Iako se za gradonačelnika Beograda obično kaže da je "treći čovek u Srbiji", bitka za tu važnu funkciju, ali i za kompletnu novu vlast prestonice, za sada se vodi u potpunoj senci okršaja za osvajanje vlasti na republičkom nivou i odgovarajućih velikih reči o Kosovu i Evropi.

Za partije to, međutim, nimalo ne umanjuje značaj priprema za borbu za glavni grad. Pregovori o predizbornim koalicijama uveliko se privode kraju, neki od glavnih kandidata su već poznati, sa drugima se pregovara, definišu se ključne teme i strategije za obraćanje biračima, istraživači sondiraju javno mnjenje, a neki su čak, uprkos činjenici da sve ukazuje na krajnje neizvesnu borbu, počeli da prave računice o mogućim postizbornim savezima i "podeli plena".

U odnosu na lokalne izbore iz 2004, doduše, situacija je donekle izmenjena: gradonačelnik se, po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, ne bira na direktnim izborima, već odlukom odbornika u novoizabranoj gradskoj skupštini, što otvara mogućnost za razne trgovine i rasplet u kome gradonačelnik ne mora nužno da bude član partije koja je osvojila najviše glasova na izborima.

Suština je, ipak, ostala ista – dobiti šansu makar za učešće u upravljanju Beogradom na vrhu je partijskih lista prioriteta.

Iako budući prvi čovek Beograda neće imati onu vrstu političkog legitimiteta koju daje direktna podrška birača na izborima, ovlašćenja ostaju velika. Odnosno, još su veća nego ranije, jer sam Grad ima veće nadležnosti nego pre usvajanja godinama najavljivanog Zakona o glavnom gradu. Prema tom Zakonu, nova gradska vlast imaće, što do sada nije bio slučaj, pravo da upravlja vodama, putevima i mostovima, formira komunalnu policiju, rukovodi vatrogasnom službom i osniva medije, odnosno televizijske i radio stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja (iako je Zakonom o radiodifuziji predviđeno da, izuzev javnog radiodifuznog servisa, država i lokalne samouprave ne mogu da budu vlasnici elektronskih medija).

BUDŽET I PROMOCIJA: Zakon kao izvršne organe predviđa gradonačelnika i gradsko veće. Gradonačelnik je istovremeno i predsednik Gradskog veća, on predlaže 13 članova tog veća, kao što predlaže i svoje potencijalne zamenike (kojih može biti najviše pet, uključujući gradskog menadžera i gradskog arhitektu). Sva ta ovlašćenja, kao i činjenica da je u pitanju rukovođenje gradom koji pokazuje ubedljivo najviše znakova života u Srbiji i čiji budžet za ovu godinu iznosi oko 66 milijardi dinara, potpuno logičnom čine frazu o gradonačelniku Beograda kao trećem čoveku Srbije. Naročito kada se u vidu ima i "bonus" koji ide uz ta ovlašćenja – gradonačelnik prestonice (što nije samo srpska specifičnost) po pravilu dobija odličnu priliku za trening i promociju, koja može značiti uspon u budućem unutarpartijskom pregrupisavanju, ali i u eventualnom pohodu na neku od dve najjače pozicije u državi (predsednik ili premijer).

Unutarpartijska odluka o izboru kandidata za gradonačelnika zato je delikatna (potrebno je ponuditi biračima dobrog kandidata ali, ukoliko je moguće, istovremeno ne ugroziti poziciju predsednika stranke). Ta odluka je, međutim, neophodna, iako se gradonačelnik bira u Skupštini grada, jer je za uspešan rezultat u neizvesnoj bici potrebno personalizovanje obračuna i ubeđivanje građana da je baš taj ponuđeni kandidat idealan domaćin Beograda u XXI veku.

Prema dostupnim, mada nezvaničnim informacijama, dve stranke kojima istraživači daju najveće šanse za izborni uspeh – Radikalna i Demokratska stranka – već su donele ključne odluke za izborni nastup: demokrate nastupaju u koaliciji sa G17 plus (verovatno i SPO), a kao kandidata za gradonačelnika, kako se tvrdi, najverovatnije će ponuditi Dragana Đilasa, sadašnjeg ministra bez portfelja zaduženog za NIP. Radikali ponovo idu sami i ponovo će, po svemu sudeći, kao kandidata za gradonačelnika isturiti Aleksandra Vučića. Podsećanja radi, Vučić je, pre četiri godine, na direktnim izborima za gradonačelnika Beograda, baš dobro namučio pokojnog Nenada Bogdanovića, funkcionera DS-a: u drugom izbornom krugu Bogdanović je pobedio sa 234.513 glasova (50,19 odsto), što je bilo svega osam hiljada glasova više od skora koji je dostigao Vučić (226.161 glas, odnosno 48,40 odsto).

"MALI" REFERENDUM: S obzirom na nedavno iskustvo predsedničkih izbora i ocene istraživača javnog mnjenja o tome ko su izborni favoriti, verovatno će biti pokušaja da se i lokalni izbori u Beogradu predstave kao referendum (proevropske snage protiv snaga devedesetih). To, ipak, neće biti sasvim jednostavno: za početak, iz Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, koja glavni oslonac među biračima ima upravo u prestonici, stigla je najava mogućnosti da ta stranka kao kandidata za gradonačelnika kandiduje spisateljicu Biljanu Srbljanović. Osim što bi kandidatura uvek provokativne spisateljice mogla biti odličan mamac za privlačenje medijske pažnje, biće, u tom slučaju, krajnje teško govoriti o DS-u i njegovom kandidatu kao o jedinom zagovorniku evropskog modela upravljanja gradom.

Za razliku od predsedničkih izbora, gde se, u ime opadajućih narodnjaka, takmičio samo Velimir Ilić, na lokalnim izborima u Beogradu nastupiće i (još uvek) glavni koalicioni partner, Demokratska stranka Srbije sada već bivšeg premijera Vojislava Koštunice. Iz te koalicije za sada nema zvanične informacije o tome da li će tokom kampanje biti predstavljen i potencijalni kandidat za gradonačelnika. Nezvanično, za sada stižu samo vesti o nezadovoljstvu beogradskog odbora DSS-a politikom vrha stranke, ali ne i potvrde starih spekulacija o tome da bi kandidat za gradonačelnika te stranke mogao biti Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Mediji su, svojevremeno, kao kandidata DSS-a za gradonačelnika Beograda pominjali i Aleksandra Popovića, poslednjeg ministra energetike Srbije, što takođe nikad nije zvanično potvrđeno.

U odnosu na ranije izbore, sada su pravila nešto oštrija, jer je izborni cenzus podignut sa tri na pet odsto. Prema aktuelnim sondiranjima javnog mnjenja, nešto šanse da rezerviše mesto u odborničkim klupama u Skupštini Beograda imaju i socijalisti (ako ih odlivom glasova skroz ne upropasti nezvanična informacija da bi izbornu kandidaturu moglo istaći i udruženje "Sloboda" koje personifikuju najverniji "slobisti" Milorad Vučelić i Aleksandar Vulin).

SASTAV I NADE: Na spisku stranaka koje će u naredne četiri godine imati predstavnike u Skupštini Beograda, po svemu sudeći, teško da će biti jedna od šest partija koje sada imaju pristup Starom dvoru – Pokret snaga Srbije odbeglog Bogoljuba Karića. Podsećanja radi, aktuelnu gradsku vlast čini koalicija DS (koja je na izborima 2004. osvojila 34 odbornička mandata), DSS (13 mandata) i G17 plus (pet mandata). U opoziciji prilično složnoj gradskoj vladi nalazili su se radikali (27 mandata), socijalisti (šest mandata) i PSS (pet mandata). Skupština Beograda do sada je imala 20 odbornika manje nego što će imati nakon izbora zakazanih za 11. maj (novim Zakonom taj broj je povećan sa 90 na 110).

Među kandidatima za odbornike, pre četiri godine bile su i razne egzotične organizacije i grupe građana, od kojih su neke, poput Grupe građana Toađer Branka, jedva uspele da prebace cifru od sto osvojenih glasova (tačnije, 109). Gotovo jednako živopisna tada je bila i lista kandidata za gradonačelnika, na kojoj su, osim pokojnog Nenada Bogdanovića i Aleksandra Vučića, bili i asovi kao što su Slobodan Vuksanović (sa osvojena 6892 glasa najdramatičnije je propao na lokalnim izborima, da bi se ubrzo obreo u fotelji ministra prosvete) i Dragan Kojadinović (7629 osvojenih glasova bili su odlična preporuka za ministarstvo kulture). Na tim izborima, za poziciju gradonačelnika borili su se i Branka Bošnjak (14.162), Žarko Obradović (18.042), Jasmina Mitrović-Marić (27.419), Nebojša Čović (29.293) i Zoran Drakulić (75.793).