Srbija je taman počela da zaboravlja Karlu del Ponte, bivšu glavnu tužiteljku Haškog tribunala, kad se ona vratila kao poslovična zla para. Umesto da iskoristi vreme nakon isteka mandata da se malo odmori i usavrši španski jezik uoči odlaska na ambasadorsku dužnost u Buenos Ajres, Del Ponteova se sprema da promoviše svoju knjigu sećanja. Naslov dela je Lov – ja i ratni zločinci, a iz štampe bi trebalo da izađe već 20. marta ove godine, na Karlinom maternjem italijanskom.

Delovi ove knjige dospeli su, direktno iz štamparije, kome treba u Beograd, a odatle u Nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom, gde su izazvali popriličnu zabrinutost. Naime, po onome što je u međuvremenu procurilo, Del Ponteova je u knjizi detaljno opisala zvanične i nezvanične razgovore sa srpskim zvaničnicima (uključujući i šefove tajnih službi), ali i operativne detalje koji bi navodno mogli da ugroze tekuću potragu za haškim beguncima. "Bili smo šokirani", kaže za "Vreme" Rasim Ljajić, šef Nacionalnog saveta za saradnju i ministar u ostavci. "Niko to nije očekivao."

Zbog toga su u ime Nacionalnog saveta odaslana upozoravajuća pisma generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Munu, predsedniku Tribunala i novom glavnom tužiocu. "U medijima je pogrešno navedeno da smo tražili da se knjiga zabrani", tvrdi Ljajić. "U stvari, mi smo samo upozorili da bi objavljivanje knjige moglo loše da se odrazi na našu buduću saradnju, i sugerisali da se sa knjigom malo pričeka." Ljajić kaže da se u knjizi mogu naći imena nekih od operativaca koji traže optuženike, ali i nekih jataka Ratka Mladića koji su pod prismotrom. "Nema tu ništa spektakularno novo što već ljudi ne znaju, ali je prosto neshvatljivo da neko ko je obavljao tako važnu dužnost posle dva meseca napiše knjigu o svemu onome što je rađeno. Šta će se desiti ako neko od nas sad sedne i napiše knjigu o tim razgovorima", pita se Ljajić.

U Tribunalu, po svemu sudeći, nisu bili ni izbliza toliko uzbuđeni najavom izlaska Lova, jer na pozive iz Beograda odgovaraju da uopšte ne nameravaju da se bave tom stvari. "Mi nismo recenzenti, niti je Tribunal uopšte upoznat sa sadržinom te knjige", rekla je Nerma Jeličić, portparolka Tribunala. "Nije praksa da Tribunal daje svoje mišljenje o knjigama, pa je stoga nećemo komentarisati."

Inače, teško je reći po kom zakonskom osnovu bi Tribunal ili Ujedinjene nacije mogli da izdejstvuju zabranu knjige. U ugovorima koje službenici Tribunala potpisuju pre stupanja na posao stoji klauzula o zabrani odavanja službene tajne, ali se ne pamti da su UN ili bilo koji njen organ ikada tražili zabranu ili odlaganje objavljivanja bilo kakve knjige. Del Ponteova, sem toga, kao novopečena ambasadorka uživa i diplomatski imunitet.

Tribunal nije zvanično reagovao ni prošle godine, kada je izašla knjiga Mir i kazna Florans Artman, bivše portparolke Tužilaštva. Ta knjiga je svejedno izazvala žestoke reakcije u svim zemljama bivše Jugoslavije, ali i šire, opet zbog mnoštva detalja iz prošlosti. Najviše pažnje privukli su delovi u kojima se opisuje kako su neke velike zapadne sile sabotirale Tužilaštvo u pojedinim slučajevima u ime nacionalnih interesa, kao i kako su se pojedine zemlje dovijale da izbegnu izručenje svojih "narodnih heroja" Tribunalu. Posebno je bio pogođen Džefri Najs, tužilac u slučaju Slobodana Miloševića, koga je Artmanova optužila da je pokušavao da razvodni optužnicu za račun engleske tajne službe, za koju je navodno radio. Najs je odgovorio, slično ministru Ljajiću, da je Artmanova neovlašćeno iznela u javnost poverljive podatke do kojih je došla tokom službe, a zatim ju je tužio za klevetu. Proces je u toku.

Bez uvida u tekst knjige teško je oceniti u kojoj je meri uznemirenost beogradskih vlasti posledica bojazni da će potraga za Mladićem biti ugrožena zbog indiskrecija Del Ponteove, a koliko zbog straha da će biti razotkrivene neke njihove manipulacije. Nataša Kandić, šefica Fonda za humanitarno pravo, koja je blisko sarađivala sa Del Ponteovom, uverena je da je reč o ovom drugom. "Sve što su naše vlasti iznele kao razlog da se knjiga ne pojavi deluje mi neubedljivo", kaže Nataša Kandić za "Vreme". "Verujem da ćemo u knjizi naći potvrdu da je takozvani Akcioni plan za pronalaženje Mladića od početka bio usmeren isključivo na to da se Karla del Ponte uveri da se za odbeglim generalom, kao, traga. To im je jedno vreme i uspevalo, ali je čak i Karla na kraju shvatila da su je sve vreme obmanjivali."

Jedna od "bombica" iz knjige je i navodna potvrda da je general Zdravko Tolimir, Mladićev načelnik za bezbednost, uhapšen u Beogradu a ne, kao što glasi zvanična informacija, u Republici Srpskoj. Ovo, međutim, teško može izazvati neku senzaciju, s obzirom na to da je Tolimir to izjavio i u sudnici, čim je počeo pretres.

Kad se podvuče crta, objavljivanje Lova biće u najmanju ruku izgovor da se ionako ledeni odnosi između Haga i Beograda dodatno ohlade. Još od proglašenja nezavisnosti Kosova, a mnogo pre najave izlaska knjige, saradnja s Hagom jednostavno je stavljena ad akta. "Ljudi iz vlasti sa kojima smo dosad kako-tako sarađivali sada nam se jednostavno više ne odazivaju na pozive", kaže jedan haški istražitelj iz kancelarije za vezu.

Treba, ipak, pohvaliti budnost i savestan rad nadležne Službe, koja se pravovremeno dokopala knjige, odnosno rukopisa, pre izlaska iz štampe. Još da su uspeli da nađu Mladića, bez koga ovaj problem ne bi ni postojao, gde bi im bio kraj?