije SPS-PUPS-JS sa koalicijom DSS-NS-a i SRS-a i uputilo ga Gradskom odboru na odlučivanje. U ponedeljak, sa odlukom se (uz samo jedan glas protiv, prema nekim izvorima) saglasio i beogradski odbor socijalista.

U utorak se, doduše, u medijima pojavila vest da Partija ujedinjenih penzionera, koalicioni partner SPS-a, nije donela nikakvu odluku u vezi sa saradnjom na nivou Beograda, ali je mnogo više pažnje posvećeno najavi Aleksandra Vučića, potencijalnog gradonačelnika, datoj u ponedeljak uveče, odmah nakon što je stigla vest iz Gradskog odbora SPS-a: Vučić je, naime, za sredu u podne najavio verifikaciju postignutog sporazuma radikala, narodnjaka i socijalista.

Vučić je obećao i da će u novoj gradskoj vladi biti "dosta nestranačkih ličnosti i ljudi od ugleda". Iz tabora socijalista, s druge strane, posredstvom Aleksandra Antića, šefa gradskog izbornog štaba te partije, stigla je i vest da su određeni odbornici koji će u budućem periodu predstavljati SPS u Skupštini grada. A Andreja Mladenović, portparol DSS-a, medijima je potvrdio da su u sporazum uvršteni politički principi i raspored resora partija.

Prethodne sedmice su, na zajedničkoj konferenciji za novinare, predstavnici novoobznanjene koalicije saopštili da su usvojili pet principa na kojima će počivati njihova zajednička vlast u Beogradu: briga o deci, starima, ljudima sa posebnim potrebama i uspostavljanje socijalne pravde, ubrzan i ravnomeran razvoj grada i izgradnja kapitalne infrastrukture, efikasno upravljanje komunalnim službama, javnost u radu uprave i borba protiv korupcije i izgradnja neprofitnih stanova.

Mediji naklonjeni narodnjacima i radikalima danima su objavljivali navodne pouzdane informacije o tome kako će personalno izgledati buduća beogradska vlast, što je potom i potvrdio Nenad Komatina, predsednik gradskog odbora DSS-a: za gradonačelnika je viđen Vučić, za njegovog zamenika Mladenović (mediji tvrde i da će Dubravka Filipovski, iz Nove Srbije, biti pomoćnica gradonačelnika), dok bi Antić trebalo da bude predsednik Skupštine. Osim brojnih problema, njima će, ukoliko najavljeni sporazum zaživi, zapasti i dužnost da brinu o gradskom budžetu teškom oko 855 miliona evra.

Uprkos tako detaljnim najavama, mediji naklonjeni DS-u nastavili su da tvrde da od tog dogovora neće biti ništa: bilo zbog navodnog cepanja koalicije SPS-PUPS-JS, zahvaljujući čemu tri grupacije koje su se dogovorile o koaliciji neće imati dovoljno odborničkih mandata da taj dogovor realizuju, bilo zbog čuvene "vertikale", odnosno pravljenja istih koalicija na republičkom i lokalnom nivou, sve uz totalno pouzdane informacije o odluci Ivice Dačića da se u pravljenju dogovora o budućoj vladi Srbije odluči za saradnju sa blokom okupljenim oko DS-a.

Nakon Mlađana Dinkića, koji je prvi "zapretio" socijalistima da, u slučaju da se "uortače" s radikalima i narodnjacima u Beogradu, ne bi smeli ni da razmišljaju o saradnji sa DS-om na nivou Srbije, takva pouka u ponedeljak uveče prvi put je stigla i iz redova DS-a: Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije u dosadašnjem mandatu, ocenila je da "socijalisti ne procenjuju dobro sadašnju situaciju ukoliko računaju da je moguće praviti jedan dogovor na republičkom nivou, a drugi, kojim bi građane Beograda kaznili zarad republičke vlade, dovođenjem radikala na vlast".

Kao dodatni mamac socijalistima da se ipak predomisle, stigla je ponuda Bojana Pajtića (DS) da bi se moglo razmišljati o ulasku SPS-a u buduću pokrajinsku vladu, uprkos činjenici da prodemokratskom bloku nakon uspeha na vojvođanskim izborima, Dačićevi mandati nisu potrebni.

Ukoliko ti razni mamci ne upale, vlast u Beogradu, sudeći prema koalicionom ugovoru objavljenom u štampi, biće podeljena tako što će radikalima, osim funkcije gradonačelnika, pripasti i sedam (od ukupno 14) gradskih sekretarijata i deset od ukupno 20 javnih preduzeća. Radikali bi trebalo da vode uglavnom one sektore koji su do sada bili u nadležnosti DS-a: sekretarijati za finansije, imovinsko-pravne poslove, kulturu, zdravstvo, inspekcijske poslove, privredu i upravu. Radikalski kadrovi trebalo bi da rukovode i Direkcijom za građevinsko zemljište, RTV Studiom B, Arenom, Hipodromom, Beogradskom tvrđavom, Beograd vodama, Vodovodom, Zelenilom i Gradskom čistoćom.

Narodnjaci bi trebalo da budu na čelu četiri sekretarijata (u prošlom mandatu imali su sekretarijat više). Trebalo bi da im sada pripadnu ključne funkcije u sekretarijatima za urbanizam i građevinske poslove, saobraćaj, obrazovanje, sport i omladinu, ali i u šest javnih preduzeća (Gradske pijace, Pogrebne usluge, Beograd put, Urbanistički zavod Beograda, Turistička organizacija Beograda i Ada Ciganlija).

Najslabije bi trebalo da prođu povratnici iz SPS-a, čiji bi kadrovi mogli biti na čelu tri sekretarijata (za komunalne i stambene poslove, zaštitu životne sredine, socijalnu i dečju zaštitu) i četiri preduzeća (Beogradske elektrane, GSP, Gradsko stambeno, Sava Centar).

Za razliku od dosadašnje podele vlasti, koalicija DSS-SRS-SPS planirala je da svaki sekretar ima zamenika iz druge partije, dok bi kod javnih preduzeća direktor, njegov zamenik i predsednik UO-a imali partijske knjižice sa različitim pečatima.

Ukoliko se socijalisti opredele za saradnju sa radikalima i narodnjacima i na opštinskom nivou, ta koalicija bi mogla da ima većinu u sedam opština (Zemun, Palilula, Lazarevac, Rakovica, Barajevo, Grocka i Mladenovac). Koalicija okupljena oko DS-a sama (Vračar) ili sa LDP-om mogla bi da ima većinu u Starom Gradu, Savskom Vencu, Zvezdari, Novom Beogradu, Čukarici i Obrenovcu.

Na opštini Voždovac podjednak broj mandata imaju potencijalna koalicija radikala, narodnjaka i socijalista i potencijalna koalicija "Za evropski Beograd" i LDP. U Sopotu, većinu imaju grupe građana, a u Surčinu u utorak su još u toku bili pregovori DS-a, SRS-a i dve grupe građana.

Orijentiri: Internacionala

Tišina! Proba hora! Daj note! Obnavljamo Internacionalu!

"Ustajte svi na zemlji kleti,
Svi sužnji koje mori glad!"

Druga strofa kaže:
"Od silnih nama nema dara
Krvnici su nam car i bog!
Ko trudom sve na svetu stvara
Sam nek zgazi vraga svog."

Zapamtite bar refren:
"To će biti poslednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod!"

Internacionala Ežena Potjea (kasnije učesnika Pariske komune), himna francuskih socijalista, pevala se uz Marseljezu:

"Hajdemo! Deco Otadžbine!
Dan slave je došao!
Protiv nas je podignuta
Krvava zastava tiranije!"

Posle je postala međunarodna radnička himna.

U ruskoj verziji, Internacionala je bila himna SSSR od 1917. do 1940.

Obično se pevala stisnutom pesnicom pritisnutom na slepoočnici. Parole "Mir, hleb i zemlja" i "Sva vlast sovjetima"…

Ne! Ne! Ne! Ne, to nije ta internacionala o kojoj je u Srbiji ponovo počelo da se priča tokom pregovora o novoj vladi. Ovo je jedna druga, nekad bi se reklo, revizionistička, Internacionala na čijem grbu pesnica drži ružu. Njen predsednik je sada Jorgos Papandreu iz grčkog PASOK-a, a svojevremeno je bio Vili Brant iz nemačkog SPD-a. Ta socijalistička internacionala nastala je 1923, pošto se pred Prvi svetski rat, 1914, raspala Druga internacionala, ona koja je formirana 1889. godine i koja je uvela praznovanje 1. maja…

Socijalistička internacionala sada ima oko 160 članica ili posmatrača: nemački SPD, britanski laburisti, norveški i švedski socijaldemokrati, portugalska Socijalistička partija, španski PSOE, grčki PASOK. Osim u Evropi, SI ima dosta članica u Latinskoj Americi, ali i u Aziji i Africi: palestinski Fatah, venecuelanska Demokratska akcija, Alternativne demokratske snage Kolumbije…

Posle Drugog svetskog rata pružala je pomoć pri obnavljanju socijaldemokratskih partija nakon pada diktatorskih režima u Portugalu (1974) i Španiji (1975). Pomagala je sandiniste u Nikaragvi (80-ih). Posle pada Berlinskog zida u SI su primljene mnoge socijaldemokratske (zapravo pocepane, neki će reći reformisane, eks-komunističke) partije iz istočnih zemalja. Primljeni su i italijanski takozvani evrokomunisti.

Papandreu je jednom izjavom dao nadu SPS-u da može ući u tu internacionalu, ako podrži demokratsku vladu, a predsednik SPS-a Dačić posle razgovora s Papandreuom izjavljuje da se o unutrašnjim stvarima tako ne razgovara kako pišu mediji, a da su ovo, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, prvi ozbiljni razgovori SPS-a sa rukovodstvom Socijalističke internacionale o realizaciji onoga što je, kako kaže, oduvek bio cilj SPS-a, a to je da bude član ideološki bliske organizacije i u društvu ideološki bliskih stranaka…

Mada će se za mnoge uši to "oduvek" sudarati sa slikom realnosti i uloge SPS-a u novijoj istoriji, papir kaže da Dačić nije slagao: u Programskim osnovama SPS-a iz 1990. piše: "Na principima ravnopravnosti i uzajamnosti sarađivaćemo sa socijalističkim pokretima i partijama i sa drugim demokratskim levim snagama u Evropi i svetu."

Na godišnjem kongresu SI u Oslu 1998. (tada je, ako se ne varamo, butcher of Balkans bio factor of peace) tadašnji potpredsednik Socijalističke internacionale, bivši austrijski kancelar Franc Vranicki, pokušavao je da uspostavi kontakt sa Milomirom Minićem, tada funkcionerom SPS-a, ali se ovaj nije odazvao.

Zanimljivo je i to da je još 1976. godine Aleksandar Grličkov, tada sekretar CK Saveza komunista Jugoslavije, na samitu komunističkih partija u istočnom Berlinu, poručio da se treba ugledati na Socijalističku internacionalu. Ideja je bila da se tadašnji Socijalistički savez transformiše u socijaldemokratsku partiju, ali to posle više nije pominjano.

Iz ex-YU država u Socijalističkoj internacionali su Socijaldemokratska partija Crne Gore i, kao posmatrač, Demokratska partija socijalista Crne Gore; iz Slovenije Socijaldemokrati; zatim Socijaldemokratska partija Hrvatske; SDP Bosne i Hercegovine; Savez nezavisnih socijaldemokrata Makedonije i Socijaldemokratska unija Makedonije…

Među konsultativnim članicama su i dve stranke iz Srbije – Demokratska stranka i Čovićeva Socijaldemokratska partija, kojima je taj status dodeljen na zasedanju Sekretarijata Socijalističke internacionale u Rimu. Socijalisti su tvrdili da je poziv demokratama rezultat ličnih veza pokojnog premijera Đinđića. Sa internacionalom su, sudeći po medijskim izveštajima, u različitim periodima imali kontakte DA, DC, GSS, LSV, SDU–SDP (Orlić–Korać). Izgleda da je posle 2000. bilo nekih bezuspešnih pokušaja da se utiče na okupljanje manjih levih partija u neku vrstu levog DOS-a, ali tada je u Srbiji modu neprikosnoveno diktirao neoliberalizam.

Bazični principi SI vrte se oko slogana "Sloboda, pravda i solidarnost". Na kongresu koji treba da se održi u Atini od 30. maja do 2. juna SI će raspravljati o globalnoj solidarnosti, a listu prioriteta čine: rad na klimatskim promenama radi dostizanja održivog svetskog društva, rad na miru u svetu, rešavanju konflikata, iskorenjivanje nacionalnih konflikata, prevazilaženje nestabilnosti, postavljanje globalne ekonomije na novi put radi postizanja rasta i razvoja koji pruža mogućnost svima, suočavanje s krizom hrane, rad na tome da migracije dobiju ljudsko lice, stavljanje ljudi na prvo mesto…s

Milan Milošević