Farmaceuti Apoteke "Beograd" su prošle nedelje prestali da prepisuju podatke iz zdravstvenih knjižica na recepte. Umesto toga, podatke automatski povlače bar-kod čitačima koji su sada dostupni u svakom od 103 objekta ove ustanove. Zahvaljujući toj novini farmaceuti će imati vremena da se posvete pacijentima za šalterom, a pacijenti će kraće čekati na dobijanje leka. Međutim, uvođenje novog načina obrade podataka nije jedini korak na koji se Apoteka "Beograd" u poslednje vreme odlučila u cilju unapređenja rada. Odnedavno je povećan broj dežurnih apoteka u Beogradu kako bi se izašlo u susret zaposlenom stanovništvu, a produžen je i rad pozivnog centra preko koga se, između ostalih, mogu dobiti informacije o tome gde mogu da se nabave pojedini lekovi i na koji način se koriste.

Direktorka Apoteke "Beograd" Olivera Gordić je od juna prošle godine na čelu ove kuće. U intervjuu za "Vreme" govori o dosadašnjim rezultatima i planovima za budućnost.

"VREME": Kakve rezultate očekujete od obrađivanja podataka bar–kod čitačima i na koji način će to doprineti poboljšanju pružanja usluga?

OLIVERA GORDIĆ: Validne procene o tome koliko su se smanjile gužve u apotekama i skratilo vreme čekanja u redovima biće dostupne tek za mesec dana. Uvođenjem bar-kod čitača u proceduru obrade recepta taj postupak je skraćen za trećinu vremena. Zahvaljujući tome farmaceuti će, rasterećeni administracije na koju troše najviše vremena i energije, konačno moći da rade svoj posao, a pacijenti će konačno dobiti svoje apotekare kojima će se obraćati za pomoć.

Besmisleno je da visokoobrazovani ljudi rade posao koji može raditi i mašina.

S obzirom na to da je farmaceut edukovan zdravstveni radnik i da je najdostupniji u lancu zdravstvene zaštite, jer vam za njega ne treba uput, nema potrebe da mu se najavljujete i možete ga naći u svakom delu grada, najlogičnije je da upravo od njega dobijete savete za pravilno korišćenje lekova. Smatrala sam da je onda neophodno da tom farmaceutu obezbedimo i dovoljno snage i dovoljno energije da taj svoj posao dostojanstveno i obavlja. Prvi korak, rasterećivanje od administrativnih obaveza, već smo napravili, sledeći je da naše apoteke posle renoviranja dobiju i kutak za poverljivi razgovor u kome farmaceut svoje znanje i vreme može posvetiti pacijentu. Apoteka "Beograd" već sada ima tematska savetovališta – svake nedelje u nekoj od naših apoteka obrađujemo značajne teme koje se tiču šire populacije i to najavljujemo u medijima.

Kojim tempom su išle pripreme za uvođenje produženog radnog vremena i koliko objekata trenutno dežura?

Mi smo pripremu za produženje radnog vremena počeli u septembru prošle godine, kada smo zaposlili 24 mlada farmaceuta. Apoteke su počele produženo da rade u decembru prošle godine. U junu je, na primer, 30 apoteka radilo samo u jednoj smeni, što je vrlo nezgodno, jer ljudi u mestu stanovanja apoteku koriste uglavnom popodne. Tokom poslednjih šest meseci u sedam apoteka radno vreme je produženo i na drugu smenu, tako da sada još samo 23 apoteke rade u jednoj smeni, ali ćemo zato u ovoj godini napraviti i bolji raspored radnog vremena i revidiraćemo mrežu apoteka u smislu otvaranja novih objekata. Trenutno šest apoteka radi 24 sata. Sedma bi trebalo da bude apoteka na Terazijama, posle renoviranja.

Kako su obezbeđeni objekti Apoteke "Beograd"?

Apoteka "Beograd" intenzivno radi na tome da sve apoteke budu i fizički i tehnički obezbeđene. Trenutno, sve dežurne apoteke čuvaju naoružani čuvari, u objektima su ugrađeni alarmni sistemi i kamere, a potrudićemo se da do kraja godine svi objekti budu kompletno obezbeđeni.

Kolika je zastupljenost specijalizovanih apoteka u lancu Apoteke "Beograd"?

Specijalizovane apoteke se odnose na programe čija zastupljenost nije neophodna u svakom objektu. Stomatološki program je, na primer, smešten u apoteci "7. Jul", koja se nalazi u blizini Stomatološkog fakulteta, a u planu je i otvaranje apoteke za ortopedska pomagala i sredstva za terapiju sportskih povreda. Međutim, naš prioritet je kompletna snabdevenost svih apoteka, jer naši objekti imaju kapacitete da budu dobro snabdeveni, imaju uslove za čuvanje svih tih lekova, a zaposleni su edukovani da mogu da rade sa tim medikamentima. Od letos u svakoj našoj apoteci, pogotovo u apotekama koje su u okviru domova zdravlja, ima insulina, uvoznih lekova, pomagala, kao i pelena za nepokretne tako da naši pacijenti sa periferije ne moraju da putuju u centar grada da bi došli do neophodnog leka ili pomagala, jer im je sve to sada dostupno i u mestu stanovanja.

Gotovo svaki objekat ima mogućnost izrade magistralnog leka na recept. Koji su to lekovi najčešće i koje su prednosti magistralno izrađenih lekova?

Apoteka "Beograd" ima više od 40 specijalista, većina njih su specijalisti farmaceutske tehnologije i oni su i najstručniji kadar za pravljenje lekova. Magistralna izrada leka je praktično individualizacija terapije i izrada leka na recept, ne u smislu zamene fabričkih lekova, mada je i to moguće kod proizvođačke deficitarnosti (nedostajući miokarpin zamenjujemo našim pilokarpinom), već izrade leka koji odgovara individualnim potrebama pacijenta. To su najčešće kapi za oči, pojedini praškovi, preparati bez konzervansa za kožu, preparati za bebe vrlo niskih doza, koje su rođene sa anomalijom srca, i pripremaju se za operaciju, vagitorije koje izrađujemo po antibiogramu i tako dalje. Planiramo da uskoro osvežimo katalog magistralnih lekova i da napravimo neku vrstu predavanja za stručnu javnost, da podsetimo lekare kakve sve pogodnosti mogu da imaju pacijenti od toga kada im lekar prepiše magistralni lek.

U našim objektima odskora se na recept mogu dobiti i neregistrovani lekovi.

Neregistrovani lekovi se izdaju u apoteci "Sveti Sava" u Nemanjinoj 2. Ima ih u dovoljnim količinama i izdaju se bez problema.

Da li su privatne apoteke konkurencija?

Bilo bi suviše neskromno reći da privatne apoteke nama ne mogu biti konkurencija, ali kada je reč o izdavanju lekova na recept, to jeste istina jer jedino državne apoteke imaju pravo na sklapanje ugovora sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje (RZZZO). Mi se, ipak, nismo uljuljkali tom činjenicom i trudićemo se da maksimalnim poboljšanjem kvaliteta usluga steknemo lojalne pacijente koji će i nakon što privatnici dobiju mogućnost da sklapaju ugovore sa RZZZO-om, ostati verni svom apotekaru.

Apoteka "Beograd" je i inicijator otvaranja muzeja apotekarstva, prvog takve vrste u Srbiji.

Ta ideja je još u začetku. Nadam se da će biti realizovana već ove godine, a idealan prostor za to je naša apoteka "Mladen Stojanović" na uglu ulica Kralja Petra i Strahinjića bana, jer je prvi sprat potpuno neiskorišćen. Svaki veći grad u Evropi ima muzej apotekarstva. Mislim da i grad Beograd zaslužuje da ima takvu vrstu postavke, zbog toga što je prva zdravstvena ustanova u Beogradu bila upravo apoteka otvorena pre 178 godina kod kafane Znak pitanja.

Kakve promene mogu očekivati pacijenti Apoteke "Beograd" u 2008. godini?

Od juna prošle godine radilo se na tome da se Apoteka "Beograd" finansijski ojača, kako bismo ove godine mogli da realizujemo projekte. Uspeli smo da ostvarimo zavidan suficit, da smanjimo nepotrebne troškove, uveli smo javne nabavke u delu onoga za šta smo krajnji korisnici, sarađivali smo sa najboljim dobavljačima po najpovoljnijim uslovima. Promet u apotekama je povećan i uvedene su značajne novine u načinu rada – uvodimo i edukacije iz veština komunikacije. Konačno, dobili smo priznanje Oskar kvaliteta za rezultate u oblastima upravljanja ljudskim resursima i zadovoljstva korisnika. Ove godine naši ciljevi su znatno veći. Pored apoteka koje će biti kompletno renovirane, svi objekti Apoteke "Beograd" biće bolje osvetljeni, kod većine (pre svih u domskim apotekama) biće postavljene prilazne rampe za invalide, a u gradu će biti postavljeni putokazi sa našim simbolom usklađenim sa bojama grada. Beogradske apoteke će biti vrlo dobro snabdevene, sa visoko obučenim kadrom i prijatnim ambijentom. Ipak, jedan od naših glavnih ciljeva je da steknemo nove i sačuvamo lojalnost sadašnjih kupaca i pacijenata.