I sam pripadam navedenoj kasti i znam koliko je truda uloženo u diplomu koja obezbeđuje radno mesto na plantažama pomorandži, na gradilištima ili na Kalenić pijaci. Još tokom studija bio sam potpuno ubeđen da nikada neću raditi u struci, već mi je diploma potrebna tek kao potvrda da mogu da radim bilo koji intelektualni posao koji mi se ponudi.

Tako je i bilo.

Posle deset godina rada u mnogim branšama (trgovina, špedicija, štamparstvo) kao pravo iznenađenje je došao poziv da radim u struci, u veoma renomiranoj kompaniji. To što i sada, nakon četiri godine radim u struci, ne znači da i moje kolege sa studija isto prolaze: bankarstvo, turizam, trgovina, programiranje, građevinarstvo, marketing – samo su neke od branši u kojima ćete sresti diplomirane inženjere mašinstva. Mnogo će vremena još proći dok nam se struka ne oporavi; kada to dođe, znaću da nam je država konačno uređena.