Kada je polovinom aprila u jutarnjim novinama osvanula vest da je cena barela nafte premašila 116 dolara, mnogima je na Zapadu preseo doručak. Većini je istom prilikom promakla vest da se cena pirinča na svetskom tržištu udvostručila, i to za samo nešto više od mesec dana. Cena pirinča, osnovne životne namirnice za blizu četiri milijarde žitelja Azije i Afrike, popela se sa rekordnih 500 dolara, koliko je iznosila početkom marta, na nezapamćenih 1000 dolara po toni. No, to je tek poslednji u nizu "skrobnih šokova" koji potresaju globalno tržište hrane i zatežu lanac ishrane do pucanja od Indonezije do Senegala, od Jemena do Perua. "Ovo je tihi cunami koji ne poznaje granice", kaže Žozet Širan iz Svetskog programa za hranu, agencije Ujedinjenih nacija zadužene da hrani gladna usta širom sveta. A onih koji zavise od pomoći ove agencije je blizu 80 miliona.

NEREDI ZBOG GLADI: "Ovo je najgora kriza ovakve vrste u poslednjih trideset godina", kaže ekonomista Džefri Saks, predavač na Univerzitetu Kolumbija i specijalni savetnik generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna. "Situacija je veoma ozbiljna, i sigurno će biti teških posledica za mnoge vlade", zaključuje Saks. Šef Svetske banke Robert Zelik upozorio je da eksplozija cene hrane u svetu preti da ugrozi stabilnost u bar 33 zemlje, među kojima su regionalne sile poput Egipta, Indonezije i Pakistana, koje su angažovale vojsku da štiti transport žitarica i hrane. Egipatski predsednik Hosni Mubarak naredio je vojsci da se lati pekarskog zanata, ne bi li predupredio talas nezadovoljstva od koga danas strepi nekoliko vlada. Dve trećine od 80 miliona stanovnika Egipta živi od dva dolara dnevno ili manje, što je granica siromaštva. Cena jestivog ulja je za poslednjih godinu dana porasla za blizu 40 odsto. Uz ovako vrtoglav rast cene hrane, njima bi mogla da se pridruži čitava armija gladnih sunarodnika kojima je sve teže da stoje u dugačkim redovima za subvencionisani hleb. Najmanje jedanestoro ljudi je nedavno stradalo u neredima koji su izbili nakon što je otkriveno da su neki pekari subvencionisano brašno prodavali na crnom tržištu.

Prvi put nakon trideset godina, kada je svet poslednji put bio suočen sa nestašicom hrane, neredi zbog gladi su, poput šumskih požara, izbili istovremeno na više mesta – u Mauritaniji, Senegalu, Mozambiku, Obali Slonovače i Kamerunu gde je nasilje već odnelo više desetina života.

U Senegalu, jednoj od najstabilnijih i prosperitetnijih država u Africi, interventne vladine snage razbile su demonstracije suzavcem i batinama, a zatim su upale u televizijsku stanicu koja je prenosila snimke nemilih događaja. Senegalci su se pobunili protiv predsednika Abdulaja Vadea, koji nije štedeo na izgradnji puteva i luksuznih hotela u okviru priprema za samit islamskih zemalja, dok mnogi njegovi sunarodnici ne mogu više sebi da priušte najosnovniju hranu. Oni lideri koji se ne obaziru na rastući gnev gladnih čine to na sopstveni rizik. "Ako većina može sebi da priušti mobilni telefon, što ne bi mogli i hranu", poručio je predsednik Haitija Rene Preval svojim sunarodnicima i time dolio ulje na vatru. Potom im je poručio da "dođu po njega u predsedničku palatu", ako budu hteli da protestuju, i da će im se rado pridružiti. Kada mu je pre nekoliko nedelja na hiljade gnevnih demonstranata zakucalo na vrata, predsednik se zabarikadirao unutra i ostavio gardi i mirovnim snagama UN-a da rasteraju masu. Nekoliko dana kasnije svrgnut je premijer Haitija Žak Eduar Aleksis, prva politička žrtva armije gladnih. Mnogi Haićani se možda jesu domogli mobilnih telefona, ali je to bilo u neko srećnije vreme. Danas mnogi preživljavaju na biskvitima od blata koji često izazivaju dijareju, ali pomažu da se utoli glad. "Nadam se da ću jednom moći sebi da priuštim pravu hranu", kaže za agenciju AP Mari Noel, koja hrani svoje sedmoro dece ovim biskvitima od gline. Za količinu gline koja je dovoljna da se napravi 100 ovakvih biskvita danas treba izdvojiti pet dolara, ili 40 odsto više nego prošle godine. Ipak, to je znatno jeftinije od brašna za tortilje ili hleb, dok je činija pirinča većini postala nedostižno skupa.

Vrtoglav porast cene hrane u svetu gura milione stanovnika na ivicu bede i u beznađe.

Prema procenama UN-a, cena žita porasla je za 130 odsto od marta prošle godine, dok je cena soje skočila za gotovo 90 odsto. Prema procenama Svetske banke, žitelji zemalja u razvoju prinuđeni su da na hranu troše između 60 i 80 odsto svojih primanja, dok je cena hrane u svetu za poslednje tri godine porasla za čak 83 odsto.

"Nestašica hrane na najgori način srozava ljudsko dostojanstvo", izjavio je bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan. "To znači da je srednja klasa u zemljama u razvoju prinuđena da se odrekne medicinske zaštite", objašnjava Širan, direktorka pri Svetskom programu za hranu. "Oni sa prihodom od dva dolara na dan moraju da se odreknu mesa, i da decu šalju u školu bez doručka. Za one koji žive od jednog dolara na dan, skok cene hrane znači da moraju da se odreknu mesa, mleka, povrća i voća, i da jedu samo skrobnu hranu. A za one koji zarađuju 50 centi dnevno, ovo predstavlja pravu katastrofu." Najsiromašniji su već odavno prodali alate, stoku, pa čak i svoj limeni krov, izveštava britanski "Ekonomist".

Računa se da u svetu danas živi milijarda ljudi sa prihodom od jednog dolara na dan, što je merilo apsolutne bede. Ukoliko cena hrane skoči za samo 20 odsto, a u nekim zemljama je skok bio mnogo dramatičniji, oko milion ljudi će pasti ispod granice siromaštva.

STRATEGIJA ZA POMOĆ: Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je krajem aprila u Bernu okupio šefove 26 humanitarnih organizacija koje deluju pod okriljem svetske organizacije, kako bi se alarmirala svetska javnost i hitno pronašla strategija za pomoć najugoroženijima. Šef Svetske banke Robert Zelik takođe je prisustvovao sastanku i apelovao na države koje su uvele restrikcije izvoza hrane da to ne čine. "Ovakve mere pospešuju stvaranje zaliha s jedne strane, dok ugrožavaju najsiromašnije širom sveta", upozorio je Zelik. Istovremeno, Svetski program za hranu objavio je da u budžetu nedostaje 750 miliona dolara za nabavku hrane namenjene najugroženijima. Do sada je obećana tek polovina ove sume, dok se u kasu ove organizacije slilo tek nešto više od 18 miliona dolara. "Bez ovih neophodnih sredstava rizikujemo da se glad, neuhranjenost i neredi prošire svetom u do sada neviđenim razmerama." Ban Ki Mun je na sastanku odlučio da se osnuje radna grupa pri UN-u na čijem će čelu biti Džon Holms, visoki zvaničnik UN-a zadužen za humanitarna pitanja. Svetska banka je sa svoje strane obećala da će udvostručiti zajmove za razvoj poljoprivrede u Africi sledeće godine. Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) nedavno je sačinila spisak od 37 zemalja kojima je neophodna pomoć u hrani.

Ovako silovit skok cene hrane u svetu posledica je međudejstva nekoliko moćnih faktora, o čemu je "Vreme" nedavno opširno pisalo (videti br. 898). Porast broja stanovnika u svetu i ubrzan razvoj Kine i Indije doveli su do porasta tražnje, jer "apetit dolazi s jelom", kako kaže stara francuska poslovica. Skok cene nafte i đubriva na svetskom tržištu takođe je uticao da se ubrza rast cene hrane. U ovo vrzino kolo uplela se i pomama za biogorivom u razvijenim zemljama, pa farmeri danas gaje kukuruz ne za trpezu, nego za benzinske pumpe. Suša u Australiji, nestabilnost na Bliskom istoku, klimatske promene takođe su zaslužne za manjak hrane na svetskom tržištu.

Niko ne može da predvidi koliko bi ova kriza mogla da potraje, ali je sve manje onih koji veruju da je reč o prolaznoj, cikličnoj pojavi. Vreme je za novu "zelenu revoluciju".