Srbija i Kosovo
Deklaracija o nezavisnosti Kosova: Hašim Tači, tadašnji potpredsednik SAD Džo Bajden i Fatmir Sejdiu
Foto: Wikipedia.org
Ljutnja i razum
Veliko komešanje u Srbiji i živa diplomatska aktivnost posle proglašenja kosovske nezavisnosti. Govori, izjave, depeše, note, parole i kamenice. Možda se zapravo tek sad pregovara, jer aranžman s kosovskom nezavisnošću je toliko loše sklepan, status je toliko nejasan, a proces je očito nezavršen
Ponovo kritični i grozničavi dani u Srbiji. U nedelju 17. februara, nešto posle pola četiri po podne, poslanici kosovske skupštine su počeli da potpisuju dokument o proglašenju kosovske nezavisnosti. U Beogradu se u tom trenutku javnosti Srbije, jedan za drugim, obraćaju premijer Vojislav Koštunica, predsednik Boris Tadić, predsednik Skupštine Oliver Dulić, Sinod Srpske pravoslavne crkve. Protestnim saopštenjem oglasili su se Srpska akademija nauka i umetnosti, Savez samostalnih sindikata Srbije i Udruženje sudija.
Sveti Sinod poziva episkopa raško-prizrenskog Artemija, sveštenstvo, monaštvo i kosovske Srbe, kao i druge na Kosovu ugrožene ovim besudnim aktom, da ostanu na svojim ognjištima i pri svojim svetinjama, čuvajući mir i pouzdanje u konačnu pobedu pravde božje.
U porukama se izražava ljutnja i ponavlja poziv na strpljenje i uzdržanost. Nagoveštava se da će biti potrebno vreme da Srbija zaštiti svoje interese i jednog dana povrati oteto Kosovo.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-pukovnik Zdravko Ponoš bio je u nedelju na svom radnom mestu, sa kog za RTS izjavljuje da ima kontakte s KFOR-om i informacije da je situacija pod kontrolom, da je ono što se dogodilo na Kosovu političko i pravno nasilje, ali da se vojskom ne reaguje na političke deklaracije i proglase; da to ne može biti sprečeno niti poništeno vojnom akcijom, već upravo onako kao što to čine vlasti u Srbiji, poništavanjem u Skupštini Srbije.
Predsednik Boris Tadić u prvom obraćanju javnosti upozorava na težak trenutak za državu i sve nas, i apeluje na sve građane Srbije i na sunarodnike na Kosovu i Metohiji: "Da nas u ovim danima pre svega rukovodi razum…" Najavljuje da će država Srbija povlačiti odgovorne poteze.
Predsednik Skupštine Oliver Dulić apeluje na sve u Srbiji da zadrže građanski mir i da svojim reakcijama ne provociraju bilo kakav problem koji bi građani mogli da imaju na Kosovu i Metohiji. Tomislav Nikolić poručuje da nezadovoljstvo treba kanalisati.
Premijer Vojislav Koštunica kaže da je ovim činom celom svetu dato na znanje da Amerika silu stavlja iznad Povelje UN-a i da je spremna da samovoljno, bezobzirno i grubo krši međunarodni poredak zarad svojih vojnih interesa. Kaže da će američki predsednik biti crnim slovima zapisan u srpskoj istoriji. Poziva da se podigne glas protivljenja politici nasilja koja se sprovodi nad Srbijom. Najavljuje da će vlada i parlamentarne stranke zajedno organizovati mirne proteste širom zemlje. Posle dogovora predsednika Tadića, premijera Koštunice i zamenika Srpske radikalne stranke Nikolića, portparol DSS-a saopštava da će Vlada Srbije u saradnji s parlamentarnim strankama narednih dana organizovati mirne proteste u srpskim gradovima. Protestni skup u Beogradu najavljen je za četvrtak. Železnica Srbije obećala je besplatan prevoz za one koji iz unutrašnjosti tog dana žele da dođu na protest. Videće se šta će doneti podizanje tog talasa. Po ranijem dogovoru, treba da govore predsednik Srbije Tadić, premijer Koštunica i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Nikolić. Učesnici skupa bi posle toga trebalo da sa platoa pred Skupštinom odu u hram Svetog Save na moleban, što u osnovi nije loše jer bi prisustvo po definiciji moralo da vodi samosmirivanju i samopreispitivanju. Nije nevažno da li će taj skup naprosto odaslati jednu snažnu poruku ili dalekosežnije odrediti tok zbivanja u Srbiji.
NEMIRI: U Beogradu su već u nedelju po podne izbili nemiri. Protestovalo se ispred zgrade ambasade SAD i Slovenije, bilo je 47 povređenih, a među njima 20 policajaca. Zapaljena je zastava na slovenačkoj ambasadi, oštećeni su automobili i ambasadora koji su pozvani u MIP, pa i onih čije zemlje uopšte neće priznati Kosovo, a i prozori na prvom spratu MIP-a.
Agresivne grupe prave nered i u Novom Sadu. Meta su ambasade, Mekdonaldsovi restorani i partijske prostorije LDP-a.
Pojedinačni incidenti zabeleženi su u ponedeljak u Beogradu, Nišu, Smederevu i Kikindi. Protestuje se u Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Valjevu i Kraljevu. Premijer Koštunica i drugi funkcioneri pozivaju da se prestane s nasilnim akcijama.
U ponedeljak i utorak rastuće komešanje u Srbiji. U Beogradu su u ponedeljak na ulice izašli studenti Pravnog fakulteta, a pridružili su im se i neki srednjoškolci. Udruženje taksista je blokiralo centar Beograda. Opština Bor i studentske organizacije tog grada takođe organizuju protestni skup.
Članovi udruženja boraca iz ratova devedesetih i 1999. godine okupljaju se u nedelju 17. februara na Trgu Kralja Milana u Nišu. Jedna grupa pokušala je da se probije do Kosovske Mitrovice, ali je vraćena. Protesti u ponedeljak su mirniji. Nekoliko desetina hiljada ljudi protestovalo je u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, u severnoj Kosovskoj Mitrovici, Gračanici, Štrpcu i Ranilugu s porukom "Bojkotujte" i "Ne damo Kosovo".
U Kosovskoj Mitrovici tokom dve noći eksplodiralo nekoliko bombi. Jedan u TV kameru izjavljuje kako je iznenađen da je ona druga eksplodirala tako rano, dok još ima dece na ulicama. Nepoznata "Srpska organizacija Mlada Bosna" preko interneta saopštava da preuzima odgovornost za bombe ispred Merkatora u Beogradu i sedištu evropske misije u Kosovskoj Mitrovici. Samo da nečiji princ ne zakaže neke manevre i ne povede ženu…
Nakon što su Srbi iz Zubinog Potoka u utorak čuli da su na prelaz sa Srbijom severno od Kosovske Mitrovice došli albanski carinici, veća grupa je u utorak krenula tamo i negde oko podne porušeni su granični prelazi u mestima Brnjak i Jarinje, a upljeni su i automobili UNMIK policije. Osam pripadnika UMNIK-a sa zapaljenog kontrolnog punkta, Nemci, Amerikanci, Britanci, Ukrajinci, Šveđani i Filipinci, zatražilo je pomoć MUP-a Srbije, zbrinuti su a zatim evakuisani.
MINISTRI NA KOSOVU: Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, ministar prosvete Zoran Lončar i drugi funkcioneri u nedelju su bili na Kosovu u znak podrške srpskom življu u trenutku proglašenja kosovske nezavisnosti. Poručuje im se da ostanu u svojim kućama i da se ne iseljavaju, da svi potencijali Srbije – privredni, kulturni, politički, institucionalni i svaki drugi – moraju biti stavljeni u funkciju zaštite naših sunarodnika i građana, privrednog razvoja područja u kojima žive, obezbeđivanja radnih mesta, školovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, očuvanja duhovnog i kulturnog nasleđa, ostvarenja slobode i punog povratka celovite pokrajine u ustavnopravni poredak zemlje.
Srpska vlada, uprkos protivljenju Amerikanaca, nastoji da zadrži svoju kancelariju u Kosovskoj Mitrovici. Neki od vladinih funkcionera pretpostavljaju da bi u budućnosti mogli imati teškoće u komunikaciji naročito sa udaljenijim srpskim sredinama, ali kažu da su teškoće imali i do sada. Ministar za kapitalne investicije u nedelju uveče nije mogao da stigne iz Gračanice u Kosovsku Mitrovicu na zakazani termin RTS-a zbog toga što nije mogao da dobije pratnju kosovske policijske službe (verovatno su izbegavali bliski susret sa Albancima koji su u tim časovima bučno proslavljali nezavisnost).
PONIŠTENJE: Vlada je tri dana ranije, 14. februara 2008, donela Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti. Skupština Srbije potvrdila je u ponedeljak uveče tu vladinu odluku uz naglasak da se poništava akt narušavanja suvereniteta i teritorijalne celokupnosti Srbije zajamčene Ustavom Srbije i Poveljom UN-a, Rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a 1244 iz 1999. godine i drugim rezolucijama, kao i važećim međunarodnim pravom.
Ti akti i radnje predstavljaju nasilno i jednostrano otcepljenje dela teritorije Republike Srbije i zato su nevažeći i ništavni, navodi se u skupštinskoj odluci.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo je u ponedeljak krivičnu prijavu protiv predsednika kosovske vlade Hašima Tačija, predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, i predsednika parlamenta Jakupa Krasnićija zbog toga što su, kako se navodi, u Prištini organizovali proglašenje lažne države na tlu Srbije.
Vojislav Koštunica u Skupštini izjavljuje: "Danas počinje naša dugotrajna borba da u potpunosti vratimo celokupnu pokrajinu u ustavnopravni poredak Srbije. To je naš cilj i Srbija će ga ostvariti. Ako ne možemo da ga potpuno ostvarimo danas, ostvarićemo ga sutra, jer Srbija mora biti slobodna." U jednoj od ranijih izjava on kaže da će to možda ostvariti generacije bolje od nas.
Za skupštinsku odluku je glasalo 225 poslanika, a poslanici opozicione Liberalno demokratske partije nisu učestvovali u glasanju, ali izjavljuju da neće glasati protiv. Lider LDP-a Čedomir Jovanović je ocenio da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije prvi poraz Srbije, ali možda on najviše boli jer se kroz njega prelama nepravda i svako od nas se oseća kao žrtva.
Srpska radikalna stranka je pre vikenda najavila da će posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije u znak protesta istaći zastavu Srbije na pola koplja na zgradi stranačke centrale u Zemunu. Tomislav Nikolić u Skupštini u ponedeljak izjavljuje da borba Srbije neće prestati dok Kosovo i Metohija na ovaj ili onaj način ne bude vraćeno u ustavni okvir Srbije: "Oni su govorili da Kosovo može da se odbrani ili vojskom ili diplomatijom. Jesmo li diplomatijom sačuvali KiM?"
A predsednica poslaničkog kluba G17 plus Suzana Grubješić poručuje: "Nećemo pribegavati ratu, ali treba da budemo uporni u legitimnoj borbi zaštite međunarodnog prava." Upozorava na to da prilikom povlačenja budućih poteza u odbrani integriteta Srbije treba voditi računa o bezbednosti života i imovine građana na Kosovu, ali i o budućnosti građana ostatka Srbije.
ARGUMENT: Srbija je u nedelju zatražila hitnu sednicu SB UN-a, Stalnog saveta OEBS-a i Komiteta ministara Saveta Evrope.
Ruski ambasador u Njujorku Vitalij Čurkin već u nedelju uveče traži konsultacije članica Saveta bezbednosti – koje se malo razvlače, kako se javlja, zbog odsustva prevodilaca. Predsednik Tadić i ministar spoljnih poslova Jeremić u ponedeljak hitno putuju u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti.
Predsednik Tadić se obratio Savetu bezbednosti UN-a u ponedeljak 18. februara uveče po beogradskom vremenu. Naglasio je da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Ističe da države koje bi priznale nezavisnost srpske pokrajine preuzimaju odgovornost za eventualno novo etničko čišćenje Srba. Podseća na to da svi Albanci koji su 1999. godine živeli na Kosovu žive tamo i danas, ali da 250.000 Srba koji su do 1999. godine živeli na Kosovu sada više nisu u svojim domovima već u izbegličkim kampovima u centralnoj Srbiji. Valjda kao odgovor na to Ban Ki Mun govori o tome kako je na Kosovu bilo napretka, itd…
Ovu argumentaciju srpski predsednik i srpski premijer su iznosili više puta. Ona je bila osnažena i poznatim "standardi pre statusa" izveštajem Kaja Eidea. Nije uzeta u obzir ni u kreiranju političkih odluka na Zapadu, a ni u medijima. U Tačijevom govoru pred proglašenje važno mesto je imala multietničnost. U zapadnim elektronskim medijima to je naglašeno i podvučeno. Niko nije konstatovao da je to izgovoreno u etnički očišćenoj Prištini. Najviše što se u izveštajima kaže jeste da su mnogi Srbi napustili Kosovo i da žive uglavnom na severu, severno od Ibra.
Pored ruskog, i kineski ambasador u UN-u Vang Guangja u Savetu bezbednosti izražava zabrinutost i poziva na nastavak pregovora Beograda i Prištine do postizanja obostrano prihvatljivog rešenja. Ne možemo sa sigurnošću znati da li su ruski i kineski potezi iscrpljeni ili treba očekivati još neki.
Američki i britanski ambasadori Albert Arijas i Džon Sojers izjavili su posle toga da nijedna zemlja nije podržala zahtev za poništenje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Belgijski ambasador u UN-u Johan Verbeke čita zajedničko pismo Belgije, Francuske, Italije, Velike Britanije, Nemačke, Hrvatske i SAD u kome se kaže da Savet bezbednosti ne može da se složi o daljim koracima oko Kosova i da je plan o nadziranoj nezavisnosti jedino dostupno rešenje za stabilnost i bezbednost regiona.
Srpska strana uočava da je u SB-u bilo ipak samo sedam glasova u korist nezavisnosti, a u frontu odbijanja pominju se Rusija, Kina, Indonezija, Vijetnam, Libija, Burkina Faso i Južnoafrička Republika. Protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova izjasnilo se i pet članica EU – Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija (koja je najavila i da će zatvoriti kancelariju u Prištini). U frontu odbijanja su Šri Lanka, Azerbejdžan, Kazahstan, Moldavija. Gruzija ima težak problem kako da postupi zbog Južne Osetije i Abhazije, čiji predstavnici pozivaju Moskvu da ih prizna i tvrde da za to imaju više razloga od Kosova. Neko pominje da Grenland i Farska ostrva najavljuju otcepljenje od Danske.
Od zemalja bivše Jugoslavije, jedino je Bosna i Hercegovina, do utorka, saopštila da neće priznati nezavisnost Kosova. Tamo se kriza donekle zaoštrava. U Republici Srpskoj ima protesta, kamenovanja zapadnih konzulata i zahteva iz tamošnjeg nevladinog sektora da se raspiše referendum o osamostaljenju RS.
UNMIK EULEX: Predsednik Boris Tadić je tražio od generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna i njegovog specijalnog predstavnika na Kosovu Joahima Rikera da iskoriste svoja ovlašćenja i proglase nevažećim akt o nezavisnosti Kosova, a Skupštinu Kosova raspuste zato što je proglašenje nezavisnosti protivno Rezoluciji 1244. Traži da međunarodne bezbednosne snage na Kosovu, Kfor, u skladu sa stavom 9. Rezolucije 1244, ostanu statusno neutralne.
Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun kaže u Savetu bezbednosti da će proglašenje nezavisnosti Kosova imati operativne implikacije, ali je i istakao da će Unmik nastaviti da Rezoluciju 1244 tretira kao pravni okvir svog mandata.
Vitalij Čurkin takođe kaže da Kfor i Unmik moraju da primenjuju Rezoluciju 1244, a ne da je krše. Upozorava da ne bude represije prema Srbima za slučaj da se oni ne povinuju suverenizaciji Kosova. Tu vrstu podrške Rusi su nagovestili i kada su se Tadić i Koštunica sreli s Putinom u Moskvi.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavljuje da je pod krovom Ujedinjenih nacija omogućena etnički motivisana secesija, ali da Srbija ne odustaje. Jeremić je u utorak Beču prisustvovao sednici Saveta OEBS-a koji zaseda na zahtev Srbije. On upozorava na kršenje helsinškog završnog akta.
Po Jeremiću, članstvo u UN-u i OEBS-u su dva testa poštovanja suvereniteta. Članstvo u ovim organizacijama predstavlja znak pripadanja zajednici suverenih naroda. Srbija je takva nacija, a Kosovo to nikada neće biti. Tadić u Njujorku takođe ukazuje na to da Kosovo nikad neće postati član UN-a, pa da možda neće moći da učestvuje ni na Olimpijadi.
Da li Srbija može imati satisfakciju u tome što će ona biti članica UN-a, a Kosovo neće i šta iz toga može praktično da proizađe, to je stvar za novu političku imaginaciju. Prva asocijacija: Kina–Tajvan.
NOTA: Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je u nedelju hitno pozvao ambasadore akreditovane u Beogradu da im saopšti stav srpske vlade o nelegitimnosti akta o kosovskoj nezavisnosti. Najavljuje da će Srbija nastaviti da čini sve što je u njenoj moći da se tome suprotstavi.
Vlada je u ponedeljak naložila Ivanu Vujačiću, ambasadoru u Vašingtonu, da se u roku od 48 časova vrati u Beograd na konsultacije. On je uručio protestnu notu i otputovao, a Kondoliza Rajs telefonom ubeđivala srpskog predsednika u američko prijateljstvo. Mi to doživljavamo kao arogantni cinizam, mada to može biti i slepilo pragmatičnosti. Prethodni američki ambasador u Beogradu je izgleda stvarno mislio da povlači dobar potez kad je doveo u Srbiju pilote koji su bombardovali Srbiju. Ne ljutimo se zato što smo vas bombardovali…
Premijer Koštunica je u govoru u Skupštini, a i pre toga, označio SAD kao glavnog arhitektu lažne kosovske države. Sakrastično je naglasio da je pre Amerike Kosovo priznao samo (okupirani) Avganistan. Povučeni su i ambasador u Francuskoj Predrag Simić i ambasador u Turskoj Vladimir Ćurgus zbog toga što su te zemlje priznale Kosovo. Očekuje se da će ambasadori biti povučeni i iz drugih zemalja koje budu priznale kosovsku nezavisnost. Posle SAD, Britanije, Francuske, Turske i Albanije, Kosovo je priznala i Australija. Brzo priznanje najavljuju Nemačka, Austrija, Poljska, Italija, Belgija, Danska, Finska, Švedska i Bugarska, Kostarika…
Za dublju analizu je to kakve su posledice priznanja neke države. Mi smo svojevremeno priznali Palestinu, koja još nije država, i DDR, Nemačka Demokratska Republika, koja je u međuvremenu nestala.
Pred našu diplomatiju će se možda postaviti i sledeće pitanje: posle kog broja prelazak u neku vrstu zamrznutog konflikta sa zemljama koje priznaju Kosovo postaje kontraproduktivan? Šta to znači za nas, ako Kosovo prizna veliki broj zemalja, a mi zamrznemo odnose s njima? Da li opet gubimo? Na prvi pogled izgleda da Srbija nema dobar potez na vidiku. Na drugi pogled, međutim, čini se da možda u izgledu ima mnogo malih dobrih poteza.
Možda se zapravo tek sad pregovara, jer aranžman s kosovskom nezavisnošću je toliko loše sklepan, status toliko nejasan, a proces očito nezavršen.
Da li je sasvim slučajno da se tu i tamo pominje, na primer, reč – podela?
Kao utešno u pojedinim izveštajima, a naciji je u ovakvim okolnostima potrebna i poneka dobra vest, pominje se da se u Savetu bezbednosti u ponedeljak govorilo o tome da misija UNMIK-a ostaje na Kosovu. Pre finiša je nagoveštavano da će međunarodni faktori naprosto tiho demisionirati u korist kosovske vlasti, a da će Evropljani biti neka vrsta korektora i kontrolora. Piter Fejt, specijalni izaslanik EU za Kosovo, izjavljuje kako Beograd žestoko osporava čitav čin rađanja Kosova, da će pokušati da izoluju Kosovo iz međunarodne zajednice i ojačaju veze sa Srbima na severu, te da misija mora odagnati sumnjičavost Srba.
Ministar Samardžić kaže u jednoj prilici da Srbija ima garancije međunarodnih snaga da će srpska zajednica na Kosovu biti zaštićena, te da zasad nema potrebe da Srbija eventulano reaguje radi zaštite Srba.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je u ime Vlade krajem prošle nedelje uručio oštar protest predstavniku predsedavajućeg Saveta ministara EU, ambasadoru Slovenije Miroslavu Luciju povodom odluke o slanju misije EULEX na Kosovo i Metohiju.
Srbija tu misiju ne priznaje zato što je poslata uz direktno zaobilaženje Saveta bezbednosti i zbog veoma nategnutog tumačenja rezolucije SB-a 1244. Srbi u Mitrovici najavljuju da će je bojkotovati. Pitanje može li se bojkotovati pravosudno-sudska misija. Glavni deklarisani zadatak te misije je da obezbedi poštovanje multietničnosti kroz funkcionisanje pravosuđa i policije, da interveniše – u koordinaciji sa KFOR-om – u slučaju međuetničkih incidenata, posebno u srpskim enklavama; da deluje radi obezbeđivanja pravične zastupljenosti kosovskih Srba unutar Kosovske policijske službe; da poboljša pravosudni sistem i da se bori protiv nekažnjivosti, posebno u procesuiranju međuetničkih predmeta; te da brzo i pravično razrešava sporove vezane za vlasnička pitanja. Srpska strana je, inače, više puta pred Savetom bezbednosti ukazivala na to da je nerešeno dvadesetak hiljada tužbi zbog uzurpacije imovine. Ministar Samardžić u jednoj izjavi kaže da 2000 članova te misije ne može zameniti 16.000 pripadnika UNMIK-a, koji do sada ništa nisu učinili na zaštiti Srba. Jedna oprezna izjava Olivera Ivanovića govori o tome da će na terenu Srbi možda morati da nađu način za komunikaciju s tom misijom.
TRAUMA BEZ IZNENAĐENJA: Niko ne može da kaže da je iznenađen onim što se dogodilo. Niko sa sigurnošću ne može da kaže kuda će to tačno odvesti. Zagovornici kosovske nezavisnosti koji su žurili da stvar prelome preko vikenda, ponavljaju da je tim događajem završen raspad bivše SFRJ. Drugi ukazuju na to da je otvorena Pandorina kutija. Neko beleži da se probudio separatistički pokret na Farskim ostrvima (pominjanim i u ovom listu kao zanimljiv model autonomije u Danskoj) i na Grenlandu. Francuski predsednik Nikola Sarkozi pred vikend poručuje đacima da se pripreme za crtanje jedne nove mape, jer se granice u Evropi menjaju i rađa se jedna nova država.
Predsednik Srbije Boris Tadić u Njujorku izjavljuje da svet posle tog dana neće biti isti. Neće. Profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Paunović takođe ocenjuje da će međunarodni pravni poredak biti ozbiljno narušen, da neće ništa više biti isto kao do sada, ni u međunarodnom pravu ni u međunarodnim odnosima.
Srbija se našla u sredini te tačke preloma i naredni period će pokazati sa koliko će ožiljaka iz toga izaći. Ili sa koliko će grešaka ući u novi ciklus. U zapadnim diplomatskim izjavama se kaže kako je voz krenuo iz stanice. Gotovo je. Život je, međutim, pun "konačnih rešenja", a samo je jedno pravo – ono na kraju – mada zagovornici zagrobnog života i reinkarnacije misle da ni tada nije sve gotovo.
Ovdašnjoj javnosti su odaslate mnoge poruke koje rešavanje te traume izmeštaju u budućnost. To nije u neskladu s realnošću. To jeste poglavlje dugog konflikta i u ovom trenutku u njemu se u Srbiji vidi saldo mnogih promašenih politika, ali i rezultat jednog dugog istorijskog, demografskog, geostrateškog, pa i mentalitetskog sukoba. Mnogi imaju osećaj da je Srbija ovih dana dobila udarac ispod pojasa. Drugi će to opisivati kao još jedan srpski poraz. Treći o tome da iz srca i glava treba iščupati kosovski mit. Ali, zar kosovski mit nije nastao na jednom porazu? Znači li to da bi on mogao biti sada obnovljen? Verovatno znači. To će mnoge uplašiti, jer mnogi taj mit nisu razumeli. On ne govori o odmazdi, mada je XIX vek pun agitatorskog pevanja o osveti Kosova, već o odanosti i pojedinačnom žrtvovanju za opšti i uzvišeni cilj. Dobro, i ponešto o ratnom lukavstvu.
Na graničnom prelazu
Demonstranti revoltirani proglašenjem nezavisnosti Kosova i vešću koja je kružila severnim delom Kosova, da će se na kontrolnom punktu UNMIK policije u Jarinju zavijoriti albanska zastava, u utorak 19. februara oko 10 sati krenuli su na ovaj granični prelaz. Snage KFOR-a i UNMIK-a nekoliko kilometara pre Jarinja postavile su barikade koje su demonstranti probili. Pripadnici UNMIK-a, čuvši da se približavaju demonstranti, pobegli su u pravcu Srbije. Srpska policija ih je dočekala i evakuisala, kažu na sigurno. Demonstranti su na graničnom prelazu najpre polupali desetak vozila međunarodnih snaga, a potom zapalili kontrolni punkt UNMIK policije i polupana vozila. Okupljeni su se ubrzo razišli ostavivši iza sebe zgarište. Ovu oblast, nakon demonstracija, nadletali su helikopteri snaga KFOR-a, a Specijalne snage UNMIK-a su nakon odlaska demonstranata došle na lice mesta. Ubrzo zatim prelaz je bio prohodan. Saobraćaj je normalizovan. Vozila koja prelaze iz oba pravca UNMIK nije kontrolisao barem do zaključenja ovog broja "Vremena". Jedan od učesnika protesta rekao je za "Vreme" da će stanovnici ovog područja biti uporni i istrajni u odbrani svojih ognjišta, te da neće napuštati Kosovo. "Ne pada mi na pamet da spavam u nekoj hali iza rukometnog gola, radije ću ovde ostaviti život", zaključio je naš sagovornik.
Prvoslav Karanović
Svetski mediji o Kosovu
Ako bi se nekako mogao izvući zajednički imenitelj načina na koji su svetski mediji ispratili ono što se oko Kosova dešava poslednjih dana, bio bi to – malo euforije, mnogo zabrinutosti, uglavnom korektno prenošenje informacija i davanje prostora svim stranama. Za mnoge je ovakav pristup iznenađenje, jer već postoji navika da mediji često deluju kao produžena ruka politike.
Po svojoj prirodi, najbrže su reagovali elektronski mediji. U nedelju su se vodeće svetske mreže poput BBC-ja, CNN-a, Euronjuza, direktno uključivale iz Beograda i mnogih gradova na Kosovu. Ton televizijskim vestima iz zapadnih zemalja diktirala je sama priroda televizije – kratke vesti, prilagođene prosečnom gledaocu, kome je potrebno dati onoliko informacija koliko može razumeti u kratkom roku. Za takvog gledaoca, slika proglašenja nezavisnosti Kosova je rezultat događaja iz 1999. godine, kada su televizijskim ekranima promicale kolone Albanaca koje su bežale sa Kosova. Slika na televiziji govori mnogo više od reči, a proslavu bez incidenata na ulicama Prištine pratili su snimci nereda na beogradskim ulicama.
Najočitije razlike u objašnjavanju događaja na Kosovu videle su se u izveštavanju CNN-a i ruskih televizijskih stanica. Uz ostale informacije, na CNN-u se mogla naći i izjava Veslija Klarka, koji je predvodio NATO alijansu tokom bombardovanja 1999. godine. On je izjavio da je nezavisnost Kosova bila nužna, ali i apelovao na međunarodnu zajednicu da "pomogne Srbiji da ostane na putu evropskih integracija i da razume svoju situaciju", objašnjavajući da je "etničko čišćenje 1999. moralo dovesti do toga da Albanci dobiju nezavisnost".
Najveći televizijski kanali u Rusiji opisivali su Prištinu kao "prestonicu evropskog separatizma" i "bombu postavljenu ispod Evrope", navodeći da je odluka Prištine bila ohrabrena od strane SAD i nekih država Evropske unije.
Štampa u zapadnim zemljama dala je opširne izveštaje o proslavi proglašavanja nezavisnosti Kosova u Prištini i drugim gradovima na Kosovu, ali i o atmosferi u Beogradu i ostatku Srbije. U analitičkim tekstovima se uglavnom navodi predistorija krize, gledišta svih upletenih strana, ali primetna je i zabrinutost da je Kosovo obrazac koji bi se mogao ponoviti i na drugim neuralgičnim tačkama u svetu. Većina medija zaključuje da je Kosovo, u stvari, mesto gde se sučeljavaju Sjedinjene Američke Države i Rusija. Neke tvrdnje, poput one da Kosovo "nije imalo alternativu" i da je secesija rezultat Miloševićeve politike ponavljaju se u gotovo svim tekstovima, ali se navodi i da je Kosovo suočeno sa nizom ozbiljnih problema.
Austrijski "Standard" kaže da je Kosovo u nedelju postalo "samo malo nezavisno, jer bez pristanka iz Vašingtona i Brisela, Priština u budućnosti ne može donositi nikakve odluke". Britanski "Tajms" ukazuje da Kosovo neće priznati sve zemlje EU, a da je još ozbiljniji problem protivljenje Moskve. Svi listovi u Britaniji, poput "Indipendenta" i "Gardijana", pominju i druge probleme Kosova, poput velike nezaposlenosti, korupcije, ruinirane ekonomije, kriminala. Uz konstataciju da je presedan napravljen, ocenjuje se da će Zapadu ubuduće biti teže da se zalaže za teritorijalni integritet zemalja kao što je Gruzija, od koje žele da se otcepe dve oblasti – Abhazija i Južna Osetija. "Fajnenšel tajms" ocenjuje da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije idealno, ali da je "najmanje loše rešenje", jer je nerešen status "otežavao ekonomski razvoj i doprineo procvatu organizovanog kriminala".
I nemačka štampa razmatra moguće posledice jednostrano proglašene nezavisnosti. Dnevnik "Velt" ukazuje da u nekim glavnim gradovima država EU vlada zabrinutost zbog "ovog eksperimenta s neizvesnim ishodom", a minhenski "Zidojče cajtung" piše da "Evropa doživljava rođenje jedne nove nacije", da Albanci slave, a Srbi na Kosovu strahuju.
Veliki broj listova, poput "Njujork tajmsa", navode i da je oko 200.000 Srba prognano, a 1500 ubijeno posle završetka NATO bombardovanja, mada često kao opravdanje navode osvetu. Mediji u Australiji su, uz vesti agencija, prenosili izjavu australijskog premijera Kevina Rada da će ova zemlja priznati Kosovo, ali bez komentara.
Za većinu medija u svetu glavni izvor vesti sa Kosova bile su vodeće svetske agencije, poput Rojtersa, Asošijeted presa, Frans presa. Rojters je, na primer, javio da je "Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije okončavši time dugo i krvavo raspadanje bivše Jugoslavije. Nezavisnost su proglasili lideri albanske većine ove odmetnute pokrajine, uključujući i bivše gerilce koji su se borili za nezavisnost tokom rata od 1998. do 1999. godine tokom kojeg je poginulo 10.000 civila".
I azijski mediji su se uglavnom oslanjali na izveštaje agencija. Šri Lanka, u kojoj se Tamili već 25 godina bore za nezavisnost, izrazila je zabrinutost zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova rekavši da time može da se stvori presedan za druge delove sveta i da "ova akcija Kosova predstavlja kršenje Povelje Ujedinjenih nacija koja osigurava suverenitet i teritorijalni integritet zemalja članica". Međutim, informativni sajt e-Tamil daje iscrpno poređenje Kosova i dela Šri Lanke na kome žive Tamili. Između ostalog, kaže se da je, za razliku od 10.000 navedenih žrtava na Kosovu, do sada u borbi za nezavisnost poginulo 80.000 Tamila, da se oni bore za nezavisnost još od 1974, da im je teritorija veća od Kosova, uz ključno pitanje – zašto još nisu dobili nezavisnost kada imaju bolje predispozicije od Kosova.
Interesantan deo medijskih reakcija su i komentari čitalaca širom sveta. Osnovno pitanje je "Šta sa bilo kojim drugim Kosovom?" Internet rasprave pobornika i protivnika kosovske nezavisnosti odvijaju se na svim tačkama zemljine kugle, od Amerike do Hongkonga i Indonezije, ali Kosovo je uvek samo povod za rasplamsavanje diskusije o pravima Kurda, Jermena, Tibetanaca…
Momir Turudić
Španija – slična muka
Za razliku od nekih drugih situacija prethodnih godina kada je Španija "sekundirala" svojim partnerima u slučaju "EU vs. Serbia" (istina, sa mnogo manje ostrašćenosti), povodom unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova Madrid se našao na sasvim suprotnoj poziciji od većine velikih evropskih partnera. Naravno, ne radi se o naglom rastu simpatija prema Srbima, već o domaćim mukama na istu temu, pre svega zbog rastućih separatističkih tendencija u Baskiji i Kataloniji, čiji nacionalni lideri već imaju i fiksirane godine za referendume o nezavisnosti. Čvrst stav vlade, izražen kroz izjavu ministra inostranih poslova Migela Anhela Moratinosa o nepoštovanju međunarodnog prava, doveo je u pomalo nezgodan položaj vodeće političke dnevnike koji su se našli u procepu između "principijelne podrške Kosovu" i takođe "principijelne podrške vladi". Otuda i neobična situacija da u jednom istom danu i u jednom istom listu, vodećem političkom dnevniku "El paisu", osvanu dva komentara koja su na suprotnim pozicijama…. U nepotpisanom (po tradiciji) komentaru kojim se izražava stav redakcije pod naslovom "Kosovo, nulti čas" u uvodu se konstatuje da će Kosovo "prilično kasniti dok ne postane normalna država", da bi se u nastavku razrađivala poznata teza o maltretiranju Albanaca od strane Miloševićevog režima, što je 1999. dovelo do intervencije NATO-a kako bi se "zaustavio genocid i akumuliranje mržnje u pokrajini koja više nije mogla da živi pod vlašću Beograda". Sledi konstatacija o "divnom izazovu" koji je pred EU čijih bi 2000 misionara trebalo da daju "početni zamah ka redu i zakonu na teritoriji na kojoj vladaju korupcija i organizovani kriminal…".
Nekoliko stranica ranije, u analizi Andresa Ortege pod naslovom koji je lucidna igra reči ("Izjava o zavisnosti") autor konstatuje da je nedeljna "deklaracija o nezavisnosti" zapravo "izjava o zavisnosti" zato što ova država "nije ni spremna ni sposobna da postoji" jer će zavisiti od međunarodne pomoći u svakom pogledu–ekonomskom, vojnom, policijskom i administrativnom, da bi se u dogledno vreme pretvorila "u državu dostojnu te definicije". Autor takođe podseća da se ova (ne)zavisnost ostvaruje mimo slova i duha Helsinške deklaracije iz 1974. o nepromenljivosti granica silom. Osim toga, dozvoljava mogućnost ujedinjenja Kosova sa Albanijom kako bi se stvorila "malo stabilnija država", da bi usledila konstatacija da se ne sme "ignorisati da Kosovo, gde caruju mafije, može da postane crna rupa u srcu Evrope kao dodatni sastojak islamskog radikalnog pokreta". Za kraj, kao najopasniju moguću posledicu nezavisnog Kosova, autor najavljuje mogućnost da bosanski Srbi razbiju Bosnu i Hercegovinu, još jednu nezavisnu državu koja je međunarodni protektorat. A potom slede Čečenija, Abhazija, Južna Osetija i ostale teritorije na koje je mislio Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, kada je nedavno u Minhenu govorio o " domino efektu ".
"Bilo kako bilo, u Evropi je rođena jedna nova država. Nije baš da jedni drugima treba da čestitamo", zaključuje Ortega.
Kompletna španska štampa konstatuje velike podele u EU, Savetu bezbednosti i svetu. U jednom izveštaju, još u nedelju popodne, dopisnica "El Munda" iz Brisela upotrebila je termin "pseudo država" govoreći o Kosovu, ali generalna linija španskih medija ostaje informativnost, bez zaletanja u komentarima (sa časnim izuzecima). Zato je, međutim, vrlo zanimljivo čitati komentare čitalaca u vodećim političkim dnevnicima. Javilo se na stotine, možda i hiljade ljudi, pozicije su različite ali nedvosmisleno dominira podrška stavu vlade, odnosno linija koju zastupa i brani Srbija. Jedan čitalac, očito ne baš blagonaklon prema kosovskim Albancima koji su u poslednje vreme u Španiji stekli reputaciju opasnih delinkvenata, sarkastično je napisao:
"Odlično, sad ćemo bar imati gde da vratimo sve te kriminalce koji nam zagorčavaju život…"
Vladimir Stanković
