U Beogradu je prošlog četvrtka održana prva javna, ozbiljno organizovana rasprava o odnosu religije i nauke. U debati pod nazivom "Božja čestica: Da li je nauka nova religija?" stavove su suočila dva ugledna predstavnika Crkve i dva isto tako ugledna naučnika. Na ovaj događaj došla je brojna publika – veliku salu u prostorijama Britanskog saveta na Terazijama 8 sasvim je ispunilo oko stotinak ljubitelja nauke koji su ponovo pokazali da masovno posećeni događaji poput Festivala nauke nisu slučajnost – kad god se pojave zanimljivo osmišljeni naučno-popularni sadržaji publika u Beogradu ih ne propušta.

Religiju je branio tim Srpske pravoslavne crkve, poznati beogradski đakon i pisac Nenad Ilić zajedno sa uglednim teologom Ivicom Živkovićem, profesorom i magistrom bogoslovskih nauka, dok su stranu nauke zastupali britanski fizičar i popularizator Brajan Koks, koji radi na projektu Velikog sudarača hadrona (LHC) u CERN-u u Švajcarskoj, kao i naš poznati astrofizičar Milan M. Ćirković iz Astronomske opservatorije u Beogradu.

"Ove godine najveći akcelerator na svetu u CERN-u počinje potragu za Božjom česticom", kaže za "Vreme" Katarina Petrović iz Ministarstva nauke Republike Srbije, koja je vodila program kao moderator debate, objašnjavajući kako su istraživanja na LHC-u bila povod za razgovor o tome da li je nauka nova religija.

Skup je organizovao Britanski savet u Beogradu, ustanova koja istrajno populariše nauku akcijama kao što su naučni kafei ili Laboratorija slavnih, takmičenje u što lepšem trominutnom izlaganju naučnih koncepata koje će se nastaviti i ovog proleća. No, otvaranje naučnih debata u Beogradu je nov korak koji je Britanski savet organizovao u okviru projekta "Ta divna nauka".

INFLACIJA I PERSPEKTIVE: Tokom većeg dela debate u pozadini se videla jedna za obe strane prilično bogohulna ilustracija – prikaz kosmičke inflacije u prvim milijarditim delićima sekunde Velikog praska i potonje lagano širenje Univerzuma.

Otvarajući debatu, Brajan Koks je izneo detalje o istraživanjima sveta elementarnih čestica i njihove veze sa kosmološkim teorijama, objašnjavajući zašto nauka uspeva da rekonstruiše nastanak Univerzuma. Nadovezujući se na Koksovo izlaganje, Milan Ćirković je potkrepio potrebu za istraživanjem Higsovog bozona, čestice koja je odgovorna za masu, popularno nazvane Božja čestica. Navodeći primere iz istorije nauke, on je kasnije dodao da polje naučnih istraživanja u budućnosti neće ostati ni u današnjim granicama.

Đakon Nenad Ilić je citirao stihove iz knjige Postanja i raspravljajući o značenju tih biblijskih reči, pokazao da učenje Crkve nije suprotstavljeno naučnim saznanjima. On je izneo stav da je problem u ideologijama koje okružuju nauku, navodeći primer uvođenja perspektive u slikarstvo kao nametnutog sistema sagledavanja sveta. Za razliku od svog kolege, teolog Ivica Živković se bavio pre svega naučnim metodom – on je vrlo detaljno izložio neke osnovne koncepte filozofije naučnog saznanja, tvrdeći da nauka nikako ne prodire u duhovnu sferu ljudskog života.

U toku same rasprave, nije bilo teških reči ili otvorenih suprotstavljanja. Iz publike je stiglo više zanimljivih pitanja, ali i nekoliko opaski kao što je "da li naučnici veruju u Boga, i zašto ne", ili "ne znam za slučaj da su dva fizičara spalila nekog biskupa".

Sudeći po interesovanju publike, nije se mogla izabrati bolja tema od odnosa religije i nauke. No, otvoreno je pitanje da li se išta drugo postiže ovakvim razgovorima? Mada kod nas još nisu uobičajene, javne naučne debate mogu da daju mnogo više od zabave za publiku. Neke su obeležile istoriju nauke i često doprinele dubljem razumevanju prirode. Jednu takvu raspravu su počev od 1927. godine u više navrata vodili Albert Ajnštajn i Nils Bor o takozvanoj kopenhaškoj interpretaciji kvantne mehanike, što je dovelo do jednog od najboljih tumačenja matematike koja opisuje kvantni svet.

Svakako, najčuvenija naučna debata u istoriji održana je u subotu 30. juna 1860. godine u prostorijama Muzeja prirodne istorije Univerziteta Oksford. Na ovom skupu Britanskog društva za napredak nauke raspravljalo se o teoriji evolucije i godinu dana ranije objavljenoj knjizi Poreklo vrsta Čarlsa Darvina. Tom prilikom su se, uz druge debatnike, na ovu temu suočila dva najljuća protivnika – oksfordski biskup Semjuel Vilberfors i slavni engleski biolog Tomas Haksli, poznat kao "Darvinov buldog", otac agnosticizma i ideje o naučnom obrazovanju. Ne postoji doslovan zapis toka debate, ali je uobičajeno viđenje da je raspravu dobio Haksli, što je bila simbolička pobeda evolutivnih teorija i prekretnica u razvoju naučne misli. Sam Darvin nije prisustvovao debati.

Međutim, ova vrsta razgovora se i danas intenzivno vodi među evolucionistima i kreacionistima – dublji uvid u takve, vrlo vatrene debate može se naći u knjizi Zabluda o Bogu engleskog pisca, genetičara i popularizatora nauke Ričarda Dokinsa, savremenog "krstaša nauke". Nedavno je prevod ovog dela, prepunog briljantnih mentalnih ogleda, kod nas izdala kuća Heliks.

Uprkos tome što je evolucija danas još uvek otvoren front za obe strane, Darvin nije bio prisutan ni na debati u Beogradu. Vrlo konstruktivna rasprava se zadržala samo na metodama i ulozi savremene kosmologije. To zapravo daje podstrek da se, posle prvog uspeha, organizuju i druge debate koje će s jedne strane podstaći razvoj nauke i njeno predstavljanje široj populaciji, a s druge, dublje zaći u zaista polemička pitanja koja su otvorena još pre 148 godina. "Da li su vam majmuni preci po majčinoj ili očevoj liniji?", navodno je upitao biskup Vilberfors svog protivnika Tomasa Hakslija, što je izazvalo smeh u sali. Na to je, prema ovoj još uvek aktuelnoj anegdoti, vatreni Haksli sasvim mirno ustao i tiho odgovorio: "Mnogo je verovatnije da sam potekao od majmuna nego od čoveka koji je isključio svoj razum."